Joga smeha i meditacija uz Vinoda Bhartija

Vinod Bharti je završio srednju školu u rodnom mestu Širsa, Harijana u Indiji, a zatim Politehnički koledž i dobio je diplomu građevinskog inženjera kao najbolji student u celoj Harijana državi. Prema njegovim rečima, sve vreme je imao duboko interesovanje i za duhovni razvoj.

Vaši roditelji su bili Ošovi sledbenici i oni su vas uveli u svet duhovnosti. Po čemu se Vaše detinjstvo razlikovalo od današnjeg načina odgajanja dece? Kako je izgledalo Vaše vaspitanje i odrastanje?

Moje detinjstvo je počelo zaista jedinstveno i moglo bi se podeliti u dva dela: do sedme godine pre odlaska u Ošovu komunu, i posle toga. Život mojih roditelja se potpuno promenio posle susreta sa Ošom, posle čitanja njegovih knjiga i slušanja njegovih predavanja. Želeli su da zaista upoznaju sebe. Gledao sam ih svaki dan kako meditiraju, a i mene su ohrabrivali da meditiram, da sednem mirno sa njima. U to vreme ranog detinjstva, nisam bio zainteresovan za to što su oni radili. Pravio sam se kao da meditiram i imitirao ih. Jedne večeri, za vreme večere, nestalo je struje i moji roditelji su prošaptali: "O, nestalo je svetla." Iznenada sam shvatio da svetlo u meni, tu sada u meni, nikuda nije otišlo. Nastao je trenutak potpune tišine, kao da je vreme stalo. To je bio moj prvi kratki blesak meditacije.

Takođe smo pored naše kuće imali i mali Ošo meditacioni centar, kao deo Ošove komune. Ime centra je bilo Nartan Rajneesh Dhyan Kendra, jer su tada Ošoa zvali Radžneš. Nartan je duhovno ime moje majke koje joj je dao Ošo, Dhyan znači meditacija, a Kendra znači centar. U tom našem centru, moj otac je organizovao meditacione kampove, u našem malom gradiću Širsi. Mnogi ljudi iz okoline su dolazili na trodnevne kurseve meditacije. Tako sam u detinjstvu bio okružen brojnim Ošovim sledbenicima, koji su dolazili na meditaciju i u našu kuću, na deljenje iskustava i druženje. Moji roditelji su mi u detinjstvu pružili potpunu negu i brižnost. Tražili su od mene da čitam Ošove članke, ali ja nisam bio zainteresovan ni za školu ni za Ošovo učenje. U školu sam išao, ali je nisam baš voleo.

Proveli ste pet godina sa velikim učiteljem Ošom. Kakav je to trag ostavilo na Vas? Kako je to živeti u Ošovoj komuni?

Posle sedme godine, negde između '83. i '84. godine, moj otac je odlučio da napusti posao i da odemo u Punu, u Ošovu komunu, zauvek. Napustio je posao, prodao kuću i celu porodicu preveo u Ošov centar. Postali smo stanovnici međunarodne Ošove komune. To je bilo najlepše vreme moga života. Prve 2-3 godine uopšte nisam išao u školu. Samo sam se igrao i bio potpuno slobodan da budem ono što jesam plešući i pevajući, u toj inače razigranoj okolini. Činilo mi se da u životu nema nikakvih briga i da se mi nalazimo u raju! Bio sam u polju prosvetljenog, u divnom okruženju, i polako sam se zainteresovao za Ošove meditacione tehnike.Istraživao sam razne tehnike i igrao se sa njima u cilju stvarnog razumevanja Ošovog učenja.

Kada se Ošo potpuno vratio u Punu, 1986. godine, komuna je bila puna njegovih učenika i sa Zapada i sa Istoka. Komuna je bila puna narandžasto obučenih ljudi.
Moji roditelji, a posebno majka, zabrinuli su se u vezi sa školovanjem mog brata i mene. U to vreme ja uopšte nisam bio zainteresovan za društveno školovanje. Želeo sam da zauvek da ostanem živim u komuni. Posle velikog insistiranja moje majke, ja sam odlučio da napišem pismo Ošou, da on odluči. Rekao sam majci da ću njega poslušati. Ako on kaže da idem u školu ići ću, a ako ne, onda neću. Pitao sam Ošoa da li je obrazovanje neophodno za mene, jer ja nisam zainteresovan i hteo sam da živim u komuni zauvek. Dobio sam divan odgovor. Učitelj mi je objasnio da njegova sanjasa nije bežanje od društva. Sanjasa znači ostati u društvu, a biti gospodar samoga sebe.

