Zašto proričemo budućnost

Snagom vere dolazi se do pravog istinskog ozdravljenja gde se čovek iznutra menja i otvara horizonte slobode i novog života. Vera kao temeljno poverenje traži da priznamo istinu o sebi i da se spustimo u svoju nemoć – susretnemo se sa svojim ranama, traumama i potisnutom teskobom koju izaziva osećaj vlastite nemoći.

Čovek je u osnovi religiozno biće. Religioznost je otvorenost prema apsolutnim vrednostima kao što su istina, ljubav, sloboda, dobrota. Duhovnost je dispozicija koja se kasnije pretvara u veru. Vera je lično i svesno opredeljenje. Snagom vere i svojih misli čovek uči da se pravilno postavi prema životu.

Duhovne metode

Čovek koji veruje nikad ne može biti bespomoćan ni pred kakvim izazovom, pa tako ni pred bolešću. Važno je što više aktivirati svoju veru i svoje pozitivne misli ka kosmosu, energiji, Bogu, koji sluša, čuje i može nam pomoći. Molitva je jedan od načina da čovek očisti psihu od negativnih misli i deprimirajućih osećaja, leči rane duše i povećava slobodu i jasnoću duha. Vernik koji se moli, na najboljem je putu da snagom koju prima u molitvi pobedi svoje trenutno loše stanje i razne oblike depresije. Plod molitve je zdravlje duše i tela. „Duša se hrani onim što je veseli.”

Doživljajem ljubavi od strane nekog ko nas bezuslovno prihvata takvima kakvi jesmo raste u nama osećaj vlastite vrednosti i dostojanstva, iščezavaju osećaji manje vrednosti i tmurna raspoloženja. Rađa se želja da izađemo iz sebe i počnemo da se zanimamo za druge. Vera pomaže na svim planovima ličnosti: telesnom, jer traži od čoveka da se brine za telesno zdravlje; emocionalnom, jer se bolne emocije zamrznute u psihi polako tope i nestaju u svetlu velikog poverenja i vere same; socijalnom, jer pomaže čoveku da ima korektan i human odnos prema ljudima.

Duhovna osoba može da veruje, nada se, voli i doživljava da je slobodna.
Potpuno zdravlje ima osoba koja se dobro oseća i uspešno funkcioniše na svim planovima. Vera pomaže čoveku da se što više približi idealu duševnog zdravlja, jer ga izvlači iz osećaja bespomoćnosti. Ima moć da dočara izgled besmislene patnje i tako pomaže osobi u osmišljavanju života i savladavanju životnih poteškoća i psihičkih problema.

Fobija od petka 13.

Triskaidekatriafobija je iracionalni strah od broja 13, a paraskevidekatriafobija je strah od petka trinaestog. Terapeut Donald Dossey, čija je specijalnost lečenje iracionalnih strahova kod ljudi, uverava svoje pacijente da će biti izlečeni ako nauče da tečno izgovore tu reč. Zanimljivo, ali izgleda da kod velikog broja njegovih pacijenata to funkcioniše. Tim ljudima verovatno je potrebno samo malo sugestije da bi se oslobodili svojih strahova.

Kucanje u drvo

Kod nas je ovo najzastupljeniji vid sujeverja. Svaki put kad prokomentariše nešto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, čovek kucne u drvo i obično kaže: „Da kucnem u drvo da ne čuje zlo.“

Ovo se zasniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću koje je raslo po šumama. Kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto, ritual je zahtevao da najpre dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do istog drveta da kucne u njega, što je bila poruka bogu da je molba urodila plodom, a u isto vreme i njegov gest zahvaljivanja za ispunjenu molbu.

Istovremeno, postojalo je i verovanje da oko drveća obleću i duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću i koji su činili sve da osujete svaki dobar razvoj događaja. Kucanje u drvo imalo je i tu svrhu da „zagluši uši“ tim duhovima da ne bi čuli da je želja ispunjena.