Praštanjem dosežemo stanje čistog duha i privlačimo zdravu energiju...
Mržnja ne sjedinjuje, već razdvaja. Mržnja nas odvaja od Boga, a samim tim i jedne od drugih. I gde god je mržnja, tamo je odsustvo međusobnog razumevanja, tamo su ljudi jedni od drugih daleko. A Gospod nas poziva na međusobnu ljubav, na praštanje. Rečeno je da je čovek veliki onoliko, koliko je u stanju da oprosti. Oprostiti je sveto, veliko i uzvišeno.
Praštati treba stalno i treba se truditi da nas ne zatekne zalazak Sunca, a da se nismo izmirili sa svima, jer nikada ne znamo čas i kraj svoj, i ne daj Bože da nas naš kraj zatekne, a da nismo sa nekim izmireni. "Miri se sa suparnikom svojim brzo dok si na putu sa njim", kaže Gospod Isus Hristos (Matej 5, 25) . Dakle, pomirenje i međusobna ljubav su neophodni uslovi za stupanje u zajednicu sa Bogom. To je i poruka Svetog jevanđelja, da ako mi opraštamo drugima prestupe, oprostiće i nama Otac nebeski. "Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagrešenja njihova" (Matej 18, 35) .
Uostalom, mi se u svakodnevnoj Molitvi Gospodnjoj molimo: "Oče naš... oprosti nam dugove, grehe naše, kao što i mi opraštamo dužnicima, bližnjima svojim". Dakle, ako smo mi spremni da oprostimo jedni drugima, i Otac nebeski će oprostiti nama. I time uslovljamo praštanje nama, našim praštanjem drugima.
Kako se izboriti sa zabrinutošću: pravoslavni saveti za teške trenutke i vreme bola...
Zabeleženo je u literaturi, kako je jedan ugledan domaćin Đorđe, imao svog duhovnika u manastiru, kako je kod njega stalno dolazio na razgovor i savete, da ga on pouči kako da živi i radi. Imao je ovaj domaćin spor sa svojim susedom. Najpre se radilo o malim štetama na imanju, a posle sve težim slučajevima, tako da je Đorđe bio prinuđen da ga tuži sudu. Međutim, pre nego što je sudu predao tužbu, otišao je Đorđe kod svog duhovnika i sve mu ispričao. Koliko mu je taj sused učinio zla, da je Đorđe rešio da od suda traži najstrožu osudu za njega.
Duhovnik je mirno i ćuteći saslušao Đorđa, a onda je predložio da se zajedno pomole Bogu, pre no što Đorđe ode. Govoreći Molitvu Gospodnju, duhovnik je govorio: ... hleb naš nasušni daj nam danas i ne oprosti nam dugove naše, kao što i mi ne oraštamo dužnicima svojim... Đorđe se trže na ove reči duhovnika, ali mu ovaj reče: "Ja se drugačije ne mogu moliti, nego kao što si ti odlučio, jer ti nemaš nameru da oprostiš svom susedu". Đorđe se postideo, oprostio se sa duhovnikom i pošao kući. Pocepao je prijavu za sud. Ubrzo sused se razboli i umre i tako se Đorđe oslobodi nevolje, a da se nije ogrešio prema svom susedu.
