Čišćenje kuće je za neke opuštajući ritual, a za druge večna borba. Ali naš odnos prema sređivanju ili njegovom nedostatku može mnogo reći o našem unutrašnjem svetu. Od posuđa u sudoperi do sadržaja pretrpane fioke, sve u našem domu često odražava naše emocionalno stanje i naše unutrašnje probleme.
Prema jednoj stroj izreci - kako provodimo dane, tako provodimo i svoje živote.
Trenutak je saznate šta vaši domovi možda šapuću o vašem unutrašnjem svetu.
1. Van vida i van pameti: skriveni nered
Na prvi pogled neke kuće izgledaju savršeno. Stolovi su čisti, podovi uglačani, a sve kao da je na svom mestu. Ali pogledajte u fioku ili orman i videćete sasvim drugu priču – priznanice, polomljene drangulije, omote, šarene čarape, sve zgurano na gomilu.
To je obeležje "demonstrativne ličnosti“, osobe koja je duboko zainteresovana da se drugim ljudima čini savršenom. Ona skriva svoj nered, baš kao što bi mogla sakriti ranjivost ili nesavršenost, u nastojanju da zadrži kontrolu i izbegne osudu. To je mehanizam suočavanja koji može biti umirujući, ali takođe može stvoriti napetost.
Zanimljivo je da su naučnici otkrili da je nered često povezan sa odugovlačenjem. Ljudi koji izbegavaju sređivanje obično izbegavaju i teške razgovore, odluke ili stvarnosti u drugim oblastima svog života.
2. Odložena popravka: čekanje "savršene" budućnosti
Da li imate prijatelja koji ima slavinu koja curi koju nikada ne popravljaju jer je "privremeno“ ili osobu koja ne želi da kupi nameštaj jer se "uskoro seli“? Mnogi od nas odlažu renoviranje i nadogradnju, očekujući da ćemo se u budućnosti preseliti i da će se sve promeniti.
Sa psihološke tačke gledišta, to može ukazivati na "snove orijentisane na budućnost“. Ljudi koji imaju ovakav način razmišljanja često se osećaju zarobljeni, očekujući da će sa novim poslom ili pozicijom sve njihove poteškoće nestati. Međutim, bez preduzimanja konkretnih koraka za ostvarivanje ciljeva, oni se mogu naći u beskonačnom ciklusu "čekanja“ bez stvarne promene.
Pravljenje čak i malih promena - poput kačenja nove slike ili konačnog popravljanja slavine - može nas uzemljiti u sadašnjosti, pomažući nam da uživamo u onome što jesmo, a ne samo u onome što mislimo da treba da budemo.
3. Neuredna radna površina je znak kreativnosti
Radna mesta nekih ljudi su besprekorna, dok se čini da drugi napreduju u onome što se može opisati samo kao "organizovani haos“. Papiri, olovke, šoljice za kafu, ceduljice, stikeri – sve je nagomilano na stolu. Ako ovo zvuči kao vama, možda ste čuli komentare o tome kako neorganizovano izgleda vaša radna površina. Ali istraživanja pokazuju da svaki oblak ima srebrnu postavu: nered može biti znak kreativnog razmišljanja!
Albert Ajnštajn se jednom našalio: "Ako je pretrpani sto znak pretrpanog uma, na šta ukazuje prazan sto?"
Njegova poenta je tačna, jer su istraživanja pokazala da ljudi koji rade u kreativnom haosu često dolaze do inovativnih ideja i nekonvencionalnih rešenja.
Glavna stvar je, međutim, da razumete da li vam vaš haos pomaže ili vas ometa. Ako još uvek možete da pronađete ono što vam je potrebno usred nereda, velika je verovatnoća da vaša kreativnost napreduje u ovom okruženju.
