Ostvarite svoje ciljeve

Besplatni vebsajt www.futureme.org je jednostavna ali snažna alatka: omogućava vam da pošaljete sebi mejl do 30 godina u budućnost. Ideja se zasniva na tome da će vas tako nešto ohrabriti da razmišljate o tome kakva biste osoba želeli da budete. Usluga je privukla veliku pažnju i više od 640.000 poruka poslato je tokom proteklih pet godina.

"Misliti o tome kakvi ste sada je važno", kaže Mark Vernon, izdavač edicije filozofskih knjiga The Art of Living. "Bitno je da budući ciljevi ne budu samo nasumične misli. Povezujete svoju budućnost sa svojom sadašnjošću i pitajte se: kako mogu da stignem od A do Š?

Objavite ciljeve

Javno izjavljivanje namere često je mnogo moćnije od privatno donete odluke. Psihoterapeut Deborah Hill naglašava potrebu za objavljivanjem ciljeva, bilo da ih zapisujemo bilo da ih kažemo nekome. "Ako nešto kažete samo sebi, onda niko ne za da li ste postigli cilj ili ne. To znači da zapravo ništa ne gubite niti dobijate."

"Strah da ćemo se osramotiti pred drugima ili da ćemo morati da opravdavamo svoj neuspeh može nas učiniti manje sklonim da zanemarimo cilj", kaže filozof Julian Baggini. On veruje da je brak dobar primer kako nam javnost odluke može pomoći da održimo obećanje. "Kada se obavežete pred porodicom i prijateljima, to daje dodatnu težinu."

Moramo da shvatimo da se razvijamo kao ljudska bića i da se naši ciljevi i želje mogu promeniti. Baggini kaže da moramo biti praktični/pragmatični u vezi sa vremenskim okvirom kako bismo motivisali sebe. "Naš identitet i karakter jednostavno nisu toliko nepromenljivi. Ne možete obećati nešto previše daleko u budućnosti." Baggini veruje da je dvanaest meseci realan rok za postizanje cilja, i mudro savetuje da stalno podsećamo sebe da ćemo u budućnosti dobiti poruku kako bismo bili motivisani.

Bilo da ste odabrali da zapišete odluku, zamolili članove porodice da vas drže na pravom putu ili svoje ciljeve podelili sa prijateljem, važno je da verujete u pozitivan ishod. Strah od neuspeha može vas paralisati i naterati da odustanete pre nego što ste i počeli. "Kada kritikujemo sebe zbog toga što nešto nismo postigli, to samo izaziva dalje neuspehe. Moramo da nađemo ohrabrujući, negujući glas u sebi samima", kaže Hill.

Kada imate pravi cilj, potrebna vam je motivacija, a potom i alati da biste ga pretvorili u dela. Life coach Marilyn Devonish savetuje sledeće postupke.

PageBreak

Otkrijte šta vas sprečava

Ukoliko postoje stvari koje sanjate da uradite ili želite da postignete, razjasnite sebi šta vas tačno sprečava. Vreme, novac ili sredstva najčešći su razlozi, ali i najčešći izgovori. Vreme je da pogledate šta se stvarno krije iza toga. "Kada klijenti dođu kod mene na savetovanje, često dolazimo do zaključka da se na njihovoj listi želja nalaze stvari koje ne zahtevaju novac i oduzimaju zaista malo vremena. Oni kupe sve knjige, čak i opremu, istražuju ono što žele da urade, ali nekako nikad ne dođu do cilja."

Pitanja koja treba da postavite sebi:

Da li verujete da možete da postignete svoje ciljeve?

Da li ste postigli nešto slično ranije?

Da li se ugledate ili poznajete nekoga ko je postigao ono čemu vi težite?

Da li znate kako da počnete i da li su vam dostupna sredstva koja su vam potrebna?

Šta vas stvarno sprečava?

Ograničavajuća uverenja najčešće su ono što stoji između većine ljudi i njihovih ciljeva. To može biti nešto što su čuli u detinjstvu ("Ti jednostavno ne slikaš dovoljno dobro" ili "Nikada nećeš biti naučnik") ili nešto u šta su ubedili sebe ("Nisam dovoljno lepa da bih bila glumica"). Otkrijte koje vas uverenje ograničava i odlučite da li ćete mu dozvoliti da spreči ostvarenje vaših želja.

