U različitim kulturama postoje tehnike približavanja svom božanskom biću, ostvarivanja tog toliko željenog kontakta sa stvoriteljem ili stvoriteljima. Čini nam se, ponekad, da ne postoji ništa vrednije od momenta kada ćemo dobiti odgovore na velika pitanja. Dok gledamo dokumentarce u kojima ljudi u sklopu ritualno-religijskih praksi doživljavaju stanja slična transu, pomišljamo da su to tehnike koje se na nas ne mogu primeniti i koje iz različitih razloga kod nas ne bi imale efekta.

Zbog kompleksnosti ljudskih odnosa, kao i zbog bezbroj tananih varijacija ljudskog duha, u poslednjih 50 godina nastale su brojne eksperimentalne tehnike samorazvoja i izlečenja koje ujedno omogućavaju svojim polaznicima da tokom rada na sebi dostignu stanja mira, otpuštanja emotivnih blokada, bolje smeštanje realnosti u zdraviju perspektivu i zauzimanje generalno pozitivnijeg i proaktivnijeg stava prema sebi i okolini.

Od brojnih tehnika posebno se izdvaja tehnika Integrativnog disanja koja kombinuje različite škole i tehnike disanja a sve sa istim ciljem: da na suštinskom nivou povežu um, telo i duh. U Beogradu se redovno održavaju seminari Integrativnog disanja Sonje Simonovski, psihološkog savetnika i energetičara, koja poslednjih deset godina živi i radi u Beču. Sonja je diplomirani inžinjer termoenergetike, ali je pored interesovanja za nauku rano pokazala i zanimanja za spirtualno i potrebu da te dve dimenzije uklopi u jedinstvenu celinu. Zbog toga započinje godine školovanja i niz obuka za različite tehnike koje danas može da inkorporira u svoj rad. Ono što je najbitnije za nas je da je Sonja član austrijskog udruženja Energetičara kao i austrijskog udruženja Terapeuta Integrativnog disanja. Njena mirna pojava i godine iskustva novajlijama na seminarima ulivaju beskrajno poverenje i daju mogućnost da na neki način uzemlje svoje bojazni i krenu u iskustvo iz sigurne baze, što je izuzetno važno za primenu tehnike.

Nakon učestvovanja na seminaru pored standardnih pitanja o poreklu i značaju tehnike Integrativnog disanja, javljaju se i pitanja o pravoj prirodi efekata koje manipulacija dahom ima na ljudsko telo i psihu.

Kako je nastala tehnika Integrativnog disanja?

Integrativno disanje je svetski poznat metod, koji se koristi u psihoterapiji, ličnom i duhovnom razvoju. U Integrativnoj terapiji disanjem kombinovane su tehnika povezanog disanja sa tehnikama govorne i telesne terapije i služi za integraciju tela, duha i duše. Nastalo je sedamdesetih godina i prvo ime mu je bilo Rebirthing ili Preporađanje i njegov osnivač je Amerikanac Lionard Orr. Koreni ove tehnike disanja leže u spiritualnim tradicijama hiljadama godina starih kultura. Zatim se ova tehnika dalje širila, razvijala i menjala, tako da danas ima mnogo škola disanja sa različitim imenima, koje nude slične stvari. To su: Rebirthing, Holotropno disanje, Intuitivno disanje, Disanje po Ilse Middendorf, Samadhi disanje i mnoge druge. Slično je to da se svuda koristi kružno ili povezano disanje, a razlike kod ovih metoda je u trajanju seansi i u tome da se negde koristi muzika, meditacija, telesni rad ili neka njihova kombinacija.

PageBreak

Razvoj kroz oslobađanje kontrole

Ono što je najvažnije je, nezavisno od škole disanja, ko vodi te individualne ili grupne seanse disanja, kako i koliko je trener ili terapeut obučen za taj rad. Sve ozbiljne svetske škole disanja nude dvogodišnja ili trogodišnja školovanja za trenere disanja, koja se sastoje iz teoretskog i praktičnog dela. U toku školovanja, treneri sami moraju da prođu kroz veliki broj seansi individualnog i grupnog disanja pod terapeutskim vođstvom, a zatim i kroz superviziju, kako bi bili spremni da rade sa klijentima. A ako uz to žele da uključe i terapeutski rad, moraju da imaju i odgovarajuću psihološku edukaciju. Ovo je veoma bitno, jer u toku seansi Integrativnog disanja, dolazi do veoma dubokih procesa kod klijenata, tako da voditelj individualnih i grupnih seansi mora biti veoma dobro obučen za taj oblik rada.

Šta je cilj terapije disanjem? Koliko je važna i na koji način se ogleda veza između stanja kroz koje prolazi telo i rezultata terapije?

Jedna seansa Integrativnog disanja u grupi izgleda ovako: Nakon vežbi telesnog rada, opuštanja ili meditacije, učesnici legnu na prostirku i pod vođstvom trenera počinju sa povezanim disanjem. Jedna seansa traje od sat do sat i po i u njoj se može koristiti i specijalna muzika. U toku seanse disanja mogu se pojaviti telesne senzacije, slike, sećanja i mogu isplivati mnoga potisnuta osećanja. U zavisnosti od trenutne životne situacije, kao i od psihološke strukture ličnosti, mogu se javiti različite telesne reakcije. Reakcije mogu biti većeg ili manjeg intenziteta, katarzične ili ne, ali to ne utiče na rezultat terapije, u smislu ako su reakcije intenzivnije, rezultat je bolji. Posle seanse disanja doživljava se jedan duboki mir i opuštenost.

Veoma je bitno da se nakon seanse disanja radi integracija doživljenih iskustava, jer cilj je da učesnici ta doživljena iskustva integriraju u sopstveni život, u cilju rešavanja problema. Dobici od Integrativnog disanja su mnogostruki: oslobađanje od stresa, poboljšanje komunikacije i odnosa na privatnom i profesionalnom polju, jačanje imunološkog sistema, smanjenje psihosomatskih oboljenja, oslobađanje od strahova depresivnih stanja i traumatskih iskustava, opuštanje, povećanje životne radosti. Što se tiče seansi Integrativnog disanja, posebno se dobri rezultati u terapiji disanjem dobijaju kada se u toku seanse Integrativnog disanja primene i kvantni talasi. Na mojim seminarima i grupnim radionicama primenjujem kvantne talase na svakog učesnika/učesnice, a još je efektivnije i kada su učesnici i sami u tome obučeni, tako da pre seanse disanja "uđu u to kvantno polje koje zna sve".

Koliko je značajna čovekova potreba da se ne odrekne kontrole i da li je ona povezana samo sa fizičkim impulsima koje dobijamo iz tela ili se radi o dubljim nivoima svesti i da li je Integrativno disanje način da kroz prepuštanje situaciji za koju nam um govori da je rizična, dostignemo fleksibilnost duha koja nam može biti od pomoći pri razrešavanju unutrašnjih konflikata?

Otkazivanje od kontrole je bitan korak u ličnom razvoju. Shvatanje da mi, kao ljudska bića nismo svemoćni, da smo deo jedne celine, Univerzuma i da ne možemo imati u potpunosti kontrolu nad sopstvenim životom, kao ni nad životom naših najbližih, nad životom naše dece na primer, za mnoge ostaje samo na intelektualnom nivou. Kada se kaže "pusti", to ustvari znači pusti kontrolu, otkaži se od kontrole. A to u praktičnom životu znači da, kada se stvari ne dešavaju onako kako bismo to želeli, ne treba da se nerviramo i negodujemo. Pustiti kontrolu znači prihvatiti život onakvim kakav je, promeniti to što možemo da promenimo, prihvatiti to što ne možemo da promenimo i naučiti da te dve stvari razlikujemo. Tako glasi i jedna molitva.

PageBreak

Kvantni talasi šamanskih bubnjeva

Taj proces otkazivanja od kontrole je dug i nije moguće dostići to stanje opuštenosti samo uz korišćenje mentalnih tehnika ili o tome intelektualizirati. Za to se koriste druge tehnike, kao što su molitva, meditacija, ili telesna terapija. Integrativno disanje i Kvantna Transformacija koriste se u telesnoj psihoterapiji, kao i u transpersonalnoj psihologiji. U seansama Integrativnog disanja se na veoma dubokom nivou doživljavaju proširena stanja svesti i dobija se mogućnost da se život pogleda iz jedne druge perspektive. Tada se shvata besmislenost držanja kontrole po svaku cenu, a samim tim se dešavaju i krupne životne promene.

Na vašim seminarima rad prati i muzika - da li se na taj način intenzivnije doživljavaju iskustva tokom radionice?

Na seansama Integrativnog disanja veoma često se koristi specijalna muzika, koja produbljuje i intenzivira procese.Postoji poseban način biranja muzike za ove seanse, tako da je svaki CD jedna posebna kreacija. Uvođenje muzike na seanse disanja vuče korene iz šamanskih rituala. Šamani, ili kako ih još nazivaju, iscelitelji i duhovnjaci, pored toga što za isceljenje koriste razno lekovito bilje, ulaze uz ritmove bubnjeva u proširena stanja svesti i na taj način kontaktiraju sa drugim dimenzijama, tražeći i dobijajući rešenja za konkretan problem.

Uticaj bubnjeva na ljudski organizam je i naučno dokazan. Već pri prvim zvucima dolazi do funkcionisanja moždanih talasa na alfa frekfenciji, luče se endorfini, hormoni sreće, snižava se krvni pritisak i još mnogo toga. Prvo što beba čuje u majčinoj utrobi su otkucaji majčinog srca i zato nije slučajno što su u svim starim kulturama na svim kontinentima, prvi instrumenti bili bubnjevi u najrazličitijim oblicima. U Beogradu, na mojim seminarima kvantne transformacije i Integrativnog disanja imali smo specijalnu čast i zadovoljstvo da ugostimo senegalskog bubnjara Serina Nianga, koji svira afričke šamanske bubnjeve, što je sasvim poseban doživljaj. Bubnjar Serin radi kao učitelj za sviranje bubnjeva u trening-centru u Senegalu. On je ne samo svojim sviranjem, već i celom svojom energijom dao poseban i osvežavajući pečat seminarima. Kada se seanse Integrativnog disanja rade uz kvantne talase i zvuke šamanskih bubnjeva uživo, procesi su vrlo intenzivni i dobit za učesnike je ogroman.

Da li terepija Integrativnog disanja nosi sa sobom i neke rizike?

Terapija Integrativnog disanja ipak nosi sa sobom i rizike, ponajviše kada trener ili terapeut nije dovoljno obučen. U seansama disanja, kao i u mnogim drugim oblicima telesne terapije može doći do oslobađanja potisnutih emocija, do intenzivnih telesnih reakcija, tako da je veoma bitno da je terapeut prošao dobru i višegodišnju edukaciju i da ima dosta iskustva u disanju, da bi mogao dobro da prati učesnike u njihovim procesima. Isto tako, ne savetuje se da se seanse Integrativnog disanja rade samostalno kod kuće. To je moguće, ali tek posle deset do petnaest seansi kod iskusnog terapeuta, ali u svakom slučaju se opet pre toga treba posavetovati sa terapeutom.

Postoje druge tehnike disanja, koje mogu da se koriste u svakodnevnom životu, kao što su mnoge joga-tehnike, a postoji i posebna disajna gimnastika (Atemgymnastik), koja je u Austriji dosta popularna. Na mojim seminarima Integrativnog disanja se, pored seansi disanja, rade i druge vežbe disanja, koje spadaju u disajnu gimnastiku i koje učesnici nakon seminara mogu da praktikuju u svakodnevnom životu.

Da li postoje ograničenja u smislu ko može da pohađa radionice?

Procedura za učesnike radionica Integrativnog disanja je ista u svim zemljama: popunjava se Upitnik o zdravstvenom stanju, tako da svaki učesnik može da dobije savet i adekvatnu pratnju u toku radionice.

Ispričajte nam nešto o vezi amigdale i efekata koji se postižu kroz Integrativno disanje.

Svaki organizam na pojedinim stepenima svoga razvoja ima određeni prag obrade emocionalnih nadražaja. Koliki i kakav je taj prag, zavisi od same konstrukcije organizma i od njegovih prethodnih iskustava. Ako je nadražaj veoma jak ili se pojavi istovremeno više različitih nadražaja, dolazi do preopterećenja organizma. Probije se taj prag obrade nadražaja i nastaje traumatsko iskustvo. Što je ranija faza razvoja organizma u kojoj se tako nešto desi, to su manje šanse da organizam to stanje savlada.

PageBreak

Životna radost donosi vitalnost

Deo mozga u kome se oblikuju emocionalne reakcije na sve vrste nadražaja naziva se amigdala. Postoje ustvari dve amigdale, žlezde bademastog oblika (otuda i ime), koje se popularno nazivaju "emotivni mozak" ili centar za emocije. Tamo se stvara baza podataka sa svim nadražajima koji proizilaze iz neobrađenih situacija koje su prouzrokovale strah. Na taj način, organizam se priprema za odbranu od budućih traumatskih iskustava.

Deo te pripreme je i priprema tela. Njegova odbrana se sastoji u tome da napravi jednu zaštitnu kapsulu ili "mantil" za taj deo tela u kome su se intenzivno osetila traumatična iskustva. To se manifestuje tako da sve ćelije tog dela tela, mišići i tkivo postaju čvrsti i napeti. To se dešava zbog toga da, ako nastupe buduća slična traumatična iskustva, može odmah da se aktivira zaštitni mehanizam tako što se taj deo tela odmah ukruti i učvrsti, kako se ne bi ponovo preživljavli nadražaji koji prelaze prag izdržljivosti. Slavni austrijski psihijatar Vilhelm Rajh, osnivač telesne psihoterapije, te delove tela nazivao je "telesni pancir (oklop)".

U njima su pohranjene emocije straha, tako da svako naredno iskustvo povezano sa strahom stvara u njima nove slojeve stegnutosti, što bi s jedne strane trebalo da predstavlja zaštitu, ali s druge strane nanosi štetu celom organizmu. Takvi delovi tela mogu biti uzroci mnogih oboljenja, zato što je kod njih sprečen slobodan protok energije.

U procesu Integrativnog disanja se vrši "revizija" celog procesa stvaranja telesnih oklopa. Ono inicira jaku energiju, koja prolazeći kroz te zategnute delove tela otklanja blokadu i oslobađa ih napetosti. A to dovodi do oslobađanja i ponovnog proživljavanja pohranjenih emocija, nakon čega sledi duboka opuštenost tela, pri čemu se povećava vitalnost organizma, kao i životna radost, a to pak utiče na poboljšanje imuniteta.

Na taj način se u jednoj zaštićenoj atmosferi vrši integracija neobrađenih neprijatnih ili traumatičnih iskustava, tako da se amigdala "oslobađa svog zadatka" da ubuduće štiti telo od neprijatnih iskustava šaljući informacije o ugroženosti, pri čemu se stvaraju telesni oklopi. Postepeno se menja i razmišljanje i sam koncept o traumatičnim iskustvima. Sva naredna iskustva počinju da se shvataju kao sastavni deo života i prestaju čak i da se karakterišu kao pozitivna ili negativna. To je i jedan od ciljeva transpersonalne psihologije u kojoj se isto primenjuje ovaj tip disanja. To je susret psihologije i spiritualnosti, pri čemu se dobija jedan sasvim novi i širi pogled na svet i povećava se svesnost pojedinca.

Ovde se nalazi i odgovor na pitanje zašto mnoge metode pozitivnog razmišljanja ili kreativnih vizuelizacija ne funkcionišu. One uvek funkcionišu, ali pitanje je na kakvu "podlogu" se te metode "ugrađuju". To znači, kakvo je psihološko stanje osobe, kakva su njena prethodna iskustva, šta je sve pohranjeno u njenim ćelijama, jer svaki organ, svaka ćelija tela ima i svoju sopstvenu inteligenciju i memoriju. U tu memoriju su uključena i prenatalna iskustva, a na osnovu njih se stvaraju i ubeđenja ili stavovi pojedinca, koji predstavljaju dalji životni scenario. Po njima počinje da se oblikuje život. Na primer, čovek može da se rodi sa pupčanom vrpcom oko vrata, pri čemu se u njemu, na veoma dubokom nivou javi misao, ne pokreći se, svaki pokret je uništenje. I ta osoba može u životu uvek da se oseća stegnuto i uplašeno i da nikada nema snage da nešto u svome životu promeni. Može beskrajno mnogo puta svakodnevno da ponavlja pozitivne afirmacije, to neće pomoći dok se ne otkloni taj dublji uzrok problema. Kada se to dogodi, mogu se uveliko osetiti efekti pozitivnih afirmacija i vizuelizacija.

Šta mi je učešće na seminaru donelo? Bolje pitanje je: šta je iz mene odnelo? Iako intenzivno iskustvo, odvojilo me je od sigurnosti kojom um zaodeva realnost, sabijenu grudvu dugo nakupljenog stresa tog dana sam izdahnula i mogućnost da se prepustim mi se velikodušno otvorila.

Kada se preporučuje terapija Integrativnim disanjem?

  • Kod stresa
  • U teškim i problematičnim životnim situacijama
  • Kod psiholoških povreda i neugodnih emocija, kao što su bes i ljutnja.
  • Ako se pati od depresije i strahova.
  • Kada se želi povećati samopouzdanje.
  • Za poboljšanje emotivnih veza, kao i partnerskih i porodičnih odnosa.
  • Za duboko opuštanje i unutrašnji mir.
  • Tehnika integrativnog disanja se koristi samo u terapeutske ili spiritualne svrhe, a ne kao tehnika disanja koja može da se primenjuje u svakodnevnom životu.
  • Za lični i spiritualni razvoj.