Cvetovi se beru u početku cvetanja. Precvetali i oplođeni cvetovi nemaju ni trgovačku ni lekovitu vrednost. Lišće i cele biljke beru se kad se pojavi prvi cvet. U toj fazi imaju najviše lekovitih sastojaka. Plodovi i semenje se beru u punoj zrelosti.

Korenje i drugi podzemni organi kopaju se najčešće u jesen, ređe u proleće. Botaničko poznavanje lekovitog bilja prvi je i najvažniji uslov za pravilan rad. Biljar mora razlikovati lekovito bilje od otrovnog, škodljivo od neškodljivog. Mnoge lekovite biljke su polimorfne, ima čitav niz sličnih podvrsta, a kao lekovita koristi se samo jedna od njih.Biljar sakuplja samo jednu vrstu lekovitog bilja.

Kada prođe sezona te biljke, prelazi na drugu vrstu. Istovremeno branje više vrsta dovodi do stalne opasnosti da se ono izmeša. Posebno treba biti oprezan kada su u pitanju otrovne biljke. Ne sme se na nekom terenu obrati sve lekovito bilje. Izvestan broj najlepših primeraka ostavlja se za seme. Nažalost, to nije uvek tako. Neke biljke su, kao na primer, lincura, postale vrlo retke zbog preteranog i neplanskog iskorišćavanja.

Lekovite biljke beru se po samo po lepom i potpuno suvom vremenu. Vlažne biljke od kiše ili rose brzo se kvare i gube u kvalitetu. Obrani cvetovi i lišće suše se u hladu da bi sačuvali boju. Na suncu se suši samo krupno korenje. Ne sme se sušiti na zemlji ili na travi, već na lesama. Suši se na promaji u što tanjem sloju. Sušenje se vrši i u specializovanim sušarama. Osušeno bilje čuva se u sudovima koji se mogu dobro zatvoriti ili u drvenim sanducima. Prostorije u kojima se čuva moraju biti suve, čiste i dobro provetrene.

Priča o Bogorodičinoj suzi: legendarna biljka koja donosi utehu...

Vrlo je važno znati koji se delovi biljke beru i vreme kada ih je najbolje ubrati. Rano u proleće beru se potpuno razvijeni popoljci topole i bora. Cvetovi se beru u početku cvetanja. Precvetali i oplođeni cvetovi nemaju ni trgovačku ni lekovitu vrednost. Lišće i cele biljke beru se kad se pojavi prvi cvet. U toj fazi imaju najviše lekovitih sastojaka.

Plodovi i semenje se beru u punoj zrelosti. Korenje i drugi podzemni organi kopaju se najčešće u jesen, ređe u proleće. Kod jednogodišnjih biljaka korenje se vadi kada je biljka u cvetu. Kod višegodišnjih biljaka ubira se samo krupno, potpuno razvijeno korenje. Mlado korenje se ne sme kopati. Kora sa nekih lekovitih biljaka guli se rano u proleće, kada ima najviše sokova. Guli se samo glatka kora, koja nije ispucala.

Postoji i kalendar sakupljanja lekovitog bilja, ali se može koristiti samo orijentaciono. Vreme dospevanja iste biljke razlikuje se po godinama, reonu i nadmorskoj visini.

Izvor: Poljoprivreda