Prevazilaženje straha

Koliko god zadržavanje statusa quo delovalo kao sigurnija i prijatnija opcija, stagnacija i nedostatak napredovanja zapravo su mnogo veći izvor frustracija nego prihvatanje novog izazova. Prvo, otkrijte šta je u pitanju. Da li je to strah od neuspeha, strah od nepoznatog, briga o tome šta će drugi reći ili strah od uspeha? Ponekad uspeh može da donese i uznemiravajuće promene, što nas parališe. Razjasnite odakle potiče strah i da li je stvaran. Zapitajte se koje dokaze stvarno imate. Zamislite šta je najgora stvar koja se može desiti i smislite plan. Jednom kada budete imali rešenje, to više neće biti najgora moguća stvar jer ćete imati ideju kako da je rešite.

Odabir pravog cilja

Zapitajte sebe zašto ste izabrali da uradite to što radite. Da li je taj cilj stvarno vaš ili želite nekome nešto da dokažete? Doprinos borbi protiv globalnog otopljavanja je sjajan, ali ciljevi koje postavljaju tako velike ambicije mogu vas demoralisati i iscrpeti. Pokušajte da shvatite šta zapravo dobijate time: da li je to osećaj da činite nešto korisno ili uživate u druženju na sastancima i protestima? To ne umanjuje vrednost onoga što radite, već osigurava da nećete odustati posle nekoliko meseci.

Otkrijte šta stvarno pokušavate da rešite postizanjem određenog cilja. Ukoliko se dosađujete na poslu, preuzimanje novih zaduženja najverovatnije neće rešiti problem (posao koji vas ne zanima), tako da morate da razjasnite šta zapravo želite da postignete. Da li ste sigurni da je cilj dovoljno važan da vas inspiriše? Da li vas ispunjava nadom ili vas mogućnost uspeha užasava?

Ukoliko je cilj koji ste sebi postavili previše zahtevan jer želite nešto stvarno spektakularno, podelite ga na manje ciljeve. Da li vas ispunjavanje cilja uzbuđuje? Da li je to nešto čemu se radujete?

Budite inspirisani

Svima nama potrebna je inspiracija da bismo ostali fokusirani. Razgovor sa prijateljima o vašem snu može da obnovi vaše uzbuđenje, ali postoje i stvari koje možete da uradite sami. Napravite tablu za kreativnu vizuelizaciju. Isecite iz časopisa ili na internetu nađite slike koje vas inspirišu i prikazuju suštinu onoga što želite da postignete. Nosite svesku za ciljeve i svaki put kad dobijete novu ideju, zapišite je. Onim danima kada niste naročito motivisani ili se jednostavno ne osećate kreativno, prelistajte svesku i odaberite jednu ideju koju ćete sprovesti u delo.

Postanite svesniji

Ljudi su često zapanjeni koliko brzo stvari počinju da se dešavaju pošto zaista postave ciljeve. Od ključnog je značaja da pažljivo posmatrate svoje okruženje i sve ideje i prilike koje vam se mogu ukazati. Promenite svakodnevne navike: isprobajte novi put do posla, napitak posle buđenja, čitajte nešto drugo u prevozu. Kada se bavite nečim novim, primećujete mnogo više stvari.

Motivišite sebe

Zaboravite prošlost, pa čak i sadašnjost, i koncentrišite se na ono što želite da postignete u budućnosti. Ukoliko vam je izuzetno naporno, proverite da li je cilj koji ste sebi postavili vođen onim što stvarno želite. Na primer, ukoliko tražite partnera da se ne biste osećali usamljeno, zapravo se fokusirate upravo na ono što želite da izbegnete. Negativno motivisani ciljevi često su izvori stresa i zahtevaju veliku količinu energije. Traženje partnera da biste imali nekog s kim biste podelili svoj život jeste primer pozitivne motivacije prema kojoj se možete upravljati.

Kada smatrate da je došlo vreme za promene, zamislite posledice ostajanja na istoj poziciji narednih godinu dana. Kolike će biti finansijske posledice ili udar na vaše samopouzadnje ako se ne promenite? Zamislite sebe za godinu dana, pošto ste postigli svoje ciljeve, i opišite šta želite da radite i gde želite da se nalazite.

Ukoliko su vaši ciljevi u vezi sa poslom ili zamornim obavezama, učinite svaki korak zabavnim. Slušajte omiljenu muziku dok plaćate račune, igrajte dok čistite kuću, planirajte i zamišljate ostvarivanje svojih ciljeva dok vežbate u teretani.

Kako da stignete do cilja?

Ako ste sebi postavili zaista veliki cilj kao što je preseljenje u drugu zemlju, zapamtite da je potrebno vreme da se sve kockice sklope. Postojaće i periodi kada će vam se činiti da se ništa ne dešava. Iskoristite to vreme neaktivnosti i nastavite da preduzimate korake koji će vas dovesti do konačnog cilja.

Umesto da odlažete, svakog dana učinite jednu stvar koja će vas dovesti korak bliže ostvarenju cilja. Mnogi ljudi čekaju pravo vreme, trenutak u kome će sve biti savršeno postavljeno. Zapamtite, ne morate da pogodite iz prvog puta, ali morate da počnete. Postavite sebi odrednice. Zapišite šta želite da postignete posle prve nedelje, prvog meseca, nakon tri meseca. To će vam pružiti mogućnost da merite svoj napredak. Nije potrebno da sve rešite na početku, samo krenite u akciju i pravi smer će se prikazati.

Podelite obaveze

Proverite da li vaši ciljevi i liste obaveza sadrže i ono što nije potrebno da obavite sami. Procenite kako provodite slobodno vreme i koliko vremena zapravo trošite na ostvarivanje svojih ciljeva. Da li slobodno popodne provodite čisteći ili popravljajući kola? Da li postoji neko ko može to da obavi bolje, brže, jeftinije ili efikasnije od vas? Razmislite o zameni obaveza sa prijateljima koji poseduju veštine koje su vam potrebne.

Podelite svoje ciljeve

Ukoliko postoje ciljevi ili snovi koji se godinama nalaze na vašoj listi želja, došlo je vreme da preuzmete odgovornost. Postavljanje vremenske odrednice, rokova ili datuma može vam pomoći da se fokusirate i dati vam cilj prema kome se upravljate. Kako je većina nas veoma sklona da progleda sebi kroz prste, zamolite prijatelja ili terapeuta da radi sa vama. Ukoliko radite sa prijateljem, izberite nekog ko je objektivan i fokusiran na cilj, nekoga ko neće podržati vaše izgovore i taktike za odugovlačenje.

Nagradite sebe

Svakog puta kada načinite korak ili ostvarite cilj, obeležite taj uspeh. Vaš um reaguje na pohvale, zato čestitajte sebi da biste održali dobru energiju. Dok izveštavate prijatelja ili terapeuta o svom napretku, uživajte u osećaju da ste nešto postigli. Odvojte manju sumu novca i na kraju svake dobre nedelje častite sebe cvećem, omiljenim biljnjim čajem, čokoladom ili nečim što čini da se osećate posebno.

PageBreak

Kako da ciljeve pretvorite u konkretne poteze?

Prvi korak ka menjanju i obogaćivanju života jeste identifikovanje ciljeva. Pretvaranje tih ciljeva u konkretne poteze sledeći je izazov. Poslednji, i na neki način najzahtevniji zadatak, jeste uključivanje promena u život na duge staze: nastavljanje rada pošto je početno oduševljenje splasnulo i motivacija polako počela da nestaje.

Postoje osnove koje morate da napravite pre nego što počnete. "Razlika između onih koji zadrže početni entuzijazam i onih koji odustanu kod prve prepreke jeste u motivaciji koja se krije iza cilja", kaže life coach Marcia Smith (www.reachfortheskylifecoaching.com). Pitate se "kako mogu da promenim svoj život", a ne "šta mogu da postignem". Ljudi koji se menjaju zato što žele da neguju svoje osnovne vrednosti, a ne zato što su podlegli pritisku okoline ili žele nekome da dokažu nešto, imaju unutrašnju podršku. Upravo je to ono što ih vodi ka dugoročnim promenama umesto olakom zaboravljanju obećanja datih sebi.
Istraživanja sprovedena na institutu u Batu nagoveštavaju da je strah mnogo bolji motivator od želje.

"Važno je naglasiti da postoji razlika između motivacije da se projekat započne i načina mišljenja koji nam omogućava da održimo promene", kaže NLP licencirani trener Bryce Alford (www.infinityfitness.tv). Strah je odličan kratkoročni motivator. Nema boljeg početka od jake reakcije na negativno osećanje kao što je "ne želim više da pušim". Međutim, to nas upozorava da motivaciona snaga straha slabi što smo bliže ostvarenju projekta.

