Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Karma – nevidljiva vaga života

„Ako hoćeš da znaš svoj prošli život, pogledaj svoje sadašnje stanje; ako hoćeš da znaš svoj budući život, pogledaj svoja sadašnja dela.”

  Izvor: GULIVER/GETTYIMAGES

karma_nevidljiva_vaga_zivota_2.jpg
Izvor: GULIVER/GETTYIMAGES

Od naših misli do sudbine

Koncept prošlih života je usko povezan sa konceptom karme i to može predstavljati problem za neke tvrdokornije hrišćane, kojima tvrdnja o postojanju prošlih života i reinkarnaciji duša zvuči nestvarno i neozbiljno. Ti ljudi bi trebalo da se pitaju jedno veoma logično pitanje. Ako hrišćanstvo tvrdi da postoji život posle smrti, zar je onda nemoguće da postoji i život pre rođenja? U svakom slučaju, prihvatili postojanje prošlih života, ili ne, princip karme i dalje sija svojom jednostavnošću:

Našom reakcijom, našim delanjem, sejemo novo seme.

Ono što smo posejali u prethodnim životima, a i u prošlosti trenutnog života, žanjemo u sadašnjosti. Ne možemo požnjeti ono što nije posejano. Dakle, ako nešto ukrademo i nama će biti ukradeno, ako fizički zlostavljamo druge i nas će jednog dana neko fizički zlostavljati, ako lažemo i nas će lagati, ako emotivno povređujemo druge i mi ćemo biti povređeni, ako ubijamo bićemo ubijeni i tako dalje. S druge strane, ista stvar će se događati i sa pozitivnim delovanjem - ako dajemo dobićemo, ako volimo bićemo voljeni, ako verujemo u sebe i drugi će u nas verovati, ako cenimo sebe i drugi će nas ceniti, ali i suprotno - ako ne volite sebe neće vas ni drugi voleti. Zakon karme je dvosmeran i zahvata našu komunikaciju sa okolinom, ali i svesnost sa samim sobom u odnosu koji imamo prema sebi.

Prilično jednostavan koncept i u skladu sa tim dokaz da je zaista delo prirode. Kako reče Gogolj: „Do jednostavnosti treba narasti.” No ipak, ostaje pomalo nejasno šta je to što pokreće karmu i klijanje njenog semena.

Prema učenjima „Krija joge” (joga koja je posvećena problemu karme i njenom prevazilaženju), svaka akcija, bez obzira da li ima vidljiv efekat, proizvodi i nevidljivi efekat koji se zove sklonost. Ova sklonost se čuva u našoj duši, u permanentnoj banci naše memorije. Tako sve što činimo ima uticaj na nas, ali istovremeno ima efekat i na naše suptilnije planove svesti.

Ti dalekosežni efekti potencijalna su energija koja će se, u određenim okolnostima, ostvariti u našem životu. Na taj način karma prevodi nevidljivu energiju u vidljivu. Ako seme negujemo i hranimo svojim postupcima i mislima, ono će rasti. Ako ga ne prehranjujemo, ono ostaje da čeka. Ako dovoljno dugo čeka može i da se osuši i da izgubi svoju moć. Taj period se, naravno, ne meri samo našim ljudskim životom, već mnogo dužim periodima vremena. Tako je život, na neki način, period inkubacije. Ono u šta se mi u svom životu duhovno zadubimo - raste. Duhovi naše prošlosti strpljivo čekaju da se uspostave uslovi da oni ponovo ožive.

Ovaj lanac uzroka i posledica Jogananda, učitelj Krija joge, opisuje na sledeći način: „Sejemo misao – žanjemo želju, sejemo želju – žanjemo akciju, sejemo akciju – žanjemo naviku, sejemo naviku – žanjemo karakter, sejemo karakter – žanjemo sudbinu”.

Sve je istovremeno i uzrok i posledica. Međuzavisnost je zakon univerzuma. No to ne treba preterano da nas plaši. Bila bi greška činiti dobra dela iz straha od negativne karme iz jednostavnog razloga što dela sama po sebi nisu od presudnog značaja. Bitna je namera sa kojom se čine. Sve je u nameri, ali ne u onome što mi mislimo da nam je namera, nego u pravoj nameri, onom dubokom pokretaču koji dolazi iz srži našeg bića.

Emanuel Swedenborg, švedski naučnik, filozof, hrišćanski mistik i teolog, napisao je zanimljivu priču o čoveku koji je, u strahu da nešto u životu ne zgreši i ne navede sebe na pogrešan put, izbegavao sva životna iskušenja tako što je od svog života napravio pustinju izolovanu od ljudi, događaja i uticaja. U svom skrovištu – svetilištu, danonoćno se molio za spasenje. Kada je umro, dočekalo ga je isto. Pustinja, bez igde ikoga, u kojoj je mogao da nastavi samo ono što je radio i za života – da se moli u samoći i izolovanosti. On je očekivao raj kao zaslugu za svoj život predan molitvi. Ali, on nije znao da život i jeste dat kao prilika da se, u odnosu na događaje i izazove, određujemo i spoznajemo ko smo i šta smo, kao i da u svakoj prilici, od najbanalnije pa do krucijalne, donosimo odluke koje će da govore o tome ko smo mi.

Dakle, ključni faktor u formiranju karme je namera. Ono što se urezuje u naš um najviše je određeno našim namerama. Ako slučajno zgazite kišnu glistu, na primer, a da recimo to niste ni primetili, tada nije bilo namere i kako se to može odraziti na vaš um? Ali, ako je zgazite „iz zabave”, želja za ubijanjem ostavlja trag u vašem umu. Kasnije, možda ćete postati manje osetljivi za život kao vrednost, ili ćete u sebi osećati više mržnje.

Takođe, ako pokušavamo da uradimo nešto sa dobrom namerom, a to pak izađe na loše, to ne proizvodi lošu karmu. Zato Swedenborg, u knjizi „Nebo i pakao”, kaže da posle smrti svako, bez greške, ide baš tamo gde pripada. Neko čitav život može da čini dobra dela i da zaista misli da je imao altruističke ideje, ali je možda njegova prava namera bila da pokaže da je bolji od drugih. Posle smrti maske padaju i ostaje istinsko, ogoljeno biće koje više ne može da glumi uloge proizašle iz ega. Zato je veoma važno da se duboko zagledamo u sebe, da napravimo mostove između podsvesnog i svesnog da bismo uvideli šta su naša prava verovanja i pobude.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj