Poznati psihoanalitičar Erih From je 1958. godine, u jednoj emisiji govorio o bolestima društva i eri konzumerizma, o tome zašto mrzimo posao i o tome kako smo zaboravili da volimo. Evo o čemu je reč.

„Ljudski rad je u velikoj meri postao besmislen"

Čovek nema nikakve veze s tim i često je samo element u sistemu masovne birokratije. Mnogi ljudi mrze svoj posao jer se osećaju zarobljenim. Osećaju se kao da troše mnogo svog života, svoje energije, na stvari koje nemaju smisla.

„Osnovni način odnosa među ljudima je isti kao prema stvarima na tržištu"

Želimo da promenimo sopstvenu ličnost, ili, kako se ponekad kaže, „naš lični prtljag“, za nešto. Sada se ovo ne odnosi na fizički rad. Fizički radnik ne bi trebalo da prodaje svoj identitet.

Da ne prodaje svoj osmeh. Međutim većina se ljudi bavi brojevima, papirima, manipulišu ljudima, znakovima i rečima. Danas ne samo da moraju da prodaju svoje usluge, već kada uđu u transakciju, moraju manje-više da prodaju i svoju ličnost.

„Svi smo jednaki"

U smislu da nijedan čovek ne treba da bude sredstvo drugom čoveku, već je svaki čovek sam sebi cilj. Danas mnogo pričamo o jednakosti, ali mislim da većina ljudi to shvata kao istovetnost. Svi su isti – i boje se da, ako nisu slični jedni drugima, nisu ni jednaki.

„Ljubav je za nas postala retka"

Okružili smo se sentimentalnošću, zaljubljujući se, prepuštamo se iluzijama ljubavi ne doživljavajući stvarna, duboka osećanja. To se dešava zato što se stalno bavimo stvarima i brinemo o uspehu, novcu, sredstvima za postizanje ciljeva. Da bi kapitalističko društvo funkcionisalo, stvorili smo klasu veoma obrazovanih, inteligentnih ljudi, ali su oni iznutra veoma iscrpljeni.

„ Želja za životom u izobilju odvela je čovečanstvo na stranputicu"

Počeli smo da dominiramo prirodom – proizvodnja dobara nam je postala sama sebi svrha, kao i beskrajno gomilanje dobara.

„Ljudi smatraju da je sreća neograničena potrošnja"

Ono što je gospodin Haksli opisao u svom romanu Vrli novi svet. Ako pitate ljude šta je raj, i ako su iskreni, reći će da je to neka vrsta velikog supermarketa sa novim stvarima svake nedelje, i dovoljno novca da se kupi sve novo.”

„Sreća treba da bude rezultat kreativnih, autentičnih, dubokih veza – razumevanja, odziva na sve u životu – na ljude, prirodu. Sreća ne isključuje tugu – ako čovek reaguje na život, nekad je srećan, a nekad tužan. Zavisi na šta reaguje“.

Pročitajte mudre citate čuvene glumice Meril Strip.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija  TVRD JE ORAH VOĆKA ČUDNOVATA: Ovaj čovek je autor prvog GORSKOG VIJENCA u stripu, koji je mnoge oduševio! (KURIR TELEVIZIJA)

Sensa/A.S.