"To nije bežanje iz sveta, nego život u svetu. Ja svojim učenicima dajem ime "svami", a to znači biti gospodar samoga sebe, bez imalo zavisnosti, bilo od mene (učitelja) ili od ašrama (komune)," napisao je Ošo. Kada sam dobio to pismo odlučio sam da se školujem. Negde tokom 1988. godine, porodica je odlučila da se vratimo u naš rodni gradić na severu Indije. Pet godina života u Ošovoj komuni imalo je neopisiv uticaj na moj život, jer sam dobio ukus meditacije, razigranosti, i ukus Njegovog prisustva.

PageBreak

Meditacija kao suština svesti

Pored različitih Ošovih duhovnih tehnika, prošli ste treninge i obuke kod raznih drugih majstora i savladali ste dosta veština za razvoj svesti. Kako ne zalutati na holističkoj pijaci raznih duhovnih tehnika?

Suština Ošovog učenja, kao i učenja drugih učitelja, jeste meditacija. Meditacija znači svesnost. Da postanemo svedoci (svesni posmatrači) svega što se događa u našem telu, umu i emocijama, a da se ne identifikujemo ni sa čim. Postoje brojne tehnike meditacije. Izabrati tehniku je veoma jednostavno. Eksperimentiši sa jednom tehnikom bar tri dana kontinuirano. Vidi da li ti odgovara. Ako se osećaš sretnijim, življim, ljubavnijim, ljubaznijim onda nastavi sve dok se tako dobro osećaš. Ali, ako se posle tri dana ne osećaš dobro, ako postaješ ljut, napet, frustriran, bez ljubavi - onda to nije za tebe. Probaj nešto drugo što će ti odgovarati. Tehnika za koju se opredelite treba za vas da bude radost, jer samo tako ćete postati celoviti i srdačni.

Koliko je bitno da se čovek upusti u praksu rada na sebi? Da li je moguće ostvariti neki napredak u razvoju svesti čitajući duhovne knjige i slušajući duhovne učitelje, ili je neophodno i zasukati rukave i praktikovati duhovne vežbe?

Rad na sebi podrazumeva sve dublje upoznavanje sebe, razumevanje sebe. Da saznaš ko si i šta je svrha tvog života. To je jedina stvar važna u životu, inače - zašto život postoji? Pozitivni rezultati se mogu postići i čitanjem knjiga i slušanjem predavanja, ali to može i da zbuni i uznemiri. Neophodna je lična vežba kroz svoje telo i um. Ako ma koja knjiga uzdiže tvoju svesnost i stvara duboku zahvalnost za postojanje, za život, onda je to divno. Dobre knjige imaju moć da čoveka približe samom sebi, i da izazovu čežnju za spoznajom i meditacijom.

Težak rad nije neophodan ako je neko već po svojoj prirodi jednostavan, nevin, razigran. Težak posao predstoji onima koji su opterećeni brojnim teškim mislima, komplikovanim emocijama, bolnim sećanjima... Onda je neophodan dobar učitelj i moćan metod da bi se čovek oslobodio nagomilanih bolova. Ako neko ima duboku želju da upoznaje samoga sebe, onda će ga čitanje duhovnih knjiga, slušanje predavanja i druženje sa sličnim ljudima, sigurno dovesti do pravih učitelja i odgovarajuće meditacije. Jer Univerzum sluša i reaguje na naše duboke želje. Takav je zakon.

Program koji vodite uključuje jogu smeha, meditaciju i vežbe disanja. Da li se to pokazalo kao dobitna kombinacija u transformaciji svesti? Zašto ste napravili baš takav izbor programa?

Uz Jogu smeha, čovek za jedan sat postaje razigran kao dete. Svačije srce se otvara ovim jedinstveno dizajniranim programom. Kada je neko razigran i detinjast, potpuno nevino dete, meditacija se događa sama po sebi, meditacija se događa prirodno.
Drugi program su vežbe disanja za svaku čakru. To je jednostavna, a moćna praksa za deblokiranje energije u čakra­ma, i za doživljaj svežine, vitalnosti i životne sile Univerzuma.

Treći program je meditacija. Postoji na hiljade tehnika za meditaciju, a ja sam za ovaj put odabrao rad na silama (elementima) prirode, kako bismo došli u bliži kontakt sa zemljom, vodom, vatrom, vazduhom i prostorom. Izabrao sam ovu praksu jer je jednostavna, moćna i efikasna. Svako je može uspešno raditi.

PageBreak

Sklad duhovnog i materijalnog

Vaše meditacije počinju igrom i plesom, dakle dinamično, a posle prelaze u mirovanje i tišinu. To je takozvana dinamička meditacija, zar ne? Zbog čega je Ošo uveo takav način meditiranja i zašto su one tako efikasne?

