Uzroci apatijesu različiti. Oni zavise od spoljašnjih okolnosti i ličnih karakteristika čoveka, njegove adaptacije na ove okolnosti. U stvari, ne postoji jedan univerzalni način da se nosite sa apatijom. Ruska Psihološkinja Žana Vojvodina nudi različite opcije za suočavanje sa ovim simptomom. Apatija za našu psihu ima istu funkciju kao i osećaj gladi za telo. Samo po sebi, to je simptom nedostatka resursa. Ako pravilno prepoznate ovaj simptom i na vreme dopunite resurs, onda će sve biti u redu. Jedan od prvih simptoma početne apatije je nemogućnost asimilacije novih informacija. Dugi tekstovi se ne čitaju do kraja. Dakle, ako ste pročitali ovaj tekst do kraja i smisao članka je jasan, onda nemate apatiju.
Da li je apatija bolest?
Apatija nije priznata kao posebna bolest (nije na listi međunarodne klasifikacije bolesti). Obično se smatra ili kao simptom prirodne mentalne reakcije zdrave osobe na okolnosti njenog života, ili kao sindrom teške mentalne bolesti. U uobičajenoj definiciji, apatija je ravnodušnost i nedostatak emocija. Kao rezultat toga, intelektualna i bihejvioralna aktivnost osobe se smanjuje. Upravo zbog ove definicije se u svakodnevnom životu za osobu sa znacima apatije kaže da je jednostavno lenja.
Pa jesam li apatičan ili lenj?
Ključna razlika koju je važno razumeti je da je lenjost akcija/ponašanje. Lenjost je navika. Navika izbora najjednostavnije i najprijatnije akcije. Dok je apatija stanje, osećaj u telu. To se manifestuje kao nedostatak tonusa i povećana letargija.
Apatija kao reakcija na stres (psihološka anestezija)
Svako od nas pamti slučaj kada se nakon stresa, vanredne situacije ili ekstremne situacije uključi stanje „izduvanog balona“. Pojavljuje se ili odmah nakon što se situacija završi, ili sledećeg dana. Tako na primer, školarac koji se plaši da će biti prozvan na tablu, nakon što učitelj saopšti ime njegovog druga iz razreda, iznenada biva uvučen u letargično stanje. Nakon doživljavanja stresa, dolazi do oštrog gubitka snage, koji se manifestuje letargijom u telu i odsustvom bilo kakve želje. U takvim situacijama, apatija se pojavljuje kao normalna reakcija. Deluje kao psihološka anestezija. Njeno trajanje zavisi od dva glavna faktora:
- Brzina prevođenja emocionalnog iskustva u sećanje (kada će događaj biti percipiran odvojeno od emocija). Na primer: sećaš se svog prvog slomljenog kolena, ali više ne plačeš kada se setiš.
- Obnavljanje fizičkih resursa i izgubljene energije.
Jednostavne akcije samopomoći
- Šapiro tehnika (aka EMDR);
- Zdrav, neprekidan san u trajanju od 6-8 sati;
- Zapišite sve svoje misli na list papira tokom sat vremena (napisani listovi se onda mogu baciti);
- Dozvolite sebi da se odmorite ili barem smanjite uobičajenu aktivnost u naredna 24 sata;
- Izaberite dan bez društvenih mreža i televizije;
- Planinarenje, trčanje, plivanje;
- Napravite listu svojih neispunjenih „želja“ od detinjstva do danas. Neka ova lista ima najmanje 39 stavki. Kasnije ćete nešto sa ove liste precrtati kao nerelevantno. Nešto će vas podsetiti na vaš prošli hobi, bez kojeg ranije niste mogli da zamislite život, a sada ste zaboravili na njega ili ste bili primorani da ga se odreknete na početku svog odraslog života. Počnite da ih sprovodite;
- Postavite sebi ciljza nedelju dana da probate nešto novo svaki dan, da uradite nešto što nikada ranije niste radili. Na primer: ako ste dešnjak, pokušajte da pišete levom rukom ili da njome operete zube. Posmatrajte svoje emocije;
- Za brzu samopomoć možete da stanete u Supermen pozu (stopala u širini ramena, ruke sa strane, brada podignuta, pogled 15 stepeni iznad horizonta). Već u prvom minutu osetićete poboljšanje u svom stanju.
Možda će vas zanimati i moćna strategija za postizanje ciljeva koju je koristio Volt Dizni.
Sensa
BONUS VIDEO: