KAKO DA PRAVILNO OČISTITE USNU DUPLJU: Uklonite mikroorganizme koji truju ceo organizam

Svi mikroorganizmi iz regije usne duplje se cirkulacijom raznose po celom telu i „kače” se na najslabiju tačku ili organ u našem telu, bilo da su to zglobovi, srčani mišić, bubrezi ili neki drugi „udaljeni” organi, ili pak prave „štetu”

Shutterstock

 Nakon više od godinu dana korona pandemije, svi se nadamo da ćemo se uskoro vratiti u normalne tokove života, jer je došlo vreme da se, između ostalog, posvetimo i zdravlju usta i zuba. Sa dolaskom proleća nastupio je trenutak da se suočimo sa „štetom” nastalom u ovom periodu i da počnemo da uklanjamo jedan po jedan problem, jer znamo da je sve što imamo u usnoj duplji povezano sa čitavim našim organizmom. O potencijalnim problemima i njihovim rešenjima u majskom broju Sense pisala je dr Tatjana Petrović.

Kako stres i pad imuniteta utiču na usnu duplju

Usled straha od zaraze kovidom, posete stomatologu su se u proteklom periodu svele na urgentna stanja, kao što su bol i otok, i uglavnom na ukazivanje prve pomoći. Mnogi ljudi su imali probleme sa mekim tkivima usne duplje, jer su stres i pad imuniteta prouzrokovali pojavu različitih bolnih procesa (afte, herpes, upale i krvarenje desni, prekomerno razmnožavanje kandide koja daje osećaj peckanja i suvoće u ustima, kao i izmenjenog čula ukusa i sl.). Sve te vrlo neprijatne senzacije pacijenti su najčešće sami pokušavali da reše. Međutim, upotreba prirodnih sredstava, poput čajeva, propolisa ili rastvora sode bikarbone, nažalost, u ovim slučajevima ima samo trenutni efekat olakšanja, dok glavni problemi ostaju nerešeni.

Poznato je, na primer, da kandidu iz usta gutanjem raznosimo po celom digestivnom traktu, a to zahteva ozbiljnije i sveobuhvatnije lečenje. Još jedan od potencijalnih problema je i kamenac, koji se u međuvremenu taložio, mehanički pritiskajući desni. Pred tim pritiskom desni su se povlačile, oticale, krvarile, pa su nam i vratovi zuba, usled povlačenja desni ogoleli i postali bolno osetljivi. Takođe, ispod kamenca su se mikroorganizmi razmnožavali, jer kamenac nepovoljno utiče na pravilno održavanje higijene. Tako se začarani krug mogao nastaviti pojavom prvih znakova parodontopatije ili njenim napredovanjem (ukoliko je već postojala). Ovi procesi bi u perspektivi mogli da dovedu do rasklimavanja zuba, pa i njihovog gubitka.

Povezanost stanja zuba i organizma

Pomenuta situacija pogodovala je mikroorganizmima da se ubrzano razmnožavaju i da nam truju ceo organizam. Oni su takođe i jedan od uzročnika neprijatnog mirisa iz usta, koga smo sada kada nosimo maske više svesni. Posebna nepovoljnost je i to što mi izdisanjem „lepimo” te mikroorganizme na unutrašnju stranu maske, gde se oni i dalje razmnožavaju, a onda ih udišemo u još većem broju… Velika je verovatnoća da su u proteklih godinu i po dana neke plombe poispadale, neki novi karijesi se stvorili, na nekim zubima možda imamo gangrenu ili pak bilo koji periapikalni proces (proces na vrhovima korenova)… Sve ovo su zaista ozbiljni fokusi, koji utiču na zdravlje celog organizma.

Svi mikroorganizmi iz regije usne duplje se cirkulacijom raznose po celom telu i „kače” se na najslabiju tačku ili organ u našem telu, bilo da su to zglobovi, srčani mišić, bubrezi ili neki drugi „udaljeni” organi, ili pak prave „štetu” u neposrednoj blizini... Često se u narodu može čuti formulacija „progledao sam otkako sam izvadio taj zub”, što i nije uvek figurativno. Činjenica je da zubi sa procesima na korenovima mogu stvarati probleme sa vidom, migrene, bolove u sinusima, ušima (pa čak i alopeciju – opadanje kose na pečate)... Ukoliko ste u međuvremenu izvadili još i poneki zub, a već ste imali „manjak” zuba odranije, to dovodi u pitanje i mogućnost pravilne funkcije vaših vilica pri žvakanju (nesažvakana hrana se više guta, što nam opterećuje želudac i pravi probleme duž celog digestivnog trakta).

Ako se i kod vas nakon čitanja ovog teksta „alarm uključio”, tj. ako ste se prepoznali u nekom od gorenavedenih problema, došao je trenutak da pomognete sebi.

Dr Petrović vas vodi korak po korak kroz plan kroz mogući plan terapije ukoliko planirate da se posvetite zdravlju svojih zuba:

1. Pre svega, izaberite stomatologa u koga imate puno poverenje, u svakom pogledu.

2. Po mom mišljenju, prvo treba ukloniti kamenac ultrazvučnim aparatom. Tako pacijent momentalno dobija osećaj velikog rasterećenja u ustima, a lekar može bolje da sagleda sve što se ispod kamenca krilo. Kamenac više ne „gnječi” desni, pa su one sada pristupačne za tretmane i negu, a pacijent može četkicom da priđe svim površinama zuba i da lepo održava higijenu.

3. Ovako rasterećen, pacijent će rado preduzeti sledeći korak – kiretiranje džepova. Džepovi su prostori između desni i zuba u kojima se mikroorganizmi najviše razmnožavaju, dovodeći do upale gingive, krvarenja, bola, neprijatnog mirisa i, što je najznačajnije, oni svojim stanjem govore stomatologu o početku ili nekom stadijumu parodontopatije. Čim se džepovi očiste, pacijent će osetiti svež dah, a prestaće i krvarenja koja je imao u toku pranja zuba (neki pacijenti mogu imati i spontana krvarenja)... Naravno, uz primenu lokalnog anestetika u spreju ovaj tretman je bezbolan.

4. Dalje nastavljamo sa poliranjem zuba abrazivnim pastama sa tvrdim četkicama pod velikom rotacijom. Time postižemo uklanjanje mekih naslaga – plaka, uklanjanje pigmentacija i posvetljenje zuba. Zubi postaju svetliji za dve nijanse, glatki i sjajni.

5. Pacijent je sada zadovoljan i ohrabren da se uhvati ukoštac i sa većim izazovima. Sada kada ništa više nije sakriveno ispod kamenca, a vidljiva je i boja zuba, stomatolog će lako, posle sveobuhvatnog, detaljnog pregleda predložiti šta dalje. Na osnovu promene boje pojedinih zuba (zatamnjenja) može se posumnjati da su ključni problemi upravo na tim zubima (gangrene, recimo, ili periapikalni procesi, za koje smo rekli da su veliki podmukli neprijatelj našeg sveobuhvatnog zdravlja).

6. U slučaju bilo kakvih nedoumica, rendgen snimci će sve razjasniti. Zatim se donose odluke ako ima zuba koje treba izvaditi i daje se sugestija pacijentu da neki zubi mogu da se spase operativnim tehnikama. Naravno, plombe koje su ispale treba nadomestiti, a novonastale karijese lečiti i zube plombirati…

7. Kada smo sve to uradili, dolazimo do protetskih nadoknada. One su jako bitne, kako za funkciju žvakanja i digestivni trakt, tako i za estetiku celog lica pacijenta. Protetika je „šlag na torti”, jer mora biti stavljena u zdrava usta, na čvrste temelje. Tako ćemo reći da je „kruna svega krunica” (most ili protezica), jer onda znamo da smo uradili sveobuhvatno dobar posao u usnoj duplji, a neosporno i za zdravlje čitavog tela. Sve to pod sloganom „budimo zdravi i lepi”, a osmeh zadovoljnog pacijenta će stomatologu biti najveća satisfakcija!

Ako imate neke nedoumice, vrlo rado ću odgovarati na vaša pitanja. Možete me pronaći na fejsbuku (Tatjana V Petrovic) ili mi pisati na mejl: tatjanapetrovic114@gmail.com.

Izvor: Sensa

TEKST: TATJANA V. PETROVIĆ, DR STOMATOLOGIJE, SPECIJALISTA ORALNI HIRURG