Šta svaka žena treba da uradi posle razvoda braka: sve faze za potpuno isceljenje duše

Razvodbraka traumatično je iskustvo i svako ko ga je doživeo zna koliko mu se promenio život, stanje svesti, pa i neka temeljna životna uverenja. Stari se svet ruši i treba pronaći snage za podizanje novoga. O ovoj teškoj temi i mogućoj katarzi nakon bračnog brodoloma piše lifecoach i terapeut Egli Ilić.

Prema istraživanjima Univerziteta Stanford, danas u SAD-u gotovo sedamdeset posto razvoda braka pokreću žene. Iako slični podaci za Hrvatsku zasad nisu dostupni, istraživanja koja su sprovedena (na primer, Demografija razvoda u Hrvatskoj, P. Međimurec) pokazala su da što je žena obrazovanija, verovatnoća da će se odlučiti na taj potez ako brak ne funkcioniše daleko je veća.

Uprkos tome što je danas odluka o razvodu na mnogo nivoa vrlo jednostavnija nego što je bila generacijama žena pre nas, razvod braka i dalje je među najstresnijim događajima u životu, a stres u većini slučajeva, kako mogu posvedočiti iz svoje terapeutske i life coach prakse, ne prestaje ni samim činom razdvajanja.

Naime, prilagođavanje na novi život, koji se često razvodom braka iz temelja menja, nije jednostavno, naročito ako je brak dugo trajao. Često u takvim slučajevima dugo nakon njegovog okončavanja žene osećaju razočaranje, prazninu i bol.

Čak i ako su na fizičkom nivou sve razrešile, one sa bivšim partnerom neretko ostaju energetski povezane. Što je u odnosu bilo više teških i bolnih situacija, što je više povreda među partnerima ostalo neizgovoreno, to će ta povezanost biti jače naglašena i uglavnom će i duže trajati.

Upravo zbog toga mnoge se žene izlaskom iz dugogodišnjeg odnosa godinama ne osećaju da su spremne da uđu u novi odnos, pa neretko dugo ostaju same, a neke same ostaju i ostatak života. Mnoge se žene, naime, boje krenuti ispočetka, naročito ako su u odnosu bile jako povređene. Još jedan razlog jeste i hroničan nedostatak samopouzdanja, što je posledica činjenice da su te žene bile dugi niz godina u disfunkcionalnim odnosima.

Učestala je pojava da se žene dugo nakon okončanja veze ne mogu rešiti navike da same sebe posmatraju očima bivšeg partnera, pa se prema sebi odnose onako kako se on prema njima odnosio pa svoju vrednost, odlukei poteze procenjuju iz njegove perspektive.

Čak i ako, uprkos svim strahovima, uverenjima i nedostatku samopouzdanja, žena počne činiti svestan napor da upozna novu osobu i pusti je u svoj život, često se scenario kakav priželjkuje naprosto ne događa: ili se stalno pojavljuju pogrešni muškarci, koji se prema njoj ponašaju slično kao bivši partner, ili se godinama niko uopće ne pojavljuje.

To ženu može prilično frustrirati; dodatno učvrstiti lošu sliku koju je stvorila o sebi, još više joj narušiti samopouzdanje, a pogotovo je može obeshrabriti u svakom daljnjem pokušaju da se realizira kroz novi ljubavniodnos.

Novi, drugačiji odnos kakav intimno priželjkujemo ne može se ni dogoditi sve dok se same sa sobom, kao žene, ne osećamo dobro, sve dok ne otpustimo bolan energetski otisak bivšeg odnosa te osvestimo i transformišemo vlastite podsvesne programe koji utiču na naše odnose i zbog kojih nam se bolno iskustvobraka i dogodilo.

PageBreak

Energetska povezanost sa bivšim partnerom

Prema mišljenju većine psihologa, u svoj brak obično preslikavamo situaciju koja je postojala u porodici u kojoj smo odrasle, pa za partnera često odaberemo muškarca koji je u energetskom smislu sličan našemu ocu. Ako je on u odnosu prema majci bio emocionalno zatvoren i hladan, ako je bio ljubomoran, te imao potrebu za kontrolom, ili se uopšteno prema njoj odnosio s malo poštovanja, velika je verovatnost da ćemo i same za partnera izabrati muškarca koji će se prema nama ponašati na sličan način.

Slično tome, ako je u odnosu sa našim ocem naša majka imala ulogu žrtve pa se (iz straha od društvenih osuda, verskih zabrana ili pak osećaja da je nesposobna sama se brinuti o sebi i deci) nije usudila iz njega izaći, velike su šanse da ćemo se i same teško odlučiti na taj potez.

