Znamo svi da je ono što jedemo veoma bitno za naše raspoloženje, a nova naučna istraživanja pokazuju da je bitnije nego što smo mislili. A to istraživanje se sada odnosi na namirnicu ili začin bez kojeg većina ljudi ne može da zamisili svoju ishranu. A ta namirnica je so! Svi je koriste so, preporučuje se da pazimo na količinu koju dnevno unosimo, jer ima negativno dejstvo na zdravlje, dok najnoviji podaci ukazuju da može uticati i na naše raspoloženje.
Već je poznato da nam so povećava krvni pritisak, što može povećati rizik od srčanog ili moždanog udara. Ali naučnici veruju da bi so mogla imati još jedan uticaj: na ponašanje. Konkretno, počinju da dešifruju kako to utiče na nivo stresa.
Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu sproveli su eksperimente na miševima. Oni su veoma slični ljudima kada je reč o anatomiji, fiziologiji i genetici - a način na koji obe vrste reaguju na stres je regulisan faktorima koji mogu uključivati ishranu, objašnjava Metju Bejli, profesor fiziologije bubrega na univerzitetu. Takođe, miševi obično ne konzumiraju mnogo soli, što olakšava testiranje njenog uticaja na njih.
Studija: veza između konzumiranja soli i nivoa stresa
Da bi istražili vezu između konzumiranja soli i stresa, Bejli i njegove kolege su hranili mužjake miševa - neke dve nedelje, druge i do osam nedelja - hranom sa visokim sadržajem soli, tj. sadržala je udeo soli sličan tipičnom unosu ljudi. Kada su istraživači potom analizirali uzorke krvi miševa, otkrili su da su nivoi hormona stresa kortizola uvek bili viši kod onih koji su bili na režimu sa visokim sadržajem soli u poređenju sa miševima u kontrolnoj grupi koji su konzumirali hranu s niskim nivoom soli - i kada su se odmarali i nakon što su držani u cevi od pleksiglasa da bi im izazvali stres. Reakcija na stres se nije uključivala i isključivala dodavanjem soli u ishranu miševa, već je pojačana, objašnjava Bejli.
Način na koji različiti stresori – so u telu miševa i stresno okruženje od pleksiglasa – utiču jedni na druge i udruženi posebno je zanimljiv, kaže Bejli, jer su ljudi takođe često izloženi nekoliko stresora istovremeno. Stoga je moguće da se nešto slično dešava i u našem telu.
U studiji, istraživači su takođe uzeli uzorke tkiva nekih miševa nakon njihove smrti i otkrili povećanu aktivnost gena koji proizvode proteine u mozgu odgovorne za odgovor na stres.
Četiri nedelje nakon eksperimenta s miševima, otkriveno je da ishrana s visokim sadržajem soli povećava generalizovani odgovor na strah kod ženki, dok ista dijeta smanjuje izražavanje straha kod muških miševa, što je u početku iznenadilo neuronaučnika. Ali u prethodnim studijama ponašanja o konzumiranju soli, većina istraživača je eksperimentisala samo sa muškim miševima, što bi objasnilo ove polne razlike koje tek sada postaju očigledne.
Hormoni stresa i potrošnja soli
Kortizol je glavni hormon stresa koji proizvode nadbubrežne žlezde. Studije na životinjama sugerišu da velika potrošnja soli može povećati nivo kortizola. Na primer, studija na miševima objavljena u časopisu „Endokrinologija“ pokazala je da je ishrana sa visokim sadržajem soli dovela do povećanja nivoa kortizola i povećane reaktivnosti na stres. Iako se ti rezultati ne mogu direktno odnositi na ljude, oni sugerišu potencijalni mehanizam pomoću kojeg bi so mogla uticati na nivo stresa.
Druga studija objavljena u „The Lancet Psychiatry“ pokazala je da je nezdrava ishrana povezana s povećanim rizikom od mentalnih poremećaja, uključujući depresiju i anksioznost. Uravnotežena ishrana, bogata voćem, povrćem, zdravim proteinima i vlaknima, može pomoći u upravljanju stresom i poboljšanju mentalnog zdravlja.
BONUS VIDEO: