7 ZABORAVLJENIH OBIČAJA ZA KRSNU SLAVU: Evo kako se prema starom verovanju slavi za zdravlje is reću cele porodice

Običaj koji se u Srbiji sačuvao kroz tradiciju jeste krsna slava. Mnogi rituali i običaji ove porodične cerimonije menjali su se kroz vekove, a neki običaji, koji su nekada bili najvažniji, danas su zaboravljeni.

Pročitajte još:

ZAŠTO SE U DOMU PALI SLAVSKA SVEĆA: važni običaji za krsnu slavu

Slava treba da bude skroman i pobožan susret

Tradicija srpske krsne slave: šta se nosi na poklon

Tek za vreme svetog save slave su počele da se povezuju sa hrišćanstvom. Tada su počeli da se slave sveci koji su postali zaštitnici i pomoćnici srpskih domova i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala današnja krsna slava.

Kako jedna porodica počinje da slavi slavu?

Krsna slava prenosi se sa kolena na koleno, sa oca na sina, dok žene udajom uzimaju muževljevu slavu. Za ljude sa istom slavom ranije se znalo da potiču od istog pretka, ali vremenom i raseljavanjem, ovo pravilo je prestalo da važi.

Ukoliko sinovi žive sa ocem, slave svi zajedno. Ali, kada se sin oženi, osnuje svoju porodicu i odseli iz roditeljske kuće, treba da počne da slavi slavu u svom novom domu.

Kako se prima krsna slava od oca?

Prve godine kada se sin odseli, on dolazi kod oca na slavu. Kad se slavski kolač iseče, otac iz desne ruke daje sinu četvrtinu kolača, poljube se, čestitaju jedan drugom, a sin taj kolač nosi u svoj dom, deli ga sa porodicom i naredne godine slavi u svom domu.

Pripreme za slavu

Nekoliko dana pred slavu, u domu počinju pripreme, kako bi se krsna slava svečano proslavila. Kuća se rasprema i čisti, članovi porodice kupuju po nešto novo od odeće, naročito za decu. Prema verovanju, u kući treba da vlada svečana atmosfera, pozitivna energija, ljubav i harmonija.

Još jedan od običaja pred slavu jeste sveženje vodice. Bosiljkom, tamjanom i molitvom osvećuje se voda u porodičnom domu pre slave, a članovi porodice umivaju se tom vodom za zdravlje i blagostanje cele porodice.

Najvažnija priprema za slavu

Bogata slavska trpeza, druženje i nasmejana lica svakako su deo slavske atmosfere, ali prema verovanju najvažniji rituali za slavu jesu priprema slavskog kolača, žita i crnog vina. Zabluda je da se za slavu podrazumeva veliki ručak. Pripremaju se ove obavezne 4 stvari, a sve ostalo je stvar izbora, mogućnosti i želje.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani!

PageBreak

Slavski kolač

Dan pre slave, priprema se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu najčešće je ukras sa simbolom ISHS koji znači Isus Hristos pobeđuje.

Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, članovi porodice uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.

Slavska sveća

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Pročitajte još:

Duh davne tradicije: najstariji svadbeni običaji u Srbiji

Običaji i tradicija: božićna pšenica seje se na dan Svete Varvare ili Svetog Nikole (SAVETI)

Sveća se gasi tako što se malo vina prolije na fitilj, a čuva se pored ikone ili na posebnom mestu u domu. Sveža se čuva sve do naredne godien, a može se paliti tokom godine za vreme porodičnih molitvi i praznika.

Slavsko žito

Dan pred slavu, priprema se slavsko žito. Žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u činiju, lepo se oblikuje i ukrašava orasima i suvim voćem. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito - u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.

Žito prvo uzimaju ćlanovi porodice, a zatim gosti. Služi se sa čašom crnog vina i vodom.

Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.

Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak porodice, kao i za uspomeneu na preminule pretke. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.

U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se žito ne sprema za sve slave, na primer za slavu Svetog Arhangela Mihaila. Međutim, to je novi običaj, jer se nekada žito pripremalo za svaku slavu jer se veruje da su svi sveci živi.

Slavska trpeza

Prema starim običajima slava ne mora da podrazumeva bogatu trpezu, već duhovnu svečanost, što je danas najčešče zaboravljeno. Slavska trpeza treba da bude pripremljena sa ljubavlju za članove porodice i drage ljude. Prema tradiciji, za obred slave potrebni su slavski kolač, žito, sveća i crveno vino, a sve ostalo je čin slavlja i treba da bude po mogućnosti i želji.

Prema verovanju, kada se slava proslavlja sredom, petkom ili za vreme posta, priprema se posna praznična gozba na kojoj je glavno jelo najčešće riba.