Da, moja meditacija počinje muzikom i igrom, jer muzika i igra menjaju biohemiju tela, a naša aura i ćelije postaju jedno sa ritmom muzike i tokom energije. Kada energija poteče slobodnim tokom lako se izlazi van granica tela i uma. Ošo je uveo ovu meditaciju jer je moderan čovek preopterećen problemima, brigama i ozbiljnošću mnogo više nego pre 2.500 godina. U davna vremena čovek je bio mnogo jednostavniji, i mogao je lako da sedne i meditira. Nas danas bombarduju brojnim informacijama, internetom, televizijom, a takođe i mnogim nevidljivim štetnim zračenjima, pa je um mnogo brži i kompleksniji nego pre. Zato, u cilju čišćenja od bespotrebnih opterećenja, čovek mora krenuti u aktivnu meditaciju (igru), pa se onda polako smirivati prema pasivnoj meditaciji.

Kažete da je život igra i da treba biti spontan i teći za rekom u koju smo dospeli, bez napora. Šta da radimo kada naiđemo na prepreke i brzake u toj reci? Šta ako nas povuče neki vir i počnemo da se davimo?

Da je život igra, zapravo je duboka tajna Univerzuma i da bi je čovek spoznao, malo po malo, kroz meditativno putovanje izranja rezumevanje. Kako dublje ulazimo u meditaciju, sve postaje sve više igra (lila, lila), čak i sve naše brige, prepreke i opasni brzaci. Kako, šta se događa?

Kako se dublje ulazi u meditaciju, čovek postaje sve više posmatrač svih svojih dejstava, misli, osećaja i polako se oslobađa identifikacije sa bilo čim. Sve nastaje, traje neko vreme i prolazi. U tom posmatračkom stavu čovek dobija jasniju sliku kako da se nosi sa problemom, i dobija i ljubav i snagu (moć) da sve rešava na najbolji način. Čak i u opasnom brzaku, i tokom umiranja, čovek može biti svedok. To je moć meditacije.

Takođe kažete da je život eho i da ono što pošaljemo u etar to nam se i vraća. Ono na šta se fokusiramo to će nam i rasti. Kako održati snagu fokusa na pozitivnim stvarima? Da li se uopšte treba fokusirati na sticanje nečega ili treba težiti oslobođenju od zamki lepih želja?

Život u ovom trenutku je eho onoga što smo sada, jer Univerzum odgovara u skladu sa tim. Ako si u blaženstvu, osećaš blaženstvo, vidiš sjaj svuda oko sebe, širiš mir svuda oko sebe, ali ako si u besu i mržnji, ti ne možeš videti ništa lepo oko sebe, ne možeš osluškivati poj ptica, jer to je prosto univerzalni zakon. Snaga pozitivnosti se može održati samo fokusiranjem na samoga sebe, na ispitivanje samoga sebe, na meditaciju u cilju otkrivanja neophodnih koraka za podizanje energije i svega dobrog u tvom životu, da bi se osećao dobro, da bi bio što svesniji.

I naravno, što više uživaš u životu, fokusiranje je sve lakše. Sasvim je u redu ispunjavati sebi želje, ali bez identifikacije sa njima, i bez insistiranja. Čim se identifikuješ i insistiraš, ulaziš u krug mržnje, besa, ljubomore, pohlepe i slično. To je ono kada TI upotrebljavaš stvari, a ne one tebe, kada se TI igraš sa njima, a ne one sa tobom. Ako je obrnuto, onda si u gadnom sosu.

Šta je prava duhovnost za Vas? Kako uskladiti život okrenut razvoju svesti i duhovnosti sa materijalnim potrebama tela i ispunjavanjem svakodnevnih zadataka koje društvo i porodica od nas zahtevaju?

Za mene postoji samo jedna duhovnost, a to je spoznati sebe. Prepoznati i zapamtiti ko si zapravo. Meditacijom postaješ tiši i svesniji. U toj tišini možeš postaviti pitanja svom "višem ja": Ko sam? Zašto sam baš ovde? Šta mogu učiniti pa da bude najbolje i za mene i za sve oko mene? Pre ili kasnije dobićeš odgovor, poruku, intuiciju ili usmerenje u vidu osećaja i osećanja. Oslušni svoje telo, um i svoju intuiciju, da povedu tvoj život u veće obilje i bolji, ispunjeniji stil života. Svaka osoba je jedinstvena, svako ima neki poseban talenat, svako ima šta da podeli sa ovim svetom, ali svako mora da istraži šta je to za njega. Kada shvatiš, onda radi na tome punim srcem. Čim počneš da ispoljavaš svoj specijalni talenat, skriveno blago, Univerzum će početi da te obasipa blagoslovima, jer ti tako ispunjavaš svoju sudbinu, a to niko umesto tebe ne može odraditi.

Tako, dakle, meditacijom postajemo svesniji prave realnosti, a time stvaramo iskustva života u saglasnosti sa višim sopstvom (višim JA), sa božanskom iskrom u sebi, i onda će sve tvoje materijalne potrebe biti zadovoljene, a sve dužnosti, poslovi i porodične obaveze postaju ljubavnije i razigranije.