Najranije zapise o karmi nalazimo u drevnim Vedama, svetim spisima nastalim u Indiji prije 5.000 godina.

Reč karma dolazi od korena sanskritske reči kri - što znači "delovati". Vedski mudraci i teolozi označavaju karmu kao praiskonsku i nerođenu, ili anadi ("bez početka").

Razlog takvog označavanja leži u tome što je karma sastavni deo svakog živog bića od trenutka dolaska u ovaj kauzalno-uzročni materijalni svet i zato njene posledice mogu biti vrlo stare. Živo biće u ovom pojavnom svetu od davnina ispašta ili uživa plodove svoje karme, ili delatnosti.

Odblokirajte svoju energiju: kako da uspostavite karmičku vezu sa srodnom dušom iz prošlog života...

Ali to stanje živo biće može promeniti svojom željom i načinom svog delovanja. Ukoliko osoba ne poseduje duhovno znanje ona deluje na različite načine, ali ne zna kakvim se delovanjem može osloboditi posledica svih delatnosti ili karme.

Sastav oslobađanja od uzročno-posledičnih uticaja karme opisan je u Vedama. Duša se u materijalnom svetu zapliće u posledice vlastite karme. Nakon što napusti jednu vrstu tela ulazi u drugu, kao što oblači i svlači odeću.

Dok se duša tako seli, ispašta posledice dela koja je počinila u prošlosti.
Tu delatnosti živo biće može promeniti kada postane utemeljeno u duhovnom znanju i kada postigne samospoznaju. Na taj način ono shvata kako treba ispravno delovati.

Ukoliko deluje na način koji je opisan u verodostojnim svetim spisima, sve posledice njenih prošlih dela mogu se poništiti. Prema tome, krajnji zaključak vedskih mudraca i teologa je da karma nije večna.

Vede mnogo govore o razlozima pada duše (jiva-atma) u ovaj pojavi, smrtni svet. Zbog svoje zavisti prema Bogu duša se odvaja od Njega u duhovnom svetu i tako pada, usled svoje želje, u materijalni svet. Ona želi stvoriti svoje kraljevstvo bez Njegovog uticaja i dominacije.

PageBreak

Duša je mala kada dolazi u materijalni svet

Tačnije rečeno, duša želi da stvori svoje "kraljevstvo bez Boga". Kada duša poželi oponašati Boga i postati gospodar sveta, pruža joj se prilika da zadovolji svoju pogrešno usmerenu želju za vladanjem nad materijalnom prirodom.

Usled svoje bezuzročne milosti, Bog ispunjava duši takvu želju, omogućujući joj dolazak u materijalni svet kako bi pokušala da ostvari svoju želju. Ali jasno je zapravo da takva pogrešno usmerena želja duše predstavlja zapravo početak njenog pada. Dolaskom u materijalni svet duša je uhvaćena u mrežu niže energije Boga koja se naziva maya.

Ljubav iz ega ili ljubav iz duše: da li karma određuje kako ćemo da volimo...

Maya je materijalna iluzorna energija koja vlada materijalnom kreacijom i koja svojim snažnim suptilnim konopcima "hvata" živo biće i na taj način čini da duša zaboravi na svoj iskonski odnos kojeg ima s Bogom.

Prilikom svog dolaska u materijalni svet, duša postaje vrlo mala, a Vede njenu veličinu definišu kao deset hiljaditi deo vrha vlasi kose. Na taj način ona vrlo lako ulazi u srce svakog živog bića unutar 8 400 000 životnih oblika koliko ih postoji u materijalnoj kreaciji. Iako tako začahurena i mala, budući da poseduje duhovne odlike, ona odlikuje svoj snažan uticaj darujući život svakom obliku u kojem se nalazi.

Vedski mudraci nas vrlo jasno i detaljno podučavaju o simptomima i funkciji kojeg odlikuje duša. Tako oni govore daje svesnost (život) koju poseduje svaki životni oblik, zapravo simptom prisustva duhovne duše unutar njenog tela. Za funkciju ili delatnost duše vedski mudraci određuju njenu želju.

Dakle, simptom duše je svesnost, a funkcija ili delatnost duše je želja. Ova dva aspekta duše vrlo su važna u razumevanja uzročno-posledičnih efekata koje proizvodi karma.

U materijalnom svetu, maya-shakti, Božja iluzorna energija, pokazuje čudesno umeće stvarajući raznovrsna tela za živa bića, u skladu s njihovim željama ili sklonostima ka ličnom uživanju.

