Krstovdan je praznik koji pravoslavni vernici proslavljaju dva puta godišnje, prvi se obeležava 18. januara, a drugi, jesenji Krstovdan proslavlja se 27. septembra. Ovaj dan se obeležava u slavu časnog krsta, a jedan od najvažnijih običaja jeste ustanovljen post.

Post podrazumeva dve faze - duhovni i telesni. Duhovni post, koji je i značajniji od telesnog predstavlja uzdržanje od loših misli i dela, već vežbanje ljubavi, mira, sloge i strpljenja. Telesni post se odnosi na izbegavanje namirnica životinjskog porekla, kao i ulja, vernici uglavnom praktikuju post na vodi. U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se na Krstovdan jedu grožđe i hleb. Period posta podrazumeva trud da se stekne unutrašnji mir, ali i čišćenje i tela i duše.

Za ovaj praznik se vezuje uzrečica još iz starih dana koja glasi - "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!" Pored praznika, na ovaj dan se praktikuje i molitva. Izbegavaju se fizički poslovi, ali ne da se ne bi radilo, već da bi ljudi tokom dana imali vremena za molitvu.

Na zimski Krstovdan se sveti vodica, a i na jesenji, prema običaju treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koja se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir. Za Krstovdan treba jesti grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a smatra se da oni koji ga na ovaj praznik jedu privlače sreću i obilje. Još jedan običaj zadržao se do danas, a to je da na Krstovdan treba vratiti sve dugove.

Izvor: Sensa