Vidovdan spada u nepokretne crkvenepraznike i obeležva se 28. juna.
Koren Vidovdana, kao i svetog Vida i ostalih svetaca je, naravno, paganski. Vid je u prehrišćansko doba smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima", a svi drugi bogovi tek polubogovima.
Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se kasnije nastali Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".
Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnojmedicini. Uoči praznika ili na praznik izjutra, brali su travu zvanu vidovčica, stavljali je u vodu i njome se umivali. Činili su to zato da preko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele.
Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha.
Verovalo se da se na Vidovdan može proricati budućnost. Devojkle su nekada na ovaj praznik brale crveno cveće vid i stavljale ga pod jastuk pred spavanje. Ovaj ritualtrebao je u snu da im pokaže kako izgleda njihova buduća prava ljubav.
Prilagođeno sa: Mondo