Duhovne dimenzije muzike

„Izbor muzike koju slušamo je ozbiljna stvar jer muzika ima veliku moć. Ona može da nas oplemeni, inspiriše, izleči, poveže sa Majkom Zemljom, ali i da nas razjari, obeshrabri, rastuži... Svaki naš energetski centar ima svoju muziku. Određena muzika korespondira sa određenom čakrom. Trebalo bi da obraćamo pažnju na to kakva nam osećanja budi muzika. Uz muziku odlazimo u rat, uz nju podižemo pobunu protiv roditelja, uz nju se zaljubljujemo, uz nju nalazimo unutrašnji isceljujući mir. Tonemo u trans na tehno-žurci ili nam se srce otvara na liturgiji. Kao što se negujemo spolja, treba da čuvamo svoj duhovni prostor vodeći računa o tome da se zaštitimo od agresora koji nam nameću ili zagađuju emocije, što važi ne samo za muziku, već i druge oblike umetnosti", kaže naš sagovornik Branko Isaković, muzičar, kompozitor, producent i aranžer iz Beograda.

Tih teških devedesetih godina, tragajući za duhovnom ravnotežom i svojim stvaralačkim centrom, putovao je po Evropi radeći razne poslove i posvećujući se sve dubljem duhovnom radu, da bi se ubrzo u potpunosti okrenuo etno muzici koju smatra otelotvorenjem naše duše.

"Počeo sam da osećam koliko sam duboko ukorenjen u ovaj prostor. Muzika koja je na mene emocionalno najdublje uticala bila je makedonska i bugarska. To su melodije prožete mistikom, čežnjom i potisnutom tugom... Sa Biljom Krstić i Ljubom Ninkovićem oformio sam „Bistrik", a sa Ivicom Stojanovićem i pevačko-plesnu grupu „Teodulija". U obrade narodne muzike koje sam radio sa „Teodulijom" dodavao sam više ambijentalnog zvuka i duhovnosti. Naš zajednički zadatak bio je da u tim gorkim godinama podarimo svom narodu ono što smo imali, a to je muzika koja snaži. Zbog teške istorije u našem narodu ima mnogo potisnutog bola, gneva, osujećenosti, strasti, tuge...

Ne može našu tugu da zaceli muzika s drugog kraja sveta, ma kako dobra bila. To mora biti naša frula ili sličan instrument iz našeg etno nasleđa koji možemo da doživimo dubinom svog bića - makar i podsvesno. Potpuno posvećeni etno muzici, mnogo smo tada putovali i svuda nailazili na divan odziv, što je dokazivalo da smo otvarali i zaceljivali u ljudskim srcima te sakrivene rane."

PageBreak

Naš sagovornik smatra da je do ekspanzije etno muzike u celom svetu došlo usled ubrzanog rasta svesnosti na planeti u proteklih dvadeset pet godina. Zato je i njegovo duboko interesovanje za zvuk Balkana nastalo kao posledica duhovnog rada i osvešćivanja pripadnosti ovom prostoru. Muziku koju danas komponuje možemo nazvati ambijentalnom i inspirativnom, sa izraženom duhovnom dimenzijom. Inspirišu ga slike sa putovanja po svetu koje su mu ostale urezane u duši: engleska sela, Bosfor, Indija, ruska prostranstva... U svoju muziku unosi elemente više stilova: od brit-popa do vizantijske i sufi-muzike.

-Romantičarski zanos koji je postojao u Srbiji na muzičkoj sceni, krajem prošlog i početkom ovog veka, kao da je zgasnuo. Reklo bi se da smo se vratili unazad i da gubimo oslonce na svim poljima. Mnogi su obeshrabreni. Smatram da sam svoju misiju po pitanju podizanja etno muzičke scene uglavnom završio. Nisam više ogorčen zbog rastakanja srpskog kulturnog bića, jer sve više umesto u kolektivno verujem u lično spasenje. Ja sam među onim, sve brojnijim, osobama koje veruju da se približava vreme duhovnog preporoda jer u celom svetu raste broj osvešćenih ljudi koji odbijaju da provedu život kao puki potrošači i tuđe marionete.

