DA LI VAM JE NEKO REKAO DA STE PASIVNO-AGRESIVNI? 5 znakova da su možda u pravu!

Svakodnevno se razbacujemo ovim terminom kada pričamo o drugima. A da li znamo da prepoznamo kada smo mi pasivno-agresivni?!

Shutterstock

Iako sa lakoćom možemo da utvrdimo znake pasivno-agresivnog ponašanja kod drugih, teško nam je da uočimo kada ih mi pokazujemo. Potiskivanje besa zahteva ogroman fokus i ne preostaje nam mnogo pažnje koja bi nam pomogl ada osvestimo da upravo prolazimo kroz svoj pasivno-agresivni trenutak. Što više ljudi oko nas reaguju na način koji dalje osnažuje naše pasivno-agresivno ponašanje to nam je teže da ga identifikujemo. Na primer, ako dobijete pažnju svaki put kada se durite, neko vas pita kako ste i učini nešto da vas oraspoloži, a bez potrebe da vi verbalno izrazite svoje razloge ili potrebe – rezultat je da ste usvojili model ponašanja: ako se durim dobijam podršku. Na duže staze ova tendencija da bez otvorene komunikacije koristeći pasivno-agresivne modele ponašanja dobijamo šta hoćemo, može biti izuzetno štetna za bilo koji odnos.

Ukoliko ste zabrinuti da ste možda baš vi pasivno-agresivna osoba u odnosu, pročitajte kojih 5 znakova će vam pokazati da li je to tako.

1. Mislite za sebe da niste konflikta osoba i da se nikada ne ljutite (u apsolutnim vrednostima)

Ukoliko kod sebe primećujete tendenciju da imate vrlo antagonistička osećanja prema besu i ljutnji – „Ja se nikada ne ljutim na druge“ – to je znak da svoj bes najverovatnije iskazujete pasivno. Činjenica je da svi imamo agresivna osećanja s vremena na vreme i pokušaj da ih potpuno potisnemo dovodi do pasivno-agresivnog ponašanja. Ukoliko mislite da nemate nikakva iskustva sa ljutnjom ili iritacijom – i ovo je znak da se ova osećanja sublimišu na neki drugi način i oslobađaju kroz druge kanale.
Ukoliko svoj pristup vidite kao potpuno nekonfliktan, a s druge strane ljudi reaguju kao da ste ih uvredili – to je znak pasivne-agresije koju će vaš sagovornik nepogrešivo osetiti i biće frustriran, jer ne možete da otvoreno komunicirate kako se osećate.

2. Drugi vam govore da niste direktni kada je reč o osećanjima

Kao što vi lako uočite pasivnu-agresiju kod drugih tako i naša okolina lako može da spazi ove osobine kod vas. Ukoliko vam bliski ljudi često govore da okolišate oko toga kako se osećate i izbegavate da jasno komunicirate svoje potrebe ili vam govore da ste uzrujani kada ste vi ubeđeni da ste potpuno nekonfliktni i smireni – i ovo može biti znak da pokazujete oblike pasivno-agresivnog ponašanja.

3. Izgovarate stvari koje ne mislite

Često govorite DA kada mislite NE i obrnuto. Često govorite ono što vam omogućava da izbegnete konflikt po svaku cenu ali ako su reči koje izgovarate u potpunoj suprotnosti sa onim kako se osećate – velika je šansa da će pasovna-agresija samo još više da nastavi da se krčka u vama.

4. Često pribegavate sarkazmu kako biste iskazali kako se osećate u raspravi

Sarkazam ne znači da pokušavate da skrenete pažnju sa teme ali ako ga najčešće koristite kada ste uzrujani – onda je znak pasivno-agresivnog ponašanja.

5. Očekujete da drugi jednostavno“skapiraju“ kako se osećate

Ako osećate frustraciju zato što neko jednostavno ne razume kako se osećate a niste se potrudili ni da pokušate da objasnite svoja osećanja – to je pasivno-agresivno ponašanje. Očekivanje da će nam bliski ljudi pročitati misli na osnovu našeg pasivnog ponašanja je siguran put u lavirint nesporazuma i konflikta.

Kako da prestanete da budete apsivno-agresivni?

Pre nego što uopšte možete da komunicirate kako se osećate morate da prepoznate i priznate da i vi doživljavate osećanja besa, ljutnje i agresije. Dobra vežba može da bude da svaki dan odvojite malo vremena i identifikujete verbalno osećanja koja imate (nervozna sam, uzbuđena sam, besna sam, srećna sam). Važno je da dozvolite sebi da zapišete i negativna osećanja koja se pojavljuju. Kada im dozvolite da se pojave možete da vežbate da vam bude udobno sa njima: „U redu je, dozvoljeno mi je da iskusim ova negativna osećanja i misli i to ne znači da sam loša osoba već da sam zdrava osoba.“

Važno je da znamo kako da se ponašamo kada imamo negativna osećanja ili misli, a ne da sebi ne dozvolimo da ih imamo. Ona su nam koristan putokaz o sopstvnim potrebama i očekivanjima koje imamo od drugih. Na primer, tek kada prepoznate i priznate da ste nezadovoljni u svojoj vezi možete da komunicirate sa partnerom o svojim potrebama i da radite na poboljšanju odnosa.

Kada komunicirate o svojim osećanjima, osvestite da druga osoba možda neće reagovati kako se vi nadate: prepoznajte da baš kao što vi imate prava na svoja osećanja i misli tako i druga osoba ima isto pravo. Konfrontaciij amože biti strašna ali izbegavanje sukoba uz pasivno-agresivno ponašanje je još gore.

Pokušajte da budete i saosećajni prema sebi dok intimno istražujete svoj unutrašnji svet negativnih osećanja i potreba.

Izvor. Sensa