Svaka duša ima svoju mračnu stranu, senku, a evo kako da je prepoznate i sprečite da negativno utiče na životne aktivnosti i odnose!
Svi volimo da mislimo o sebi da smo dobri. Poistovećujemo se s osobinama kojima se ponosimo i zbog kojih nas drugi prihvataju, poštuju i vole. Ali, ima situacija u kojima se i sami iznenadimo svojim ponašanjem, mislima i osećanjima. Pomislimo: "Odakle su izašli ti neočekivani ispadi besa, arogancije, sebičnosti, okrutnosti uzrokujući nered i probleme? Pa to nisam ja!" Ali osećanja koje smatramo negativnim žive u nama. Odbacujemo ih i potiskujemo stvarajući tako svoju senku.
Podignite ruku i izgovorite svoju želju: neverovatna vežba za aktiviranje zakona privlačenja
Kad gledamo Mesec sa Zemlje, uvek vidimo istu njegovu stranu. Ona druga strana, uvek je skrivena našem pogledu, tamna je strana Meseca. Baš poput tamne strane Meseca, i mi u sebi nosimo skrivenu stranu svoje duše. Onu koju ne pokazujemo drugima, koju smo tako dobro sakrili da je ni sami ne prepoznajemo.
Carl Gustav Jung, znameniti psiholog, posebno je pomno istraživao tu skrivenu stranu, nazvavši je senkom. Senka je mračna strana duše, definisao je Jung, zato što se uglavnom sastoji od primitivnih, negativnih, društveno ili religijski obezvređenih ljudskih emocija i poriva poput sebičnosti, pohlepe, zavisti, seksualne požude, žudnje za moć ili besa.
Mračna je to strana duše i zato što ne možemo prihvatiti postojanje takvih osećanja u sebi. Odbacujemo ih od sebe i potiskujemo. Naročito je teško imati razumevanje i saosećanje za sve ono što smatramo zlim, inferiornim i neprihvatljivim pa smo najčešće potpuno nesvesni svoje senke.
Senku imamo svi, ona je stvarna. Zašto je ne možemo ostaviti na miru, poput tamne strane Meseca, da živi svojim vlastitim životom? Ono što nazivamo civilizovanim i svesnim odvaja nas od osnovnih instinkta, napisao je Jung, ali ti instinkti ne nestaju. I oni imaju svoju energiju i potrebu da se izraze, ali to mogu samo na neizravan način.
Da bismo zaista bili dobri, nije dovoljno samo da težimo ka svetlosti ili se trudite stalno da budete pozitivni, ignorišući sve ostalo. Treba da zaronimo u senku da bismo osvestili šta to pokušava da sakrije u sebi. Možemo biti istinski celoviti i dobri samo ako prihvatimo i svoje svetlo i svoju tamu. Jedno bez drugoga ne postoji, a osvešćivanjem i promenom svega onoga što se krije u našoj senki možemo postati stabilniji i zreliji.
Osenčena strana duše u sebi sadrži prirodne i vrlo vitalne, ali još nerazvijene potencijale. Ako je zapostavimo, može imati negativanuticaj na naš intimni, porodični i društveni život. Tema senke intrigirala je mnoge umetnike, a kako može biti destruktivna opisao je Robert L. Stevenson u popularnom klasiku Neobičan slučaj doktora Jekylla i gospodina Hydea.
