Reč sanjasa na sanskritu znači odricanje. Sanjasi, svami, je onaj ko je primio sanjas dikšu i postao deo svetog reda sanjasija. Sanjasiji nose titulu svami ili u slučaju žena, svamini ili sadhvi. Svami doslovno znači muž, gospodar, vlasnik. U ovom slučaju to znači onaj koji je ovladao samim sobom.
Odricanje kao pojam treba pravilno shvatiti. Ovde se radi o sanskritskoj reči tjaga koja se prevodi kao napuštanje, puštanje, odricanje, odvajanje, odvezivanje. Pritom taj proces ne donosi bol, čežnju ili bilo kakav osećaj nedostatka.
Odvezivanje u ovom slučaju donosi beskrajnu sreću kao kad plod prirodno otpadne sa drveta, niko ga nije na silu otrgnuo. Tjagi je onaj koji se odvezao u prirodnom procesu rasta svesti, onaj koji u zagrljaju maje (nestvarnost, iluzija) ne vidi više ništa privlačno. I pri tom za njega nema razlike da li se radi o lepim trenucima i uživanju ili patnji i bolu, maja, iluzija je za njega ista. Ali, u tome postoji i dalja dimenzija, biti tjagi znači odreći se svega, baš svega, ne samo dosadašnjeg načina života, odeće i okruženja, biti tjagi znači potpuno se odreći svojeg malog ja i rastočiti se u Božanskom.
Vairagja ima koren u dve reči: vai – osušiti, presušiti i raga što znači boja, strast, osećaji, interesi, vezanost. Neko je vairagi kada za njega sve svetovne strasti i vezanost presuše, istope se.
Najbliže i najčešće spominjano objašnjenje je da je sanjasi hinduistički monah, a ne sveštenik – pandit, ali sa druge strane, možemo reći da je to pojednostavljeno i ne odgovara do kraja istini jer sanjasi u suštini ne pripada niti jednoj religiji i istovremeno pripada svim religijama. Kaže se da sanjasa počinje tamo gde formalna religija sa svojim ograničenjima završava. Za sanjasija sve su crkve, hramovi, sinagoge i džamije, tradicije i rituali jednako bliski i jednako strani. On je u potrazi za realizacijom istine direktno, sledeći uputstva svog gurua.
U tradiciji Sat Sanathan Dharme postoje dva životna puta. Put porodičnog čoveka koji ostvaruje svoju porodičnu Dharmu, vodeći porodični život ispunjen Sat Sanathan Dharmom i duhovnošću, on je deo društva u kojem živi. Sanjasa je isto tako život u skladu sa Dharmom, ali Sanjas Dharmom. Sanjas dharma je život po načelu odricanja, potpunog odricanja od načina življenja porodičnog čoveka, dužnosti i obaveza porodičnog života, uključujući i položaj u društvu, ambicije, bogatstvo i porodične veze. Umesto toga sve svoje vreme sanjasi je posvetio meditaciji, svojoj jogijskoj sadhani, životu u ašramu, pomaganju drugima, traganju za Bogom i prenošenju svetla duhovnosti porodičnim ljudima.
Tradicijasanjase je deo svih svetskih tradicija i društava i ne postoji niti jedna kultura koja nema sanjasije – ljude koji su ostavili svetovnost i posvetili se potpuno višem duhovnom životu i pomaganju drugima u duhovnom napretku. Kroz vreme i na raznim mestima su ih različito nazivali – sveci, mudraci, mistici, isposnici, redovnici,pustinjaci, filozofi…
Sam Šiva se smatra arhetipom sanjasija. On je poznat i kao Tjagešvar – Gospod sanjasija i jogija, onih koji se odriču. U novije vreme Adi Šankaračarja je uveo reforme sanjase i oformio sistem koji se i danas poštuje u Indiji. On je izgradio deset redova (desnami – deset imena) sanjase. Iako postoje različitosti u pravilima sanjase od reda do reda, suština i smisao su uvek isti. Dašanami Sampradajaili Dasanami, doslovno znači – tradicija deset imena. To je redovnička tradicija ekadand ili onih koji su se odrekli svetovnih stvari i lutaju, ne noseći ništa osim jednog potpornja, štapa znanja. To je tradicija Advaita Vedanta, koju je utemeljio Adi Šankaračarja. Ona je drugačija od tridandi-sanjase, Vaišnava sanjasija, koji nose tridand (tri potpornja). Tridandi sanjasiji nose svetu nit kao znak prihvaćanja odricanja. Svako bez obzira na pol, klasu, kastu, doba može dobiti sanjasu u ekadand red dašanami tradicije.
Sanjasa tradicija
Tradicija Ekadand bila je ustanovljena u pradavna vremena, ali zbog propadanja izazvanog Budizmom koji je i samo ogranak ekadande, Adi Šankaračarija je u 8. veku naše ere uspostavio četiri matha – dela koja su temelj održanja Sat Sanatan Dharme sve do današnjih dana.
Onaj ko dobije sanjasu u ekadand tradiciji dobije i jedno od deset imena povezanih sa sampradajom – tradicijom svoje škole.
- Sarasvati
- Tirtha
- Aranja
- Bharati
- Ašrama
- Giri
- Parvat
- Sagar
- Vana
- Puri
Sarasvati, Puri i Bharati su povezani sa Šringeri Šarada Pithom važnim Advaita mathom smeštenom u Sringeriju. Tvrdi se da je to prvi od četri matha koja je osnovao Adi Šankaračarija.
Tirtha i Ašramasu povezani sa Dvaraka Pithom ili Dvaraka mathom koji je smešten u priobalnom gradu Dvarici u Guđaratu. To je mesto hodočašća posvećeno Gospodu Krišni. Poznato i kao zapadni math i Kalika Math.
Giri, Parvati Sagar povezani su sa Đotir mathom – država Uttarančal.
Vana i Aranja su povezani sa Govardhan mathom – istočnim mathom koji je smešten u gradu Puri u Orisi.
Gotovo sve duhovne filozofije kažu da prvo moraš umreti kako bi se ponovno rodio. Tako i prilikom sanjas dikše – inicijacije u sanjasu, posvećenik simbolično dobija nov život nakon što završi sve životne samskare. U hinduizmu postoji 16 samskara koje svaki Hindus treba obaviti, a zadnja, 16. je ceremonija pogreba, pri tom, kao što obično biva pri ulasku u novi život, sanjasi dobija i novo ime i narandžastu odeću koju nose sanjasiji. Jedino inicirani sanjasi može inicirati nekoga u sanjasu, a obred, kao i 16 samskara, obično predvode panditi.
U obrednoj vatri sanjasi spaljuje sve svoje dosadašnje karme i svetovne vezanosti, postaje slobodan od svetovnog života i obavezuje se na život po načelima sanjas dharme. Duhovni učitelj, guru, zna kada je vreme da učenik postane sanjasi, kao što seljak zna kada je pravi čas da ubere plod sa stabla. Tek kada je vairagja potpuno zrela i svetovnost nema više nikakvu privlačnost u očima posvećenika, on je spreman za sanjas dikšu. Narandžasta odeća koju sanjasiji nose je simbol vatre, pročišćenja, ali ujedno ta ista vatra će spaliti i samog sanjasija ako skrene sa puta i ne poštuje sanjas dharmu. Tako da je put sanjase najviši i lep, ali istovremeno i vrlo zahtevan i pun izazova.
Prilikom sanjas dikše, budući sanjasi daje nekoliko zaveta, zavet odricanja što uključuje odricanje od ega, odricanje od svetovnih blaga i jednostavnost. Drugi je zavet poslušnost, posvećenik daje obećanje da će slediti tradiciju sanjas dharme i guruvakju, reč gurua i prihvaća poslušnost svojoj Parampari – duhovnoj lozi iz koje dolazi. Treći je zavet čistoće, čistoće u umu, osećajima, delima i rečima. U tom je delu sadržana iahimsa – nepovređivanje, osnovni princip hinduizma. Svami, sanjasi, dobivši novi život od svog gurua ne pripada više nikome, jer su sve veze svetovnog života prestale, ali istovremeno pripada svima, celom svetu. Njegov je zadatak širenje božanske reči i služenje čovečanstvu.
Izvor: Sanatan kultura
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.