Najpre i najvažnije, to je veza koju baštovan ima sa svojom baštom. A to jeste prava veza! Neki uživaju u tome da se brinu o njoj, i imaju lepu baštu, dok je za većinu ostalih - koji se i ne mogu kvalifikovati kao baštovani - to prokletstvo u njihovim životima; košenje travnjaka, obrezivanje žive ograde, čupanje korova - uh, obrezivanje ruža - jao. Dosta!

Da budemo načisto: možete biti odlični baštovani prateći savete iz knjiga i da radite tačno ono što vam kažu. Ponavljanje može da vas učini dobrim baštovanom, to uopšte nije teško - ali da budete izvrstan baštovan - to traži nešto dodatno, nešto izvan tehnike, izvan znanja, nešto izvan praćenja podsvesnog programa da budete uspešan baštovan.

Tu nastupa snaga veze, ljubav prema bašti, ljubav prema zemlji, biljkama; prava ljubav prema Prirodi - to stvara svesnu vezu sa Prirodom, a u toj predivnoj vezi, bašta postaje mesto sastanka sa njom. Ovde onda ova veza zaista postaje očigledna. Voleti baštu, voleti zemlju, voleti biljke; stvarno voleti Prirodu - ovo stvara svesnu vezu sa Prirodom. U ovom odnosu, bašta je mesto susreta sa Prirodom. Ali potrebno je i još nešto dodatno. Priroda živi u večnom trenutku. Biljke ne razmišljaju o nama, ili o svom mestu u svetu; ono jednostavno rastu i žive u trenutku. Mi mislimo - kao da to već ne znate!

Na žalost, mi mislimo tako što izađemo iz trenutka; mi ne možemo da mislimo dok smo u njemu. Ovo znači da u stvari, dok je čitav prirodni svet svestan u trenutku, čovečanstvo je tako zauzeto razmišljanjem da živi podsvesno. Mi smo retko svesno svesni postojanja u trenutku. Mi živimo podsvesno, Priroda živi svesno. Žao mi je, ali potpuna svest i podsvest se nikada ne mogu sresti - čak ni u bašti. Ne možete biti podsvesno svesni!

Organskom metodom do izuzetno plodnog tla: lazanja baštovanstvo...

Ne možete podsvesno voleti Prirodu. U stvari, ne možete podsvesno voleti. Ljubav, prava ljubav, zahteva punu svest. Ne možete biti podsvesni baštovan, i voleti baštu. Kao baštovan, možete se svađati ili prepirati sa vašim supružnikom, ali nikada sa baštom. Za ovu vrstu baštovana, bašta je povlačenje, utočište, zaklon od naleta oluje! Žao mi je, ali to nije baš sjajno! Možete biti baštovan koji ima želje, i ostvaruje postignuća, i u svojoj bašti ima najviše cveća, više nego svi drugi baštovani u ulici.

To je veoma lepo, dobar baštovan; žao mi je, ali to nije baš sjajno. Ne možete biti izvrstan, natprosečan baštovan, ako svoju baštu koristite kao ventil za svoje frustracije ili ambicije. Pogrešna energija. Ako uđete u baštu misleći o problemima, ili zabrinuti, ili ljuti, ili sa bilo kojom negativnom misli, vaše energetsko polje se promeni; vi smanjite jačinu i kvalitet vaše energije svetlost. To sa druge strane ima negativan uticaj na energetsko polje bašte; tako nema šanse da postanete izvrstan baštovan. Hajde da zaboravimo na sve prosečne baštovane i da se koncentrišemo samo na one natprosečne.

PageBreak

Duh prirode

Zato sam ja i pisao o svesnom baštovanstvu. Natprosečan baštovan je u potpunosti uključen sve vreme dok je u bašti. Zašto je ovo toliko važno? Bašta je veliko polje energije; i vi ste isto tako polje energije. Ako bi ovu energiju bilo fizički moguće videti, izgledala bi kao svetlo. Kad sam bio tinejdžer u Engleskoj jednom sam sreo jednu gospođu koja je bila u svojim devedesetim. Pokazala mi je njenu baštu.

To je bila jedna mala bašta u sred niza nanizanih kuća, i sve bašte su jedne od drugih bile odvojene visokim zidom od cigle. Sunce se borilo da pronađe njenu baštu, ali je bez obzira na to ona tokom najvećeg dela godine bila puna biljaka koje su cvetale u izobilju. Ja sam bio zagriženi baštovan i znao sam da tu nema dovoljno sunca da te biljke procvetaju. Ali dok sam je posmatrao, osećajući ljubav koju ona oseća za svoju baštu, shvatio sam da je za njenu baštu ona sunce. Tada sam shvatio da ako volite svoju baštu i biljke kao što ih je ona volela, možete slobodno da zaboravite na sva pravila. Ona je bila prvi izvanredni baštovan koga sam upoznao. Nikada je nisam zaboravio - i ono što me ona naučila.

Jedna od najvećih lekcija koju sam svesno naučio od prirode u bašti jeste o tome kako da se bude sa nečim dok se na tome radi. Mi smo tako zaposleni, radimo, radimo, radimo - sve to radimo dok razmišljamo o nama i našem danu. Mi radimo ali nismo prisutni! Ako plevite korov, budite svesni toga što radite - budite tu sa tim, i postepeno ćete postati svesni velike povezanosti sa prirodom. Priroda govori, ali niko ne sluša.

Baštenske zajednice: hrana, lek, zajedništvo, uteha...

Mi mislimo da je to što možemo da čujemo ušima stvarno slušanje, ali nije. Slušanje se događa u trenutku - ali niko nije kod kuće! Svesno baštovanstvo znači da učite da u životu budete svesni, a vaš učitelj je priroda. Bašta je mesto na kom se susrećete, a vi ste student. Priroda vam omogućuje najdivniji mogući odnos, i vodi vas što dalje od običnog u ono što je predivno. Ovo je sve moguće razvijanjem dubokog i kreativnog odnosa između bašte i baštovana.

Neki ljudi govore o duhu prirode; taj duh se može videti kao uzvišena energija u baštama pravih ljubitelja bašti. Ovo su ljudi sa koje se kaže da imaju "zelene prste". Njihove bašte su velike i lepe, i možda su samo gomila na izgled nepovezanih biljaka, ali energetski sve one imaju taj X-faktor. Bašte isto tako mogu biti i male kao kod gospođe koju sam pomenuo, ali ta veza sa baštom stvarno može biti važna. Kada pratite intuitivna 'osećanja' koja imate kao baštovan, ako biljke sadite u zemlju tamo gde 'one' žele da rastu, uspećete da taj dragoceni odnos između prirode i čoveka razvijete do njegovog krajnjeg potencijala. Onda ćete stvarno postati svesnih jasnih paralela između života i bašte.

Orezivanje starih, iskrivljenih, trnovitih izraslina sa ruža je isto kao i uklanjanje klupka bodljikavih stavova koje smo razvili, a koje sprečavaju naš rast. Ako smo svesni dok čistimo neželjeni korov iz bašte, dozvoljavajući našim biljkama da rastu u prostoru, možemo isto tako otpustiti korov navika našeg razmišljanja, ostavljajući prostora za rast i širenje naših sopstvenih potencijala. Sve ovo... Iz veze između bašte i baštovana!

Majkl Rods (Michael J. Roads) je rođen u Engleskoj 1937. godine ali se 1963. preselio u Australiju, gde je napisao knjigu o organskom baštovanstvu, koja je odmah postala bestseler. Vrlo rano je osetio duboku vezu sa prirodom i veliku duhovnost. Svoj put je prepoznao u širenju Bezuslovne Ljubavi i već više od 20 godina putuje svetom i drži predavanja o svesnom biranju Ljubavi, isceljivanju emocijama i smislu života. Sva svoja metafizička iskustva opisao je u brojnim knjigama koje su cenjene i bestseleri širom sveta.