Branko Isaković danas se bavi sviranjem, komponovanjem, aranžiranjem i snimanjem ambijentalne, etno i duhovne muzike u svom studiju u Beogradu, kao i radom sa učenicima. Njegov projekat Divine Sound (dodatne informacije na sajtu www.divine-sound.com) ima za cilj da pokreće i dodiruje srca ostvarivanjem kontakta sa najdubljim slojevima duše. Order of Love je prvi samostalni CD ambijentalne i isceljujuće muzike ovog umetnika, a verovatno i prvi takve vrste kod nas. Muzika sa CD-a daje energetsku podršku za sve vrste meditacija i psiholoških radionica i prema rečima mnogih koji je redovno slušaju, veoma lako uvodi u stanje opuštanja i isceljivanja. Ravni, dugi tonovi po kojima se kao odbljesci svetlosti prepliću zvuci gitare, frule i glasa, smiruju aurično polje i duhovno uzdižu. Ti duboki zvukovi daju dimenziju smirenja i tuge zbog prolaznosti, dok visoki tonovi koji se poigravaju preko njih bude radost postojanja. Zajedno, omogućuju proces isceljenja.

"Um ne može ni da prepoznaje, ni da stvara lepotu. Sva velika dela umetnosti nastaju van uma i zato mislim da veći deo današnje umetnosti ne sadrži lepotu niti unutrašnju suštinu. Kada umetnik ume da izađe iz uma, on tada dodiruje prazninu, tišinu. Ta tišina leči. Ne leče tonovi, već tišina između tonova. Dodir sa prazninom, tišinom, smrću... leči. On pokazuje da su bolovi koje nosimo ništavni prema nečem mnogo većem što nas sve obavija i prožima. Lako možemo da osetimo kada umetnik stvara iz svoje anime. Nekolicina najvećih kompozitora su upravo takvi (Vangelis, Morricone, Gustavo Santaolalla...).

Njihova muzika obavija nas toplinom, širinom, dubinom emocija. Većina kompozitora je ipak pod dominacijom uma. Njihova muzika ima apstraktnu, konceptualnu vrednost, matematičku preciznost ili virtuoznost sviranja ili aranžiranja, možda duhovitost, domišljatost i veštinu, ali nikako i duboku, proživljenu emociju. Smatram da u tu grupu spada veći deo savremene muzike. Posebnu opasnost predstavlja elektronska muzika sa agresivnim zvucima koji se monotono ponavljaju. Nju kao da neko namerno smišlja kako bi otupeo mozgove mladih ljudi."

PageBreak

U studiju Branka Isakovića okupljaju se osobe koje se bave razvijanjem i jačanjem potencijala ličnosti. Komponovao je i CD „Muzika srca" koji je sastavni deo knjige Ivane Kuzmanović „Otkad sam se zavolela, volim". Snimio je nekoliko CD-ova sa Joga Nidrom (jogom opuštanja i spavanja), vodio muzičko-plesne radionice sa Sanelom Feković, kreirao Sensa muziku.

Na proleće planira jedan zajednički posao sa Madam Piano, uz koju ga veže velika duhovna bliskost, a sa Vladom Ilićem („Order of love"), Bojanom Glušac (psihoterapeut), Jelenom Holcer („Škola za roditelje"), Ivanom Marković (instruktor plesa), Draganom Bačanek i Oliverom Pticom (instruktori ličnog razvoja) snima afirmacije za njihove klijente. Terapeuti osmisle lične afirmacije, Branko ih „podvuče" muzikom i to je za klijenta dragoceni CD sa ciljanim lekovitim afirmacijama.

"Ruski akademik Georgij Nikolajevič Sitin veliki je zagovornik snimljenih afirmacija, jer mnogo doprinose ličnom razvoju. Treba ih što češće puštati sebi i ponavljati ih mentalno, sa emocijom. Tako se izuzetno pojačava njihovo isceljujuće dejstvo. Naš um je do fizičkog bola hiperaktivan i uzburkan, a u takvom stanju jednostavno ne možemo da donosimo ispravne odluke o svom životu, o čemu briljantno piše učitelj Ekart Tol. Njegovo učenje je mnogo uticalo na mene. Nije mi bilo teško da mesecima snimam njegove poruke iz knjige Nova zemlja i napravim CD koji se može slušati uvek, jer njegovu mudrost smatram vanvremenskom i danas potrebnijom ljudima više nego ikad. Naš um ima kompulzivnu potrebu da se nečim bavi. Takvo stanje nije izvor kreativnosti. Kreativnost se rađa iz unutrašnjeg mira. Mogu o tome da govorim jer sam dvadeset godina smatrao sebe samo muzičarem i nisam mogao da iskoračim dalje. Svako od nas treba da traži svoj put ka „vertikali". Moj put su bila duboka pražnjenja uma tehnikom Vu Vei („Nečinjenje") koja vodi ka raspadu Ega i otvara put iskonskoj kreativnosti koju svi imamo. Tek posle dubljih pročišćenja uma „uhvatio sam" korespondenciju sa stvaralaštvom."

Branko danas sebe smatra prvenstveno kompozitorom i učiteljem inspiracije, jer se sve više posvećuje radu sa ljudima koji osećaju potrebu da otkriju i razviju svoju kreativnost.

"Verujem da moja muzika ima isceliteljsku moć jer je stvorena iz nekog bezvremenog polja u koje ulazim kad komponujem. Vežbanjem usporavanja moždanih talasa može se ovladati ulaskom u taj Tok, a iz njega je lako isceljivati i sebe i druge. To polje svako u sebi može pronaći jer nema čoveka kome nije podaren jedan ili više talenata. Kad slikaš, trčiš maraton, penješ se na planinu, unutrašnja buka se smanjuje, ego se povlači, a oko tebe se stvara prostor dubokog spokoja u kome se osećaš povezano sa svim živim bićima na svetu. Svoje kompozicije uvek „proveravam" na ženama, jer one slušaju srcem i otvaraju se brzo ka vibraciji, dok muškarci analiziraju umom. Žene su bolje povezane sa Izvorom, pa kroz njihovu reakciju osećam da li je neka muzika isceljujuća. Muškarac mora dosta da radi na sebi kako bi osvestio svoju animu i mogao da sluša nežne ambijentalne zvukove ili duboku, sočnu istočnjačku muziku, a ne samo zapadnjački jak ritam i preglasan zvuk.

PageBreak

Uz učenike koje podučava muzičkoj produkciji i pravljenju muzike na kompjuteru, našem sagovorniku se sve više obraćaju osobe koje žele da razvijaju kreativnost i pronađu svoje mesto u životu i svetu. Branko kaže da i on uči zajedno sa njima, jer duhovno traganje se nikada ne dovršava. Osvešćivanje svojih emocija, a naročito strahova, postaje svakodnevni proces, kao jutarnje umivanje. I danas posećuje seminare i radionice, a za sebe kaže da je večni učenik najvećeg gurua - Života.

"U ljudima se sve više oseća promena stava prema do juče dominantnim potrošačkim zakonima življenja. Koristeći „art terapiju" pokušavam da otkrijem čime bi to volelo da se bavi zapostavljeno dete u nekom čoveku. Ako ja ne mogu da pomognem u kreativnom ispoljavanju, mogu da uputim na nekoga ko može. U procesu isceljenja kad-tad moramo da pronađemo i saslušamo svoje uplašeno unutrašnje dete. Treba ponekad da se zapitamo: Da sam sada ono dete kakvo sam bio, šta bih rekao o odraslom koji sam postao? Ljudi sve više čeznu za slobodom da budu ono što jesu, bez prihvatanja kompromisa koji nas utapaju u društvo u kome smo svi isti i bezlični. Naš um nas raznim nametnutim strahovima često drži u zatvoru i sprečava da se upoznamo, da se otvorimo i da se volimo."

Da bismo se razvili kao potpuno integrisana ličnost, nije dovoljno samo razvijanje svesnosti ili samo psihoanaliza, kaže Branko Isaković. Potrebna je i zdrava fizička aktivnost, ali i aktivni stvaralački princip. Kada osećamo tugu i zaglavljenost u nekom problemu, treba da krenemo da stvaramo rukama bilo šta, makar i beznačajno, ali sasvim svesno. Da od voska nešto oblikujemo, da nešto sašijemo, izdeljemo, oblikujemo bilo kakav predmet.

"Primetio sam da se ljudi previše fokusiraju na svoje psihološke probleme, a kreaciju zapostavljaju ili odlažu. Potcenjuju sebe tvrdeći da su njihovi talenti beznačajni u odnosu na velike umetnike. Svako stvaranje je lekovito i povezuje nas sa božjim stvaralačkim principom. Kad nam je jako teško, treba da se okrenemo radu rukama bez ikakve pomisli o upotrebnoj ili umetničkoj vrednosti. Dok komponujem znam da nisam Mocart, ali mnogo uživam u onome što radim. Svi moji problemi se relativizuju, postajem mekši i bolji čovek. Bitan je proces, a ne rezultat. To je kreativna igra kao poklon onom gladnom detetu u nama koje cvili. Tako se stvara ta Vertikala sa Božanskim. Horizontala je ovozemaljsko, linearno vreme. Tu spada i naš psihološki rad na sebi. Vertikala je molitva uzdignuta ka Bogu, transcedencija, mistično predavanje svojih ovozemaljskih problema višoj sili na rešavanje. Psihološki rad na sebi bez prelaska na duhovnu dimenziju posle nekog vremena postaje prazan. Horizontala i vertikala se dodiruju u sadašnjem trenutku, u stanju potpunog prihvatanja ovoga SADA."