Ljudsko telo u svakom trenutku prenosi signale naše duše. Kako ih protumačiti?
Kako emotivne i fizičke traume utiču na organizam
Naučna istraživanja, obavljena tokom poslednjih nekoliko decenija, donela su čitavi niz novih otkrića na temu ljudskih emocija, odnosa između duha i tela kao i uticaja traumatskih događaja i situacija na mozak osobe, a time i na njeno opšte psihofizičko stanje (i na našem je jeziku objavljeno nekoliko knjiga na tu temu poput knjiga Antonia Damasia, Candace Pert i dr.).
Čini se npr. da traumatska iskustva mogu oštetiti temporalni lobus koji je važan za zvuk i govor, limbički sistem koji je "odgovoran" za preradu emocija, cerebralni vermis, područje mozga koje je povezano s emocijama, pažnjom i regulacijom limbičkog sistema i corpus callosum, kojim se prenose informacije između leve i desne hemisfere mozga.
Ako uzmemo u obzir da se u mozgu nalaze centri koji upravljaju funkcijama povezanim sa svim delovima tela, lako je zamisliti da posledice raznih emotivnih i fizičkih trauma obuhvataju ceo naš psihofizički sklop. Ljudsko telo kao obiman sistem, unutar kojeg svaki organ ima svoje mesto, svrhu i vrednost, kada funkcije pojedinih organa prevedemo na simbolički jezik emocija i misli, ubrzo ćemo videti povezanost među raznim nivoima, na kojima kao ljudska bića organizujemo svoj svet delujući u njemu i na njega.
Svemir je složeni mehanizam sačinjen od međusobno povezanih nevidljivih niti energije koja ga hrani i održava. Pritom ništa nikada ne nestaje već se samo menja, transformirajući se u neki drugi oblik. Drugim rečima, uz naš organski, kardiovaskularni, koštani itd. sistem čijom pomoći funkcionišemo na telesnom nivou, postoji i celi običnim okom nevidljiv svet energetskih tela, središta i mreža, koji svi deluju jedno na drugo.
Pored nivoa aure i čakri, tačka energije koje u biti odgovaraju žlezdama s unutrašnjim lučenjem na fizičkom telu, postoje i drugi nivoi i centri energije o kojima se premalo govori i piše, poput nivoa namere, nivoa izvornog bića itd. Svaka naša misao, emocija, povreda, unutrašnji ili spoljašnji konflikt mogu se očitati na svakoj od tih nivoa; fizičko telo, na kome se nivoi bolesti manifestuju, samo je pozornica na kojoj se odigravaju pojedini prizori naših unutarnjih drama. Isto tako te drame su zapisane i u našim ćelijama, u našemu genetskom kodu - otkuda god da krenemo, delujemo i na sve druge nivoe i aspekte sebe.
Svojim simptomima telo nam otkriva razne priče, koje leže u njihovoj pozadini. Njihov govor iznenađujuće je lako razumeti; dovoljno je da se samo setimo u čemu nas određeni simptom sprečava i na što nas primorava, vrlo brzo ćemo doći do unutrašnjeg konflikta koji leži u njegovoj pozadini. Osvešćenje tog konflikta i prihvatanje njegovog postojanja, prvi je korak u njegovom razrešenju, a time i u preovladavanju simptoma, koji nas je na njega upozorio.
