Osteoporoza je sistemski poremećaj koji se karakteriše smanjenjem mase koštanog tkiva i oštećenjem njegove mikroarhitekture. Posledica ovog poremećaja je smanjena otpornost tj. "snaga" kostiju što može dovesti do njihovog lomljenja.
Osteoporoza se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna se javlja kod oba pola nezavisno od starosti, češće kod žena koje su u postmenopauzi zbog nedostatka ženskog polnog hormona estrogena. Sekundarna osteoporoza je posledica postojanja drugih bolesti ili stanja, primene brojnih lekova (npr. glikokortikoidi) itd.
Faktori koji utiču na nastanak i napredovanje osteoporoze su:
- Rana menopauza koja se javlja kod žena mlađih od 45 godina prirodno ili kao posledica ginekoloških operacija sa uklanjanjem jajnika
- Dugotrajna upotreba kortikosteroida (npr. prednisolona)
- Postojanje osteoporoze u porodici po ženskoj liniji, naročito ukoliko postoji podatak da je majka imala prelom kuka
- Neuhranjenost (Indeks telesne mase-BMI<19kg>
- Bolesti jetre i težak alkoholizam
- Bolesti koje se karakterišu lošom absorpcijom hranjljivih materija u crevima
- Bolest štitne i paraštitne žlezde
- Hipogonadizam kod muškaraca
- Reumatoidni artritis
- Hronična bolest bubrega
- Dugotrajna upotreba lekova koji razređuju krv (npr. heparina).
- Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, stepen osteoporoze se utvrđuje na osnovu merenja gustine koštane mase (T-skor).
Osteopenija (umereno smanjenje koštane gustine) se karakteriše T-skorom ispod -1 do -2,5.
Koje su najčešće komplikacije osteoporoze
Osteoporoza (teško smanjenje koštane gustine) se karakteriše T-skorom većim od -2,5 i često je komplikovana patološkim prelomima kostiju. Preporuka je da lečenje treba započeti kod svake osobe koja ima T-skor veći od -2,5, pri čemu su kriterijumi rigorozniji ukoliko kod pacijenta postoji fraktura i neki od faktora rizika (tada se terapija započinje kod T-skora većeg od -1,5).
Najčešća komplikacija osteoporeze je prelom kostiju. Kosti se lome kako usled težih, tako i kod blažih padova, dizanja manjeg tereta ili savijanja. Najčešći su prelomi kukova i pršljenova.
Neretko nakon oporavka ove osobe razvijaju strah, anksioznost, depresiju i smanjuje im se kvalitet života. Smanjuje se snaga mišića ekstremiteta, telesna visina, telo se povija put napred.
Dijagnoza i praćenje bolesti se zasnivaju na medicinskom intervjuu, detaljnom pregledu, proceni faktora rizika i merenju gustine kostiju i to u predelu pršljenskih tela, butne ili petne kosti korišćenjem:
Rentgena: snimci imaju ograničenu vrednost u postavljanju dijagnoze i praćenju bolesti. Ova metoda je značajna za procenu postojanja i težine deformiteta i preloma.
DXA (deksa): meri se absorpcija rentgenskih zraka dvostruke energije u pršljenskim telima ili butnoj kosti. Metoda je odlična za postavljanje dijagnoze, određivanje i praćenje efekta terapije.
Ultrazvučno merenje gustine petne kosti: metoda je značajna za postavljanje dijagnoze i praćenje bolesti.
Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti ili se može usporiti njeno napredovanje:
- Prestanak pušenja
- Izbegavanje konzumiranja alkohola
- Redovno vežbanje uz što više kretanja
- Izbegavanje prekomernih dijeta i ekstremnog vežbanja koje može dovesti do poremećaja ili potpunog gubitka menstrualnih ciklusa
- Adekvatan unos kalcijuma uz redovno praćenje njegovog nivoa u serumu i urinu
- Adekvatan unos vitamina D (kalcitriol, alfakalcidol)
- Nadoknada hormona u ranoj menopauzi, upotreba bisfosfonata, sintetskih steroida (Tibolon), selektivnih modulatora receptora estrogena (SERM) (Raloksifen)
- Primena fizikalne terapje radi smanjenja hroničnog bola
- Nošenje štitnika za kukove (smanjuje rizik od preloma kuka kod starije populacije).
Izvor: Stetoskop