Prema iskustvu iz svoje prakse, mogu posvedočiti da je sve veći broj žena koje, umesto da oplakuju svoju situaciju, razdoblje samovanja odluče iskoristiti kako bi se od lošeg odnosa oporavile, vratile moć sebe kao žene i raščistile sa svim podsvjesnim programima zbog kojih se loš odnos i dogodio. Jedino tako i mogu sprečiti da im se sličan scenario ponovi; jedino tako mogu povećati izglede za bolji odnos u budućnostiživeti bolje i kvalitetnije.

Proces osvjštavanja i vraćanja moći nije jednostavan, pa se uprkos brojnim tehnikama koje nam stoje na raspolaganju odvija brzinom koju smo same spremne prihvatiti. Osveštavanje se odvija u slojevima, malo-pomalo, iznenadnim uvidima koji se događaju kad ih najmanje očekujemo, a spoznaje do kojih dolazimo ponekad nas mogu i zapanjiti.

U takvome procesu često možemo shvatiti da odluke koje smo donele u vezi s brakom, a zbog kojih sebo možda najviše zameramo, nismo ni mogle doneti drugačije jer smo bile uslovljene duboko ukorenjenim programima, a postaje nam jasno i zašto smo u svoj život uopšte privukle muškarca koji se prema nama ponašao na neadekvatan način. Odjednom nam, međutim, postaju jasni i njegovi motivi, pa smo u stanju razumeti podsvesne potrebekoje je i sam muškarac u tom odnosu pokušao zadovoljiti.

Takve spoznaje, iako neprijatne, zapravo su duboko katarzične jer, kad sagledamo celu situaciju iz te perspektive, shvaćamo da nas povrede, koliko god teške i duboke bile, odjednom puno manje bole pa bivšem partneru sada, kad ga razumemo, puno lakše opraštamo, a time se konačno oslobađamo i energetskevezanosti uz taj odnos.

U takvim okolnostima puno lakše otpuštamo i lažnu sliku koju smo, gledajući se očima bivšeg partnera, stvorile o sebi; postajemo sposobne same sebe pogledati na potpuno nov način i konačno dopustiti ženi u sebi da se izrazi u svoj svojoj lepoti.

Zbog velike količine energijeoslobođene u procesu osveštavanja mnoge žene nakon nekog vremena imaju osećaj kao da ih je zapljusnuo snažan energetski talas. Sada imaju potrebu nadoknaditi sve ono što su u braku propustile, sve što pre, zbog izostanka partnerove podrške ili drugačijih interesa, bračnih obaveza ili drugih razloga nisu mogle ili stizale.

Odjednom žele živeti punim plućima: izlaziti, zabavljati se, upoznavati nove ljude. Žele otputovati na nova mesta i istraživati nove svetove, baviti se stvarima koje vole i vesele ih, sticati nova znanja i svladavati nove izazove, a često i posvetiti se karijeri koju su pre možda zapostavile.

Sada odjednom mogu sve što požele, a sama činjenica da se za ono što rade ne moraju opravdavati, nikome ništa ne moraju objašnjavati ni pristajati na bilo kakve kompromise daje im novo iskustvo slobode, koja postaje bitan faktor u njihovim životima. Na neki se način iz temelja menja i filozofija života.

Njihova novostečena nezavisnosti snaga, nesputan duh, kao i vibracija ženstvenosti i seksepila kojim takve žene zrače, muškarcima postaju zanimljivi. Međutim, nakon što su prošle teško iskustvo braka i bolan proces osveštavanja; kad su ojačale iznutra te spoznale svoju stvarnu vrednost i lepotu sebe kao žene; nakon što su iskusile život iz pozicije slobode one više ne mogu pristati na bilo kakve odnose. Žene tada traže istinskog partnera, nekoga ko će im biti podrška u životu i ko će s njima deliti i ciljeve i put.

Ponekad, dok čekamo da se takva osoba pojavi u našem životu, mogu proći i godine, a to nas na trenutke može obeshrabriti i navesti na preispitivanje svojih vrednosti i stavova. Ali, poznato je da svet energija u kojem se duše prepoznaju vibracijski ne zna za godine i u njemu se stvari često događaju mimo razuma. „Ono što tražiš, traži tebe“, reči su poznatog mistika i filozofa Rumija, pa će, pre ili posle, u trenutku kad za to budemo istinski spremne i koji je za nas najbolji, onaj kojeg tražimo pronaći nas.

Izvor: Sensa.hr