Uzroci apatije mogu da budu različiti. Oni zavise od spoljašnjih okolnosti, ličnih karakteristika čoveka i njegove adaptacije na ove okolnosti. U stvari, ne postoji jedan univerzalni način da se nosite sa apatijom. Psiholozi nude različita rešenja za suočavanje sa ovim simptomom. Da li je apatija bolest?
Apatija nije priznata posebna bolest (nije na listi međunarodne klasifikacije bolesti). Obično se smatra kao simptom prirodne mentalne reakcije zdrave osobe na okolnosti njenog života, ili kao sindrom teške mentalne bolesti.
U uobičajenoj definiciji, apatija je ravnodušnost i nedostatak emocija. Kao rezultat toga, intelektualne i socijalne aktivnosti se smanjuju kod osobe. Upravo zbog ove definicije se u svakodnevnom životu za osobu sa znacima apatije kažu da je jednostavno lenja.
Da li je osoba apatična ili lenja?
Ključna razlika koju je važno razumeti jeste da je lenjost ponašanje i navika. Dok je apatija stanje. To se manifestuje povećana letargija i odsustvo volje. Ne treba da upoređujemo apatiju i lenjost jer su sasvim različite stvari, poručuju sa sajta The Symbol.
Apatija kao reakcija na stres (psihološka anestezija)
Svako od nas pamti slučaj kada se nakon stresa uključi stanje „izduvanog balona“. Pojavljuje se ili odmah nakon što se situacija završi, ili sledećeg dana.Tako, đak koji se plaši da će da bude prozvan da odgovara, nakon što učitelj saopšti ime njegovog druga iz razreda, iznenada biva uvučen u san.
Nakon doživljavanja stresa, dolazi do oštrog gubitka snage, koji se manifestuje letargijom i odsustvom bilo kakve želje. U takvim situacijama, apatija deluje kao psihološka anestezija. Njeno trajanje zavisi od dva glavna faktora:
1. Brzine prevođenja emocionalnog doživljaja u iskustvo (kada se događaj percipira odvojeno od emocija). Na primer: sećate se svog prvog slomljenog kolena, ali više ne plačete kada se toga setite.
2. Obnavljanje izgubljene energije.
Jednostavne akcije samopomoći
Izvedite Shapiro tehniku (EMDR). Ovo je tehnika pokreta očiju. Najjednostavnija verzija je da zatvorite oči i sa zatvorenim očima prvo napravite 8 horizontalnih pokreta očima, zatim, kao da 8 puta crtate znak beskonačnosti, i na kraju – 8 krugova u smeru kazaljke na satu
Zdrav, neprekidan san u trajanju od 6-8 sati
Zapišite sve svoje misli na list papira u roku od sat vremena (napisani listovi se onda mogu baciti)
Dozvolite sebi da se odmorite ili barem smanjite uobičajenu aktivnost u naredna 24 sata
Izaberite dan bez društvenih mreža i televizije
Drugi razlozi koji izazivaju apatiju
„Mogu, ali neću“ ili „Želim, ali ne mogu“ Razlozi su različiti, ali rezultat je isti - „otvorio sam oči i već sam bio umoran“;
Na uzroke apatije utiče i tip ličnosti osobe. A razvoj simptoma apatije može da se razvija polako i neprimetno.
Postignuća i apatija
Dakle, za aktivne ljude koji su navikli da glume i kreću, uzrok apatije će biti nedostatak cilja; izgubljeno značenje uobičajenih radnji i gubitak razumevanja „šta želim“. U praksi, takvi pacijenti svoju situaciju opisuju kao: „Izgleda da je sve u redu.
Sve važno je tu, moje potrebe su pokrivene, ali zašto se osećam tako loše?" Oni su u potrazi za smislom svog života (misijom). Situaciju može pogoršati činjenica da u blizini nema osobe koja ga razume.
Nakon što je nekoliko puta čuo u njegovom pravcu - "Ti si lud", osoba se povlači u svoje misli. Pošto ima mnogo energije, a cilj je izgubljen, ako se zaglavite u takvim mislima, možete da odete u negativnu krajnost. Zbog toga je veoma važno održavati umerenu fizičku aktivnost u ovoj fazi.
Korisne akcije za apatiju:
Planinarenje, trčanje, plivanje.
Napravite listu svojih neispunjenih „želja“ od detinjstva do danas. Neka ova lista ima najmanje 39 stavki. Kasnije ćete nešto sa ove liste precrtati kada vam više ne bude bilo zanimljivo. Nešto u njemu će vas podsetiti na vaš prošli hobi, bez kojeg ranije niste mogli da zamislite život, a sada ste zaboravili na njega ili ste bili primorani da ga se odreknete na početku svog odraslog života. Počnite da ih sprovodite.
Postavite sebi cilj za nedelju dana da probate nešto novo svaki dan, da uradite nešto što nikada ranije niste radili. Na primer: ako ste dešnjak, pokušajte da pišete levom rukom ili da njome operete zube.
Minimalna akcija u trenutku za brzu samopomoć je da stojite u pozu šefa (stopala u širini ramena, ruke sa strane, brada podignuta, pogled 15 stepeni iznad horizonta). Već u prvom minutu osetićete poboljšanje u svom stanju.
Izbor psihologa za rad sa apatijom
Za neke osobe su pogodniji treneri, mentori ili psiholozi-konsultanti o ciljevima. Nekome je potrebna „muza“ i inspiracija kako bi se aktivirao.
Metaforički rečeno, apatija za našu psihu ima istu funkciju kao i osećaj gladi za telom. Samo po sebi, to je simptom nedostatka resursa. Ako pravilno prepoznate ovaj simptom i na vreme dopunite resurs, onda će sve biti u redu.
Jedan od prvih simptoma početne apatije je nemogućnost prikupljanja novih informacija. Tekstovi se čitaju polovično i nikada do kraja.
Kada apatija nije simptom, već sindrom
Postoje slučajevi kada apatija više nije simptom, već sindrom težeg mentalnog oboljenja. U takvim situacijama se manifestuje kao teška letargija. Govor osobe je veoma spor sa dugim pauzama. Interesovanje za sebe i druge je toliko malo da osoba neće obraćati pažnju, čak i ako sedi u neprijatnom položaju.
BONUS VIDEO:
Sensa/A.S.