Kada doživite uspeh, više nemate od čega da bežite i motivacija se smanjuje. Posle nekoliko nedelja bez cigareta, negativna osećanja se gube, i to je pravi trenutak da sebi postavite pozitivan cilj, poput "želim čista, zdrava pluća". Umesto da zamišljate koliko ste loše izgledali i kako ste se osećali dok ste pušili, zamislite sebe kako trčite, osetite kako svaki udah puni vaša zdrava pluća. Alford kaže da treba da koristimo princip stremljenja ka pozitivnom umesto bežanja od negativnog kod svih dugoročnih ciljeva. On tvrdi da će nam to pomoći da razložimo sam proces promene na male, dostižne ciljeve koji su znatno manje zastrašujući od velikih ambicija. "Neuporedivo je lakše vežbati jogu pet minuta svakog jutra nego ubediti sebe da ćemo biti u stanju da izvedemo stoj na glavi za nekoliko meseci."

Mentalne slike

Još jedan način da ostanete motivisani jeste da gledate sebe iz perspektive drugih ljudi. Istraživanje sprovedeno u Kanadi pokazalo je da su volonteri koji su zamišljali kako ih drugi vide dok izvršavaju zadatke bili mnogo uspešniji od onih koji nisu koristili mentalne slike.

Alford predlaže sledeću vežbu: "Imajte jasnu sliku onoga što želite. Možda je u pitanju diploma ili jednostvno želite da budete opušteni sa partnerom umesto da se stalno svađate. Učinite sliku svetlijom, kao da izoštravate fokus na fotoaparatu. Uramite je u svojim mislima. Dodajte zvuke i mirise. Potom razmislite o tome kako ste stigli do tamo." Ova vežba vizuelizacije funkcioniše na dva nivoa: podseća vas na pozitivan ishod kome težite i pomaže vam da nađete nov put kada vam se čini da nećete uspeti.

Smith kaže da je vizuelizacija konačnog ishoda važan motivacioni alat, ali da je takođe važno da shvatimo da se naš cilj može promeniti jer nas svaki korak uči nečemu novom o sebi samima. "Μοžda ste krenuli na kurs slikanja ili glume tokom kojeg ste shvatili da je ono što vas zapravo inspiriše rad sa drugim ljudima. Nemojte se plašiti da promenite cilj ukoliko vas proces vodi ka tome."

Fleksibilnost je ključ uspeha

Čak i kada ste izuzetno motivisani i koristite najuspešnije tehnike, život može da se umeša i pokvari vam planove. Živimo u kulturi koja podržava trenutno ispunjenje želja i često ne dajemo sebi dovoljno vremena i prostora da bismo savladali novu veštinu. Mnogima od nas početne poteškoće čine se toliko zastrašujućim da smo često u iskušenju da napustimo projekat pre nego što smo mu dali šansu da se razvije.

"Nemojte se plašiti da budete početnik", kaže psiholog Dr Cate Brown (www.successfulselves.co.uk). "Dopustite sebi da uživate u procesu učenja, pa čak i u neuspehu." Razlika između onih koji odustaju od svojih planova i onih koji ih ispunjavaju jeste u prihvatanju činjenice da put do cilja nije jednostavan: uvek će biti prepreka koje će vas naterati da sačekate ili da se vratite u prethodnu fazu pre nego što nastavite dalje.

Dr Brown tvrdi da je naša nepopustljivost zapravo najveća prepreka uključivanju promena u svakodnevni život. "Kada pravimo liste želja ili donosimo odluke, često vidimo stvari kao ili – ili. Na primer, ukoliko je vaša želja da postanete pisac i postavite sebi cilj da do leta napišete roman, sa obećanjem da ćete pisati 5.000 reči svake nedelje, prvi put kada ne budete postigli ono što ste zacrtali bićete u iskušenju da otpišete sve kao neuspeh i odustanete."

Da bismo se naučili fleksibilnosti, Cate Brown savetuje nas da koristimo post-it papiriće umesto vremenskih odrednica u dnevniku. Ukoliko propustite da uradite nešto, pomerite papirić na sledeći dan i uradite to tada. "Ova tehnika omogućava nam da vidimo kako jedan ’neuspeh’ nije vredan odustajanja od celog projekta. Jednostavno, pomerite papirić i uradite ono što ste planirali."

Smith takođe podržava ovu tehniku i kaže da uračunavanje mogućih neuspeha i poteškoća u početni plan može da pomogne da ih prevaziđemo. "Ukoliko je vaš cilj da uštedite novac, uračunajte sve situacije koje vas mogu navesti da odstupite od budžeta: rođendane, proslave, odmor. Zapišite ih i pripremite se. Na taj način, nešto što biste mogli da smatrate neuspehom zapravo postaje deo plana. To potpuno menja način na koji posmatrate čitav proces."