Pravoslavni vernici uoči Bogojavljenja, 18. januara proslavljuju praznik zimski Krstovdan. Slavi se kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru, a vezuje se i za praznik krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Za zimski Krstovdan vezuju se mnogi običaji i obredi:
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Na ovaj praznik pravoslavni vernici strogo poste i tako čiste dušu i pripremaju se za ispijanja Bogojavljenske vodice.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da tera negativnu energiju i čuva se narednih godinu dana.
Prema običaju, danas je važno da, ukoliko imate, vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite energiju dugova i ulazite "čisti" i bezbrižni u ovu godinu.
Po starom narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.
Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji.
Izvor: Sensa