Zašto su prirodno fermentisane namirnice blagotvorne za zdravlje

U civilizacijama širom sveta se još od davnina koristilo fermentisanje kao način čuvanja hrane, a praktikuje se i danas: izlažući ih mikroorganizmima u specifičnim uslovima, povrće, meso, mleko i druge namirnice mogu dugo sačuvati svoju hranljivost i kvalitet.

Svakako, nisu potrebni starteri za sve vrste fermentisanja. Na primer, da bi se povrće prirodno ukiselilo, dovoljno je iseckati ga, posoliti, dobro izgnječiti pa ostaviti da odstoji u sopstvenom soku. So, vreme, laktobakterije s površine povrća i bakterije prisutne u okolini učiniće svoje te ćete, nakon relativno kratkog vremena (od tri do četiri nedelje), dobiti fermentisanu salatu koja se lako vari, pomaže u obnavljanju crevne mikroflore, koja jača imunitet, a uz to je i ukusna.

Svi prirodno fermentisani napici i jela su bogati blagotvornim bakterijama koje organizmu pomažu da ostane zdrav. U stručnoj literaturi mogu se pronaći detaljna objašnjenja i hemijske formule, međutim ako to prevedemo na svakodnevni jezik, možemo reći da je fermentacija proces pretvaranja šećera (ugljenih hidrata) u alkohol, ugljen dioksid, mlečnu kiselinu, sirćetnu kiselinu i slično, pomoću bakterija i /ili kvaščevih gljivica, u uslovima bez kiseonika.

Dakle, fermentacijom dobijamo vino, pivo, kvasac za dizanje testa, ukiseljeno povrće, fermentisane mlečne napitke, sirće... Uz to, procesom fermentacije hrana se konzervira jer organizmi koji podstiču fermentaciju stvaraju specifične usove ne dopuštajući razvoj bakterija koje bi, u suprotnom, uzrokovale kvarenje.

Generalno govoreći, sve prirodno fermentisane namirnice imaju visoku nutritivnu vrednost i lakše se vare nego u svom sirovom ili čak kuvanom obliku. Hranljivost im daju mikroorganizmi koji ih u procesu fermentacije obogaćuju dodatnim živim enzimima, vitaminima B grupe i proteinima.

Šta je stvarno dobra hrana...

Bolja apsorpcija hranjivih sastojaka je rezultat procesa u kom mikroorganizmi razlažu složene proteine, ugljene hidrate i masti na molekule koje se lakše upijaju. Budući da zdrava crevna flora ima ključnu ulogu u apsorpciji, našem telu je omogućeno upijanje maksimalne količine hranljivih sastojaka, te se tako sprečava nedostatak nutrijenata koji je danas, zbog preterano obrađene hrane, sve češća pojava.

Lakše varenje fermentisane hrane je posledica rada "dobrih" bakterija koje prve svare hranu pa dodaju enzime koji pomažu našoj probavi. Na taj način se rasterećuje naš probavni sistem. No, budući da su proces fermentacije i procesi naše probave međusobno povezani i vrlo složeni, zdravstvenih dobrobiti fermentisanih napitaka i jela ima još mnogo.

PageBreak

Za snažan imunitet i dobru probavu

Da li ste znali da crevna mikroflora održava ravnotežu organizma te da se oko 80 odsto imuniteta stvara u probavnom traktu? Zato je za optimalno zdravlje nužna dobra probava i unos namirnica bogatih "dobrim" bakterijama, a prirodno fermentisana hrana i napici su upravo to - naši pomagači u izgradnji jakog imuniteta i dobre probave.

Takođe, neki laktobacili tokom fermentacije proizvode omega-3 masne kiseline koje su nužne za optimalno funkcionisanje imuniteta. U današnje vreme, kada se antibiotici preterano koriste i mnogi ljudi boluju od oštećene crevne flore, fermentisana hrana uveliko pomaže u obnavljanju mikroflore probavnog trakta. Uz to, "dobre" bakterije pomažu organizmu da izbaci toksine koji se unesu hranom, vodom, vazduhom... Neke metode fermentacije (na primer potapanje žitarica, mahunarki, semenki, orašastih plodova...) neutrališu toksine (na primer fitinsku kiselinu) koji ometaju ili čak blokiraju apsorpciju hranjivih sastojaka.

Može li vegetarijanska hrana da nam obezbedi proteine dobrog kvaliteta...

Laktobacili prisutni u mnogim načinima fermentacije, osim što pomažu u varenju, utiču i na pH u crevima, a dobro izbalansiran pH u crevima u vezi je s dugovečnošću i dobrim zdravljem. Poboljšana probava donosi i druge zdravstvene dobrobiti poput redovne stolice, boljeg sna, zdrave i blistave kože, povećanja energije, gubitka viška kilograma, smanjene želje za slatkim, optimalnog krvnog pritiska, nestanka gorušice, smanjenja upalnih procesa u krvotoku, povlačenja kandide...

Važno je zapamtiti da što više različitih prirodno fermentiranih napitaka i jela konzumiramo, to je veća verovatnoća da ćemo organizmu osigurati raznolikost mikroorganizama koja mu je potrebna da bi optimalno funkcionisao. Nemojte ih zanemariti jer oni su najisplativija hrana koja nam je dostupna.

Kojom hranom možemo očuvati zdravlje i sjaj očiju...

U našoj kulturi se prirodno fermentisanje i dalje koristi, iako u manjoj meri nego nekada. Verujem da se oni koji su odrastali u osamdesetim godinama mogu prisetiti da je pravljenje domaćeg jogurta i kefira bilo u trendu, te da su bake, mame, tetke i komšinice razmenjivale kefirna zrnca i recepte za fermentisanje. I danas poznajem ljude koji su sa sela preselili u male stanove u gradu, ali se svake jeseni ispod njihovog kuhinjskog stola može naći drvena kaca u kojoj se kiseli kupus.

Bez obzira na skučenost prostora, porodice koje drže do svog zdravlja i dalje same prave svoju zimnicu. Nadam se da će tako i ostati. U slučaju da se s prirodnim metodama fermentacije niste pre susreli, nikada nije kasno da se počne i uživa u zdravstvenim dobrobitima koje fermentisani napici i namirnice donose.