Svi volimo da mislimo o sebi da smo dobri. Poistovećujemo se s osobinama kojima se ponosimo i zbog kojih nas drugi prihvataju, poštuju i vole. Ali, ima situacija u kojima se i sami iznenadimo svojim ponašanjem, mislima i osećanjima. Pomislimo: "Odakle su izašli ti neočekivani ispadi besa, arogancije, sebičnosti, okrutnosti uzrokujući nered i probleme? Pa to nisam ja!" Ali osećanja koje smatramo negativnim žive u nama. Odbacujemo ih i potiskujemo stvarajući tako svoju senku.
Kad gledamo Mesec sa Zemlje, uvek vidimo istu njegovu stranu. Ona druga strana, uvek je skrivena našem pogledu, tamna je strana Meseca. Baš poput tamne strane Meseca, i mi u sebi nosimo skrivenu stranu svoje duše. Onu koju ne pokazujemo drugima, koju smo tako dobro sakrili da je ni sami ne prepoznajemo.
Carl Gustav Jung, znameniti psiholog, posebno je pomno istraživao tu skrivenu stranu, nazvavši je senkom. Senka je mračna strana duše, definisao je Jung, zato što se uglavnom sastoji od primitivnih, negativnih, društveno ili religijski obezvređenih ljudskih emocija i poriva poput sebičnosti, pohlepe, zavisti, seksualne požude, žudnje za moć ili besa.
Mračna je to strana duše i zato što ne možemo prihvatiti postojanje takvih osećanja u sebi. Odbacujemo ih od sebe i potiskujemo. Naročito je teško imati razumevanje i saosećanje za sve ono što smatramo zlim, inferiornim i neprihvatljivim pa smo najčešće potpuno nesvesni svoje senke.
Senku imamo svi, ona je stvarna. Zašto je ne možemo ostaviti na miru, poput tamne strane Meseca, da živi svojim vlastitim životom? Ono što nazivamo civilizovanim i svesnim odvaja nas od osnovnih instinkta, napisao je Jung, ali ti instinkti ne nestaju. I oni imaju svoju energiju i potrebu da se izraze, ali to mogu samo na neizravan način.
Da bismo zaista bili dobri, nije dovoljno samo da težimo ka svetlosti ili se trudite stalno da budete pozitivni, ignorišući sve ostalo. Treba da zaronimo u senku da bismo osvestili šta to pokušava da sakrije u sebi. Možemo biti istinski celoviti i dobri samo ako prihvatimo i svoje svetlo i svoju tamu. Jedno bez drugoga ne postoji, a osvešćivanjem i promenom svega onoga što se krije u našoj senki možemo postati stabilniji i zreliji.
Osenčena strana duše u sebi sadrži prirodne i vrlo vitalne, ali još nerazvijene potencijale. Ako je zapostavimo, može imati negativanuticaj na naš intimni, porodični i društveni život. Tema senke intrigirala je mnoge umetnike, a kako može biti destruktivna opisao je Robert L. Stevenson u popularnom klasiku Neobičan slučaj doktora Jekylla i gospodina Hydea.
Senka oslobađa negativne impulse
Poput mračnog gospodina Hydea, svi nagoni i osećanja koja čine našu senku najopasniji su i najrazorniji kad ih potiskujemo ili projektujemo na druge. Ipak, senku ne treba posmatrati doslovno kao neku zlu silu koja nas je okupirala. Ako osvestimo postojanje neprijatnih i neželjenih nagona i osećaja, oni će obogatiti naš svesni ego.
U senci se kriju korisne mogućnosti pa radom na senci možemo ojačati svoje prirodne instinkte, osloboditi kreativne impulse i razviti sposobnost za realističan uvid u stvarnost i primerene reakcije na sve s čime se susrećemo. Suočavanje sa senkom daje nam priliku za saosećanje i prihvatanje svih ranjenih, osetljivih i odbačenih delova vlastite duše. Da bismo postigli psihološku stabilnost, imali pristup vlastitim izvorima kreativnosti i postigli istinsku duhovnost, treba da se suočimo sa tamom, pobedimo svoje strahove, pretvorimo ih u korisne saveznike.
Svi ponekad pomislimo nešto poput ovog: "Ona je tako ružna/glupa/debela..."; "On je potpuno nesposoban, a ima veću platu od mene" ili "Ona nije zaslužila tako divnog muškarca." Osećamo i različite, često iracionalne netrpeljivosti prema nekim ljudima, njihovom ponašanju ili uverenjima. Ovde je reč o projekciji, mehanizmu u kojem svoje vlastite negativne osećaje o sebi, vlastite nesigurnosti projektujemo na druge.
Lakše je u drugima, u spoljnom svetu, videti ono što nismo spremni videti u sebi. Gornji primeri sugerišu da duboko u sebi mislimo kako nismo dovoljno sposobni i lepi da bismo imali divnog muškarca ili dobru platu. Ako obratimo pažnju na sve one osobine koje "mrzimo" ili zameramo drugima, otkrićemo deo svoje senke.
Projekcija je i kad druge krivimo za neprijatne situacije: "Morala sam da pobesnim jer me on svojim optužbama naterao na to." Ima različitih načina reagovanja u situacijama kada se osećamo napadnuto ili ugroženo. Ljutnja je jedan od njih, ali ne i jedini. Ako je ljutnja deo naše senke, u trenucima kad ona izbije na površinu, nismo u stanju da je prihvatamo pa odgovornost prebacujemo na druge. Neko drugi je kriv za to što su iz nas provalili neugodni osećaji i neprikladno ponašanje.
Kad senka izbije na površinu, možemo hrabro izdržati njen destruktivni uticaj i učiti iz neugodnog događaja. Prihvatimo li odgovornost i preispitamo svoju reakciju, možemo osvestiti deo svoje senke.
Ponekad ono što se krije u senci možemo susresti na manje stresan način. Senku možemo susresti u snovima, zato vredi beležiti snove i analizirati njihov sadržaj. Možemo je otkriti u onome što nas fascinira, a pomalo je kontroverzno, zabranjeno ili nepristojno, pa u onome čega se bojimo. Često ćemo je otkriti u umetnosti, u knjigama i filmovima. To su konstruktivni načini istraživanja senke. Uvek je moramo tretirati s maksimalnim poštovanjem jer ona je osetljiv i ranjiv deo naše duše.
Važno je zapamtiti da smo vrlo kompleksna bića. Našu raznolikost, složenost i unutrašnju lepotu svojom bogatom simbolikom odlično opisuje natalni horoskop. Znak u kojem se nalazi Sunce i koji simbolizuje temeljnu životnuenergiju prožima celu našu ličnost.
Tu je i veliki značaj Meseca i njegovog znaka, jer on simbolizuje ono što nam je potrebno da bismo se osećali sigurno i srećno, te podznak koji opisuje kako sami sebe doživljavamo i kako se prezentujemo drugima. Vrlo često se upravo u simbolici i značenju znakova u kojima se nalaze ova tri najvažnija elementa našeg horoskopa nalazi i naša senka.
Izvor: Sensa klub