Zamislite da vaše "ja" dođe iz prošlosti da vas poseti. Da li bi vas ukorilo zbog propuštenih šansi ili bi vas umirilo i uverilo da nikada nije kasno da ostvarite svoje ciljeve?
Izvor: Shutterstock
Kako da ciljeve pretvorite u konkretne poteze?
ostvarite_svoje_ciljeve_3
Izvor: Shutterstock
Prvi korak ka menjanju i obogaćivanju života jeste identifikovanje ciljeva. Pretvaranje tih ciljeva u konkretne poteze sledeći je izazov. Poslednji, i na neki način najzahtevniji zadatak, jeste uključivanje promena u život na duge staze: nastavljanje rada pošto je početno oduševljenje splasnulo i motivacija polako počela da nestaje.
Postoje osnove koje morate da napravite pre nego što počnete. "Razlika između onih koji zadrže početni entuzijazam i onih koji odustanu kod prve prepreke jeste u motivaciji koja se krije iza cilja", kaže life coach Marcia Smith (www.reachfortheskylifecoaching.com). Pitate se "kako mogu da promenim svoj život", a ne "šta mogu da postignem". Ljudi koji se menjaju zato što žele da neguju svoje osnovne vrednosti, a ne zato što su podlegli pritisku okoline ili žele nekome da dokažu nešto, imaju unutrašnju podršku. Upravo je to ono što ih vodi ka dugoročnim promenama umesto olakom zaboravljanju obećanja datih sebi. Istraživanja sprovedena na institutu u Batu nagoveštavaju da je strah mnogo bolji motivator od želje.
"Važno je naglasiti da postoji razlika između motivacije da se projekat započne i načina mišljenja koji nam omogućava da održimo promene", kaže NLP licencirani trener Bryce Alford (www.infinityfitness.tv). Strah je odličan kratkoročni motivator. Nema boljeg početka od jake reakcije na negativno osećanje kao što je "ne želim više da pušim". Međutim, to nas upozorava da motivaciona snaga straha slabi što smo bliže ostvarenju projekta.
Kada doživite uspeh, više nemate od čega da bežite i motivacija se smanjuje. Posle nekoliko nedelja bez cigareta, negativna osećanja se gube, i to je pravi trenutak da sebi postavite pozitivan cilj, poput "želim čista, zdrava pluća". Umesto da zamišljate koliko ste loše izgledali i kako ste se osećali dok ste pušili, zamislite sebe kako trčite, osetite kako svaki udah puni vaša zdrava pluća. Alford kaže da treba da koristimo princip stremljenja ka pozitivnom umesto bežanja od negativnog kod svih dugoročnih ciljeva. On tvrdi da će nam to pomoći da razložimo sam proces promene na male, dostižne ciljeve koji su znatno manje zastrašujući od velikih ambicija. "Neuporedivo je lakše vežbati jogu pet minuta svakog jutra nego ubediti sebe da ćemo biti u stanju da izvedemo stoj na glavi za nekoliko meseci."
Mentalne slike
Još jedan način da ostanete motivisani jeste da gledate sebe iz perspektive drugih ljudi. Istraživanje sprovedeno u Kanadi pokazalo je da su volonteri koji su zamišljali kako ih drugi vide dok izvršavaju zadatke bili mnogo uspešniji od onih koji nisu koristili mentalne slike.
Alford predlaže sledeću vežbu: "Imajte jasnu sliku onoga što želite. Možda je u pitanju diploma ili jednostvno želite da budete opušteni sa partnerom umesto da se stalno svađate. Učinite sliku svetlijom, kao da izoštravate fokus na fotoaparatu. Uramite je u svojim mislima. Dodajte zvuke i mirise. Potom razmislite o tome kako ste stigli do tamo." Ova vežba vizuelizacije funkcioniše na dva nivoa: podseća vas na pozitivan ishod kome težite i pomaže vam da nađete nov put kada vam se čini da nećete uspeti.
Smith kaže da je vizuelizacija konačnog ishoda važan motivacioni alat, ali da je takođe važno da shvatimo da se naš cilj može promeniti jer nas svaki korak uči nečemu novom o sebi samima. "Μοžda ste krenuli na kurs slikanja ili glume tokom kojeg ste shvatili da je ono što vas zapravo inspiriše rad sa drugim ljudima. Nemojte se plašiti da promenite cilj ukoliko vas proces vodi ka tome."
Fleksibilnost je ključ uspeha
Čak i kada ste izuzetno motivisani i koristite najuspešnije tehnike, život može da se umeša i pokvari vam planove. Živimo u kulturi koja podržava trenutno ispunjenje želja i često ne dajemo sebi dovoljno vremena i prostora da bismo savladali novu veštinu. Mnogima od nas početne poteškoće čine se toliko zastrašujućim da smo često u iskušenju da napustimo projekat pre nego što smo mu dali šansu da se razvije.
"Nemojte se plašiti da budete početnik", kaže psiholog Dr Cate Brown (www.successfulselves.co.uk). "Dopustite sebi da uživate u procesu učenja, pa čak i u neuspehu." Razlika između onih koji odustaju od svojih planova i onih koji ih ispunjavaju jeste u prihvatanju činjenice da put do cilja nije jednostavan: uvek će biti prepreka koje će vas naterati da sačekate ili da se vratite u prethodnu fazu pre nego što nastavite dalje.
Dr Brown tvrdi da je naša nepopustljivost zapravo najveća prepreka uključivanju promena u svakodnevni život. "Kada pravimo liste želja ili donosimo odluke, često vidimo stvari kao ili – ili. Na primer, ukoliko je vaša želja da postanete pisac i postavite sebi cilj da do leta napišete roman, sa obećanjem da ćete pisati 5.000 reči svake nedelje, prvi put kada ne budete postigli ono što ste zacrtali bićete u iskušenju da otpišete sve kao neuspeh i odustanete."
Da bismo se naučili fleksibilnosti, Cate Brown savetuje nas da koristimo post-it papiriće umesto vremenskih odrednica u dnevniku. Ukoliko propustite da uradite nešto, pomerite papirić na sledeći dan i uradite to tada. "Ova tehnika omogućava nam da vidimo kako jedan ’neuspeh’ nije vredan odustajanja od celog projekta. Jednostavno, pomerite papirić i uradite ono što ste planirali."
Smith takođe podržava ovu tehniku i kaže da uračunavanje mogućih neuspeha i poteškoća u početni plan može da pomogne da ih prevaziđemo. "Ukoliko je vaš cilj da uštedite novac, uračunajte sve situacije koje vas mogu navesti da odstupite od budžeta: rođendane, proslave, odmor. Zapišite ih i pripremite se. Na taj način, nešto što biste mogli da smatrate neuspehom zapravo postaje deo plana. To potpuno menja način na koji posmatrate čitav proces."