4. Prepune sudopere, korpe za veš i kante za otpatke dokazi odugovlačenja
Za neke nenamešten krevet, prepuna sudopera ili prepuna kanta za otpatke nije samo posao koji ne želite da radite trenutno, već simptom dublje navike odlaganja. Odlaganje jednostavnih zadataka može ukazivati na ozbiljniji problem: tendenciju izbegavanja suočavanja sa stresorima tako što ćete ih odlagati za sutra“.
Prema psihologiji, odugovlačenje je često ukorenjeno u strahu od neuspeha ili perfekcionizmu. Kućni poslovi mogu izgledati beznačajni, ali često služe kao barometar naše spremnosti da preuzmemo odgovornosti i odgovornost za svoje živote.
Istraživanja pokazuju da ispunjavanje ovih malih zadataka može poboljšati fokus i smanjiti stres, stvarajući osećaj postignuća koji se prenosi na druge oblasti života.
5. Osećaj da u prostoru niko ne živi
Da li ste ikada ušli u kuću i osećala se pomalo... praznom? Minimalni dekor, bez ličnih detalja i opšti osećaj da tu zapravo niko ne živi. Takav dom može ukazivati na nevoljnost da se nastane ili nedostatak lične odgovornosti za prostor - zajednička osobina među onima koji se mogu osećati odvojeno od sopstvenih života.
Ovakvo razmišljanje često odražava ono što psiholozi nazivaju "život u tranziciji“. Ljudi sa ovim mentalitetom često izbegavaju da potpuno ulažu u svoje živote ili okolinu, često zbog straha od posvećenosti ili neispunjenih životnih ciljeva. Odvajanje vremena da personalizujete čak i mali kutak vašeg doma može pomoći u stvaranju osećaja pripadnosti i stabilnosti, usidreći ga u ovde i sada.
6. Haos u kuhinji
Kuhinja se često naziva srcem kuće. A kada je ovaj prostor zanemaren - zamrljane radne ploče, prepune sudopere i pretrpane police - to bi mogao biti znak većih problema sa brigom o sebi.
Studije o pretrpanim prostorima otkrile su da su pretrpani prostori za pripremu hrane povezani sa emocionalnim problemima, u rasponu od blage anksioznosti do ozbiljnijih simptoma depresije. Kada se ljudi bore da svoju kuhinju održe čistom, to je često znak slabljenja motivacije ili niskog samopoštovanja. Međutim, održavanje ovog prostora urednim može promovisati bolju brigu o sebi i usaditi jači osećaj kontrole.
7. Previše stvari
Neke kuće su bukvalno pune stvari - hrpe časopisa, kolekcije sitnica, čak i stare igračke i prašnjavi suveniri. Iako je prirodno čuvati neke uspomene, previše "stvari“ može biti jasan znak da je neko otporan na promene.
Vezanost za stvari iz prošlosti stvara osećaj bliskosti, koji je često privlačan onima koji su zabrinuti za promene. Obilje sitnica takođe može poslužiti kao zaštita, pomažući da se popuni emocionalna praznina ili sačuvaju uspomene. Međutim, uklanjanje sadržaja može osloboditi i fizički i mentalni prostor, omogućavajući vam da potpunije uživate u sadašnjem trenutku.
8. Sterilno čista kuća
Zatim, tu su domovi koji izgledaju kao da su došli direktno sa naslovnice časopisa – besprekorni, organizovani, a možda čak i pomalo zastrašujući. Dok se urednost često hvali, postoji linija gde ona prelazi od zdrave navike do perfekcionizma.
Psiholozi primećuju da neki ljudi razvijaju ono što nazivaju "kompulsivnim pospremanjem" kao način da se izbore sa dubokom anksioznošću. Za ove ljude čišćenje postaje oslobađanje od stresa dok pokušavaju da uvedu red u svoju okolinu kako bi se osećali pod kontrolom. Istraživanja potvrđuju da pospremanje može privremeno smanjiti anksioznost, ali preterano pospremanje može ukazivati na dublje strahove i potrebu za spoljnom pomoći za rešavanje osnovnih problema.
BONUS VIDEO: