Ljudski odnosi prožeti su raznovrsnim psihološkim igrama. Šta je psihološka igra? To je vid komunikaciječiji pravi cilj nije nastavak diskusije na nivou onoga što je rečeno, već na skrivenom nivou. To su automatizmi koje ponavljamo sa našom okolinom, svesno ili nesvesno. U svakoj od tih igara postoji neki vid manipulacije i želja da se zadovolji neka lična potreba protagonista. Cilj upoznavanja sa psihološkim igrama je povećanje svoje samosvesti i poboljšanje odnosa sa drugima, piše Marica Živković.
Šta je dramski trougao?
Jedna od psiholoških igara je dramski ili Karpmanov trougao. Američki doktor medicine, Stiven B. Karpman (Stephen B. Karpman), šezdesetih godina prošlog veka opisao je model ljudskih odnosa kao igru nadmoći sa tri glavne uloge:
Žrtva – oseća se bespomoćno i neodgovorno i nada se da će joj neko ublažiti unutrašnju nelagodnost. Kada preuzmemo ulogu žrtve, koristimo sažaljenje da dominiramo drugima. “Ja sam slab i moraš mi pomoći”.
Spasilac – pomaže drugima za svoje dobro, čak i kada drugi ništa nisu tražili, a ponekad i na štetu drugih. Kada preuzmemo ulogu spasioca, pokušavamo da dominiramo drugima čineći sebe nezamenljivim. “Oni su slabi, moram da im pomognem”.
Progonilac – izaziva u drugima patnju da bi kanalisao svoje strahove i bol. Kada preuzmemo ulogu progonioca, pokušavamo otvoreno da se nametnemo. “Moram svima da kažem kakva osoba treba da bude i kako da se ponaša, jer ja znam bolje i u pravu sam”.
Karpman opisuje dramski trougao kao „disfunkcionalni tip ljudskih odnosa u kome svaka uloga predstavlja neefikasan odgovor na konflikt”. Nijedna od ovih uloga nije ni dobra ni loša. Svaka je na svoj način bolna i dovodi do konfliktnih situacija. Kao nijednu igru, ni ovu ne možemo da igramo sami. Svako od nas se može naći u jednoj od ove tri uloge, u zavisnosti od situacije ili okruženja. Ako ste pomislili da nikada niste igrali ulogu progonitelja, vrlo je verovatno da grešite. Osoba koja u nekoj situaciji igra ulogu „spasioca” može lako postati „progonilac” ako „žrtva” ne reaguje onako kako „spasilac” očekuje od nje.
Kada mojim klijenatiam objasnim dramski trougao, većina bude iznenađena opisom spasioca. Svi smo mi ubeđeni da pomažemo drugima iz velikodušnosti, zar ne? Ne kažem da ne treba pomoći drugome, ali bilo bi dobro da pitate osobu kojoj želite da pomognete da li je vaša pomoć željena, potrebna i dozvoljena. Koliko puta ste savetovali prijateljicu, učili je kako da radi ovo ili ono, šta da kaže, kako da odgovori? Da li je ona tražila taj savet od vas ili ste vi sami zaključili da joj treba pomoć i da ste vi prava osoba za to? Koliko puta ste osetili da ste možda malo pretrerali u tom savetovanju? Da li ste se već naljutili na prijateljicu zato što nije poslušala i sprovela u delo vaš „super” savet za njen život? Jeste li prepoznali uloge iz Karpmanovog trougla u ovom primeru?
Ako ste potpuno iskreni prema sebi, svaku od ovih uloga ste, naravno nesvesno i bez loših namera, već igrali u svom životu. Na bazi Karpmanovog trougla, otac Transakcione analize Erik Bern otišao je korak dalje i opisao četiri tipične psihološke interne šeme, koje se nesvesno odigravaju u nama u datoj situaciji:
● Ja imam moć da usrećim druge (spasilac koji traži žrtvu).
● Drugi imaju moć da me usreće (žrtva koja traži spasioca).
● Ja imam moć da unesrećim druge (progonitelj koji traži žrtvu).
● Drugi imaju moć da me unesreće (žrtva koja traži progonitelja).
Svaki od ovih oblika disfunkcionalne komunikacije koristi se da se pokriju potrebe za pažnjom, priznanjem i naklonošću, ali uvek na negativan način. To povlači ogroman emocionalni trošak za svakog protagonistu koji učestvuju u njoj.
Kako izbeći zamku dramatičnog trougla?
Korišćenje psihološke igre kao eksluzivni vid komunikacije krije, a nekad i uništava, vašu pravu ličnost. Takva disfunkcionalna komunikacija utiče na većinu oblasti života, troši energiju i izaziva veoma visok nivo frustracije. U odnosima sa drugima dovodi do uspostavljanja besmislenih i degradiranih odnosa, doprinoseći nezadovoljstvu i konfliktnim situacijama.
Način na koji komuniciramo sa drugima se uči veoma rano, a zatim se sistematski ponavlja tokom celog života, sve dok sampospoznajom ne uočimo šemu koju koristimo. Tek tada je moguće započeti rad na poboljšanju načina na koji komuniciramo sa svetom oko sebe. Prvi korak je otkrivanje i svesnost svoje uloge u psihološkoj igri. Neophodno je poznavati dinamiku igre da biste je sprečili i zaustavili. U datoj situaciji, razmislite o prednostima nastavka ili zaustavljanja igre. Razmislite o alternativama i novom načinu na koji biste mogli da vodite razgovor.
Izbegnite zamku dramskog trougla
- Uočite dramskii trougao, svoju ulogu u njemu, uloge drugih protagonista.
- Izbegavajte insinuacije, izmišljotine, tvrdnje, opaske, optužbe, spekulacije.
- Prepoznajte i priznajte sebi i drugima svoje greške.
- Izbegavajte prebacivanje krivice na druge.
- Hrabro i jasno postavljajte pitanja i izrazite ono što zaista želite.
- Nemojte očekivati da se ljudi oko vas prilagođavaju vašim željama.
- Budite empatični.
- Poboljšajte slušanje i postanite aktivni slušalac.
Setite se dramskog trougla sledeći put kada požurite nekome u pomoć, a da to od vas niko nije tražio, kada se budete žalili ili uporno pokušavali da nametnete svoje mišljenje. Izađite iz igre, napustite ulogu i počnite da komunicirate koristeći vaše pravo JA.
Izvor: Sensa