Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekološka inteligencija

„Drvo koje nekima suze radosnice budi, u očima drugih tek je zelen predmet koji preči put. Neki vide prirodu svu u poruzi i nakaznosti, a neki jedva uopšte i da je vide. Ali za oči čoveka od mašte, Priroda je sama Mašta. Kakav je ...

  Izvor: Shutterstock

Novo Doba je počelo pobuđujući novi talas svesnosti u glavama ljudi širom planete. Život u sadašnjosti ujedinjen sa Majkom Prirodom nije više neka futuristička spiritualna filozofija već realna nužnost našeg opstanka na planeti. Da bismo mogli da rastemo i razvijamo se kao rasa, neophodno je da zaista počnemo da živimo u skladu sa prirodom, ali iskreno, od srca. Prvenstveno treba da shvatimo svoje stvarne uticaje na prirodu, kako negativne tako i pozitivne. Potrebno je da se zapitamo šta mi to sve prirodi dajemo? A šta sve od nje dobijamo, a prihvatamo zdravo za gotovo?

Da li čistimo za sobom i brinemo o razgradnji otpada koji proizvodimo, ili smatramo da je dovoljno baciti đubre u kontejner, pa neka nekako nestane samo od sebe? Veličanstvo Prirode je prema nama ljudima dugo pokazivalo razumevanje, darežljivost i trpeljivost, ali pošto smo mi nastavili samo nemilosrdno da trošimo sve te bujne i bogate izvore života, Priroda se umorila od takve zloupotrebe. A zašto samo nemilice trošimo, zašto ne počnemo da vraćamo dugove Prirodi? Zapitajmo se, da li saosećamo sa svim živim bićima, da li osluškujemo potrebe i poruke biljaka i životinja ili nas to ne interesuje jer smo mi „superiorna rasa”? Da li primećujemo prirodne lepote svuda oko sebe ili smo suviše zauzeti mislima o ličnom materijalnom napretku?

Da li smo zahvalni, brižni i pažljivi prema prirodnim dobrima ili ih nemilice rasipamo kao rupa bez dna, ne misleći da će rezerve vrlo uskoro presušiti? Da li zaboravljamo koliko su ljudi uništili ovu planetu i koliko je i dalje uništavaju, ili smo spremni da otvorimo oči i da vidimo koliko dugujemo Prirodi? Ne smemo više da zanemarujemo činjenicu da planeta može i bez nas, ali mi ne možemo bez nje. Krajnje je vreme da kažemo NE svakom obliku bahatosti prema prirodi. Svi znakovi pored puta ukazuju nam da je neophodno da uzdignemo nivo globalne ekološke svesti i što je najbitnije da svoje razumevanje prirode pokažemo svojim dobrim delima. Sada.

Pametna kupovina

Postoje brojni štetni uticaji čoveka na prirodu. Osim brige o flori i fauni i zagađenjima koja ispuštamo u vazduh, vodu i zemlju, treba da razmislimo i o skrivenim štetnim uticajima onoga što kupujemo. Srećom, uobičajenu poslovnu praksu u proslom veku – jeftinije je bolje – nadopunjuje nova mantra uspeha – održivo je bolje, zdravije je bolje i takođe, humanije je bolje. Međutim, sama održivost nije cilj, razvoj je cilj. Ali tek kada postignemo održivost, možemo da radimo na rastu i napretku. No, da bismo došli u stanje održivog, prvo moramo da izađemo iz minusa u kome se de facto nalazimo. Da shvatimo koliki je taj minus, pomaže nam industrijska ekologija, disciplina savremenog doba koja integriše hemiju, fiziku, inženjerstvo i ekologiju kako bi izmerila uticaje veštačkih proizvoda na prirodu.

Da li ste nekad razmišljali o tome koliko utičete na stanje na planeti svakim odlaskom u kupovinu? Ili smatrate da doprinosite dovoljno time što koristite platnene cegere umesto plastičnih kesa? Svrha tih divnih platnenih torbi je da podsete svoje ponosne vlasnike da je potrebno da u celini promene svoj stav prema prirodi jer širenje ekološke svesnosti zaista može stvoriti mehanizam pozitivne promene koji je neophodan. Međutim, naša nesvesnost omogućava nam da kliznemo u nesagledivu samoobmanu da male i velike odluke u našim materijalnim životima nisu od velike važnosti. A upravo one učestvuju u spasavanju planete. I velike promene počinju malim koracima.

„Naš svet materijalnog izobilja stiže uz etiketu ispisanu skrivenom cenom. Nismo u stanju da sagledamo meru u kojoj stvari koje kupujemo i svakodnevno koristimo imaju i drugačije vrste cena – štetu koju nanose planeti, zdravlju potrošača i ljudima čiji rad obezbeđuje naše udobnosti i potrepštine. Živimo svakodnevno preplavljeni morem stvari koje kupujemo, koristimo i bacamo, trošimo ili čuvamo. A nevidljivi uticaji tih stvari predstavljaju možda njihov najvažniji aspekt”, kaže Daniel Goleman u svojoj knjizi Ekološka inteligencija. On ističe da danas u medijima čujemo mnogo toga o pomaganju planeti tako sto ćemo promeniti ono što radimo – vozite bicikle a ne automobile, koristite štedljive sijalice umesto običnih, reciklirajte limenke i plastične flaše itd. „Sve je to dostojno pohvale no istinski uticaji onoga što kupujemo zanemareni su kada se radi o većini artikala”, objašnjava on. Zato je bitno da počnemo da kupujemo pametno, a to znači onoliko koliko nam je stvarno potrebno. Kada to naučimo, možemo da proširimo svoje dobro delo tako sto ćemo obratiti pažnju na sam proizvod koji kupujemo – na njegov sastav i proces proizvodnje. Zeleno je proces, a ne status – trebalo bi da razmišljamo o zelenom kao o glagolu a ne pridevu. Ta jednostavna semantička promena mogla bi nam pomoći da se usredsredimo na ozelenjavanje.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj