Ime Avicene, odnosno Ibn Sine, vekovima se pamti kao ime jednog od najvećih lekara, naučnika i filozofa srednjeg veka. Njegov uticaj na medicinu i zdravlje bio je ogroman. Njegovo najpoznatije delo, „Kanon medicine“, vekovima je proučavano i na Istoku i na Zapadu. Nije bilo samo medicinski priručnik, već sveobuhvatan pogled na zdravlje, ishranu, kretanje, san i ravnotežu tela i uma. Zanimljivo je da mnogi saveti koji se pripisuju Aviceni i danas zvuče veoma savremeno.
Evo 7 oblasti kojima je Avicena pridavao veliki značaj.
1. Umerenost u hrani – ključ zdravlja
Avicena je veliki značaj pridavao ishrani i smatrao da preterivanje u hrani može da optereti organizam. U njegovim spisima mogu se pronaći detaljna razmatranja o količini hrane, varenju i tome kako ishranu treba prilagoditi čoveku i njegovom stanju. Suština njegovog pristupa bila je jednostavna – nije važno samo šta jedemo, već i koliko jedemo i kako naš organizam reaguje na hranu.
Zalagao se za raznovrsnu ishranu i umerenost, a upozoravao je na prejedanje. Ova ideja i danas ima smisla, jer savremena medicina prepoznaje prekomeran unos hrane kao jedan od faktora koji mogu doprineti gojaznosti i brojnim hroničnim bolestima. Zato je jedna od najvrednijih poruka koju možemo izvući iz njegovog pristupa upravo – manje preterivanja, više ravnoteže.
2. Varenje je važno
Avicena je posebnu pažnju posvećivao varenju. Smatrao je da organizmu treba dati dovoljno vremena da obradi hranu i da nije dobro stalno ga opterećivati novim obrocima. Danas znamo da način ishrane, veličina obroka i vreme kada jedemo mogu uticati na probavu, refluks, nadutost i kvalitet sna.
U galeriji ispod saznajte zanimljive činjenice o hrani koje će vas iznenaditi!
3. Kretanje kao deo zdravog života
Avicena je fizičkoj aktivnosti pridavao veliki značaj. Smatrao je da nedostatak kretanja može oslabiti telo i da je umerena aktivnost važna za očuvanje snage. Ova ideja danas ima još veću potvrdu. Redovno kretanje povezano je sa boljim zdravljem srca, manjim rizikom od brojnih hroničnih bolesti i boljim mentalnim zdravljem.
Ne mora uvek da bude reč o intenzivnom treningu. Brza šetnja, vožnja bicikla, plivanje, vežbe kod kuće ili bilo koji drugi oblik aktivnosti mogu biti deo zdravijeg načina života. Poruka je jednostavna: telo nije napravljeno da satima bude potpuno neaktivno.
4. Briga o umu jednako je važna kao briga o telu
Jedna od zanimljivijih stvari u Aviceninom pristupu jeste to što telo i um nije posmatrao potpuno odvojeno. Razumeo je da strah, stres, tuga i druge snažne emocije mogu uticati na čovekovo fizičko stanje. U svojim delima bavio se i psihološkim aspektima zdravlja, a značaj su imali muzika, razgovor, društveni odnosi i druge aktivnosti koje mogu doprineti emocionalnom blagostanju. Danas znamo da dugotrajan stres može imati brojne posledice po organizam, zbog čega se briga o mentalnom zdravlju smatra važnim delom ukupnog zdravlja.
5. San ne treba zanemarivati
Avicena je pažnju posvećivao i snu, koji je smatrao važnim delom očuvanja zdravlja. Danas znamo koliko je kvalitetan san značajan za funkcionisanje mozga, raspoloženje, imunitet i oporavak organizma. Dugotrajan nedostatak sna povezan je sa brojnim zdravstvenim problemima. Zato je savet koji se može izvući iz njegove filozofije jednostavan: san nije gubljenje vremena, već vreme koje telo koristi za oporavak.
6. Ne dozvolite da vam život prođe u neaktivnosti
Avicena je upozoravao i na posledice telesne i mentalne pasivnosti. Čovek koji prestane da se kreće i razmišlja može postepeno izgubiti deo svoje snage i vitalnosti. Savremeni način života ovaj problem čini posebno izraženim, jer mnogi ljudi veliki deo dana provode sedeći. Zato nije važno samo vežbati nekoliko puta nedeljno. Korisno je i tokom dana praviti pauze od sedenja, šetati, koristiti stepenice, baviti se hobijima i održavati mozak aktivnim. Čitanje, učenje novih stvari, rešavanje problema i razgovor sa drugim ljudima takođe su načini da ostanemo mentalno aktivni.
7. Umerenost je važna u svemu
Avicena je govorio i o opasnostima preterivanja, uključujući prekomerno konzumiranje alkohola. Njegov pristup može se svesti na ideju da ono što u maloj meri može biti prijatno ili prihvatljivo, u prevelikoj količini može postati štetno.
Danas znamo da prekomerno konzumiranje alkohola može ozbiljno ugroziti zdravlje i povećati rizik od brojnih bolesti. Zato se njegov poziv na umerenost može posmatrati mnogo šire – kao upozorenje da ne preterujemo ni u čemu što može narušiti ravnotežu organizma.
BONUS VIDEO: