Traumatska vezanost je glavna komponenta nasilnih i toksičnih odnosa. To je uglavnom teško prepoznati unutar odnosa, dok spoljnim posmatračima može biti mnogo očiglednije. To je rezultat stalne manipulacije u vezi.
Kada se na početku veze naše nezaceljene rane zalepe za partnerove traume, osećamo duboku povezanost, kao da smo 'kod kuće' - često imamo slična iskustva iz detinjstva, slične povrede i čini se tako povezujućim i bliskim. Ubrzo u vezi počinju da se javljaju intenzivni usponi i padovi bez prestanka, zbog čega se stvara dodatna vezanost. Ovi beskrajni ciklusi zlostavljanja takođe stvaraju intenzivnu zavisnost od partnera. Naime, kada u životu doživimo zanemarivanje, naš mozak se hemijski prilagođava da se fokusira na trenutke sigurnosti i olakšanja. To znači da se više fokusiramo na one (u ovom slučaju retke) trenutke olakšanja, kada nam druga osoba pokazuje naklonost, nego na sve druge trenutke zlostavljanja.
Kada se nađemo u krizi, odgovor našeg tela na pretnju isključuje deo mozga koji ima sposobnost dugoročnog razmišljanja. Ovo može stvoriti osećaj potrebe za toksičnim partnerom da bi preživeli, što se često može zameniti sa ljubavlju. Veza zasnovana na traumi je zapravo hormonska vezanost nastala ponovljenim zlostavljanjem od strane partnera, koju onda svako malo zamenjuje partner koji nas „spašava“, brine o nama, kupuje nam poklone itd.
Narcisi su majstori u tome da partneru daju tek toliko da ga pridobiju, a zatim im uzmu sve. Varanje, emocionalno zlostavljanje i manipulacija prava su osnova za nastanak traumatične veze. Iako se vezanost zasnovana na traumi može desiti bilo kome, ovi faktori čine da je osoba manje verovatna da prepozna toksičnost veze i može biti podložnija manipulaciji:
- loše mentalno zdravlje
- nisko samopouzdanje
- finansijski problemi
- nedostatak sistema podrške (unutar porodice, prijatelja, okruženja)
- traume iz prošlosti
- istorija zlostavljanja
- nedostatak ličnog identiteta
Znaci vezivanja traume
Jedan od najčešćih znakova traumatične veze je osećaj dužnosti – toksična osoba uliva osećaj dužnosti i krivice u partnera. Druga osoba se uvek oseća kao da drugoj osobi nešto duguje. Osoba koja zlostavlja često ima ozbiljne psihičke probleme sa kojima se bori i istovremeno ih koristi kao izgovor za neprimereno ponašanje. Partner oseća da mora da pazi na dobrobit nasilnika i da ga brani od ljudi koji ne podržavaju vezu. Narcisi vole ovu vrstu zaštitnog ponašanja i često je nagrađuju dodatnom 'ljubavlju'.
Ljudi koji su zlostavljani imaju negativne emocije, ali ne žele da ih neko primeti. Čak i u vezi, ne osećaju se bezbedno da ih izraze jer znaju da bi usledila negativna reakcija njihovog partnera. Osoba se često oseća kao da mora da igra različite uloge za svog partnera i da bude "sve" (ljubavnik, najbolji prijatelj, roditelj, terapeut, učitelj, dadilja, itd.) što takođe dovodi do toga da ima oslabljen identitet i dodatno otežava prepoznavanje negativnih promena u sebi.
Ako mislite da doživljavate traumatično vezivanje, veoma je važno da potražite pomoć od kvalifikovane osobe (npr. psihologa ili terapeuta) kako biste mogli bezbednije da nastavite sa svojim životom.
Izvor: Sensa.story.hr