U ciklusu evolucije, duša menja tela jedno za drugim unutar samsare, kruga rađanja i umiranja.

Samsara se odvija od vodene životinje, do tela biljke, crva, ptice, životinje i na kraju tela ljudskog bića, koje se smatra poslednje u karici evolutivnog napredovanja. Čovek je jedan od najrazvijenijih životnih oblika unutar ove materijalne kreacije.

Dakle, kao što smo spomenuli, maya prisiljava dušu da menja tela zbog njene osnovne funkcije - želje. Te različitih želje za zadovoljavanjem osećanja prisutne su u svih 8 400 000 vrsta života. Sva ta bića imaju tela različitih oblika, načinjene od materije. Duša mora prihvatiti različita tela zavisno od nivoa svojih dobrih ili loših delatnosti, karme.

Jiva-atma ili duša nikada ne može biti bez želja ili bez osećanja. Osnovni cilj njenog evolutivnog razvoja unutar materijalnog sveta jeste promeniti prirodu svojih želja.
Vrhunac samospoznaje duše i krajnji aspekt duhovnog znanja kojeg treba postići svako živo biće unutar materijalnog sveta je shvatanje da sve pripada Bogu (isha-vasya idam sarvam).

PageBreak

Kada se završava samsara

Iz tog razloga, niko ne bi trebao svojatati pravo vlasništva ni nad čim. Duhovno znanje temelji se na samospoznaji da je svako živo biće (jiva-atma) večan sastavni delić Boga i da stoga u svom večnom položaju nikada ne može biti ravno Bogu ili veće od Njega.

Prirodni položaj duše kojeg ona ima u duhovnom nebu (paravyoma) razlikuje se od položaja kojeg prihvata u materijalnom svetu. U materijalnoj svesnosti duša pokušava uzaludno postati gospodar materije, ali u duhovnoj svesnosti ona shvata svoj egzistencijalni položaj delića Boga (u svom prirodnom položaju duša razmjenjuje različite rase ili odnose s Bogom koji su detaljno opisani u vedskim spisima).

Ali, kada je obuzeto materijalnom svesnošću, ona prihvaća različita tijela u materijalnom svijetu kao što smo prethodno opisali. To se naziva karma ili raznovrsno stvaranje pod prinudom materijalne svesnosti.

Karmički zodijak: šta treba da nauči duša vašeg horoskopskog znaka...

Vedski mudraci posebno ističu još jednu vrlo važnu činjenicu koju nikako ne bismo trebali zaobići prilikom našeg pokušaja za razumijevanjem zakona karme. Oni napominju kako prilikom uništenja materijalnog tijela duša ne biva uništena, niti gubi svoju ličnost.

Ovo je vrlo važna poanta za shvaćanje zakona karme i reinkarnacije. Duša je neumiruća (shashvatah) i besmrtna (nityam) i uvijek posjeduju svoju vlastitu osobnost koja se ne gubi promenom tela nakon smrti.

Način na koji duša u materijalnom svijetu napušta jedno telo i dobija drugo uređenje Božjim zakonom. Čovek umire nakon što bude odlučeno koju će vrstu tela imati u sledećem životu.

Tu odluku donose viši autoriteti, a ne sama duša. Mi se uzdižemo ili padamo, zavisno od naših delatnosti u ovom životu. Ovaj je život priprema za sledeći.
Mi oblikujemo naš ljudski život i sljedeće utjelovljenje kao što grnčar oblikuje posude.

Zato, ukoliko se u ovom životu pripremimo za uzdizanje u kraljevstvo Boga, po napuštanju tela sigurno ćemo dobiti duhovno telo koje nalikuje Njegovom telu.

Dakle, najviši stadijum kojeg duša treba postići jest prekinuti krug samsare, neprekidno rađanje i umiranje i vratiti se ponovno u svoj iskonski položaj u duhovnom svetu, u Božje kraljevstvo (Vaikuntha-loka).

Taj najviši stadijum duhovnog razvoja živog bića unutar materijalne kreacije jeste da u ljudskom obliku konačno odluči napustiti materijalno telo i ude u duhovno ozračje u kojem može razviti potpuno drugačije telo.

To telo načinjeno je od duhovne energije i ono nikada ne mora umrijeti ili se promeniti budući da sadrži Sat aspekt ili aspekt večnosti.

Izvor: Atma