Mnogi ljudi se ne plaše starosti zbog sedih vlasi ili bora. Njihov najveći strah je pomisao da će jednog dana primetiti da im mozak više ne radi kao ranije, da zaboravljaju prave reči, sporije razmišljaju i da im za svakodnevne zadatke treba više vremena i energije.
Međutim, starenje mozga ne dolazi preko noći. Ono počinje postepeno, gotovo neprimetno, dok osoba još uvek veruje da je sve u redu. Poznati lekar i akademik Nikolaj Amosov često je govorio o tome da zdravlje nije nešto što možemo zanemariti godinama, a zatim jednostavno „popraviti“ kada nastupe problemi. Njegova glavna poruka bila je da čovek svojim navikama u velikoj meri utiče na to koliko dugo će sačuvati vitalnost, mentalnu jasnoću i sposobnost da uživa u životu.
Zdravlje je upoređivao sa složenim sistemom koji zahteva stalnu brigu. Kao što motor automobila propada kada dugo stoji nekorišćen, tako i telo postepeno gubi svoje sposobnosti ako mu nedostaju kretanje i aktivnost.
„Krv je život ćelije“
Jedna od misli koju je Amosov često ponavljao bila je: „Krv je život ćelije.“ Iza ove jednostavne rečenice krije se važna činjenica, svakoj ćeliji u telu potrebni su kiseonik i hranljive materije koje dolaze putem krvi. Mozak je posebno osetljiv jer zahteva stalno i kvalitetno snabdevanje.
U galeriji ispod pročitajte citate Karla Junga!
Kada se cirkulacija pogorša, mogu se pojaviti promene koje mnogi pripisuju običnom starenju:
- zaboravljanje reči ili imena
- slabija koncentracija,
- osećaj mentalnog umora,
- usporeno razmišljanje
- osećaj „magle u glavi.
Naravno, svako povremeno zaboravljanje ne znači da postoji ozbiljan problem. Umor, stres, nedostatak sna i preopterećenost takođe mogu uticati na pamćenje. Ipak, važno je ne ignorisati stalne signale koje telo šalje.
Najveći neprijatelj mozga može biti neaktivnost
Amosov je smatrao da jedan od velikih razloga zbog kojih ljudi brže gube vitalnost nije samo prolazak godina, već i nedostatak kretanja. Čovekovo telo je stvoreno za aktivnost. Kada se svakodnevica svede na sedenje, televizor i minimalno kretanje, organizam postepeno gubi sposobnost koju ne koristi.
Redovna fizička aktivnost pomaže radu srca, krvnih sudova i mozga. Čak i obična svakodnevna šetnja može biti važan deo brige o zdravlju. Psiholog Vilijam Džejms jednom je rekao da čovek može promeniti svoj život promenom svojih navika. Ova ideja je posebno važna u kasnijim godinama, kada mnogi pomisle da je za promene već kasno. Ali nikada nije kasno da počnete da brinete o sebi.
Jednostavan test ravnoteže koji možete probati kod kuće
Postoji jednostavna vežba koja se često povezuje sa metodama Nikolaja Amosova. Ona nije medicinska dijagnoza i ne može pokazati da li neko ima bolest, ali može biti zanimljiv način da proverite koliko dobro telo održava ravnotežu i koordinaciju.
Probajte sledeće:
1. Stanite uspravno.
2. Ispružite ruke ispred sebe u visini ramena, sa dlanovima okrenutim nadole.
3. Zatvorite oči.
4. Mirno stojte u tom položaju oko 30 sekundi.
5. Nakon toga otvorite oči i proverite da li su ruke ostale približno u istom položaju.
Ako su ruke ostale stabilne, to može ukazivati na dobru sposobnost tela da održava kontrolu položaja. Ako primetite da ruke značajno padaju ili da imate problem sa održavanjem položaja, to može biti znak da obratite više pažnje na svoje zdravlje, fizičku aktivnost, san, krvni pritisak i opšte stanje organizma.
Važno je naglasiti: ovaj test ne meri „starost mozga“ i ne može postaviti dijagnozu. Njegova svrha je samo da podseti čoveka da obrati pažnju na svoje telo.
Mozak može da se razvija tokom celog života
Naučnici su odavno dokazali da mozak zadržava sposobnost prilagođavanja gotovo tokom celog života. Nova znanja, hobiji, čitanje i učenje novih veština pomažu stvaranju novih veza između nervnih ćelija. Zato starost ne počinje pojavom bora.
Mnogi smatraju da prava starost počinje onda kada čovek izgubi radoznalost i prestane da se interesuje za svet oko sebe. Najvažnije pitanje nije samo koliko neko ima godina, već koliko je njegov unutrašnji svet i dalje živ.
Briga o mozgu znači brigu o sopstvenoj nezavisnosti, uspomenama, karakteru i svemu što nas čini onim što jesmo. Možda je najvažnija poruka koju treba zapamtiti:
"Starost nije samo broj godina koje smo proživeli. Ona je stanje uma – izbor da li ćemo nastaviti da učimo, rastemo i uživamo u životu."
BONUS VIDEO: