Mržnja ne sjedinjuje, već razdvaja. Mržnja nas odvaja od Boga, a samim tim i jedne od drugih. I gde god je mržnja, tamo je odsustvo međusobnog razumevanja, tamo su ljudi jedni od drugih daleko. A Gospod nas poziva na međusobnu ljubav, na praštanje. Rečeno je da je čovek veliki onoliko, koliko je u stanju da oprosti. Oprostiti je sveto, veliko i uzvišeno.
Praštati treba stalno i treba se truditi da nas ne zatekne zalazak Sunca, a da se nismo izmirili sa svima, jer nikada ne znamo čas i kraj svoj, i ne daj Bože da nas naš kraj zatekne, a da nismo sa nekim izmireni. "Miri se sa suparnikom svojim brzo dok si na putu sa njim", kaže Gospod Isus Hristos (Matej 5, 25) . Dakle, pomirenje i međusobna ljubav su neophodni uslovi za stupanje u zajednicu sa Bogom. To je i poruka Svetog jevanđelja, da ako mi opraštamo drugima prestupe, oprostiće i nama Otac nebeski. "Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagrešenja njihova" (Matej 18, 35) .
Uostalom, mi se u svakodnevnoj Molitvi Gospodnjoj molimo: "Oče naš... oprosti nam dugove, grehe naše, kao što i mi opraštamo dužnicima, bližnjima svojim". Dakle, ako smo mi spremni da oprostimo jedni drugima, i Otac nebeski će oprostiti nama. I time uslovljamo praštanje nama, našim praštanjem drugima.
Zabeleženo je u literaturi, kako je jedan ugledan domaćin Đorđe, imao svog duhovnika u manastiru, kako je kod njega stalno dolazio na razgovor i savete, da ga on pouči kako da živi i radi. Imao je ovaj domaćin spor sa svojim susedom. Najpre se radilo o malim štetama na imanju, a posle sve težim slučajevima, tako da je Đorđe bio prinuđen da ga tuži sudu. Međutim, pre nego što je sudu predao tužbu, otišao je Đorđe kod svog duhovnika i sve mu ispričao. Koliko mu je taj sused učinio zla, da je Đorđe rešio da od suda traži najstrožu osudu za njega.
Duhovnik je mirno i ćuteći saslušao Đorđa, a onda je predložio da se zajedno pomole Bogu, pre no što Đorđe ode. Govoreći Molitvu Gospodnju, duhovnik je govorio: ... hleb naš nasušni daj nam danas i ne oprosti nam dugove naše, kao što i mi ne oraštamo dužnicima svojim... Đorđe se trže na ove reči duhovnika, ali mu ovaj reče: "Ja se drugačije ne mogu moliti, nego kao što si ti odlučio, jer ti nemaš nameru da oprostiš svom susedu". Đorđe se postideo, oprostio se sa duhovnikom i pošao kući. Pocepao je prijavu za sud. Ubrzo sused se razboli i umre i tako se Đorđe oslobodi nevolje, a da se nije ogrešio prema svom susedu.
Pronađite iskru kajanja
Sigurno je da oprostiti nije lako. Često su uvrede teške i ostavljaju trag. Ako te neko udari, kad prođe bol, zaboravlja se i udarac. Ali uvreda ostavlja nesagledive posledice. I zato, ako je teško oprostiti, onda je i velika radost kad do opraštanja dođe i čovek se oseća nekako lak, kad oseti da je njegova reč izvinjenja naišla na prijem, da je potvrđena sa druge strane. Može se sa nekim stalno svađati i stalno miriti ili jednom se izmiriti sa svima i tako ostati za ceo život.
Sigurno da je ovaj drugi primer znatno korisniji, da čovek ulazi u sukobe i nesporazume što je moguće manje, ali ako se nešto i desi, da odmah oprosti, da oprosti u potpunosti i da ne ostane u njemu ni najmanjeg traga neke želje za osvetom ili mržnje.
Hristos je jednom prilikom, govoreći apostolima o pripadnosti Njemu, rekao: "I neprijatelji čoveku postaće domaći njegovi" (Matej 10, 36) . I zaista, čovek često može da doživi od svojih najbližih teže uvrede i gore napade nego od otvorenih neprijatelja. Jedna narodna mudrost kaže: "Ko ti je izbio oko, prijatelju? " - "Brat! " - "Zato je tako duboka rana!". Međutim, ako su uvrede i nepravde od najužih članova porodice i rodbine najteži, i praštanje je sigurno teže, nego u ostalim slučajevima. I zato treba uložiti i veći trud u praštanju.
Najteži je rad u rudnicima zlata i dijamanata. Tamo ljudi od napora i umiru. Ali, oni svojim trudom nalaze najveće dragocenosti, njihov trud je isplativ. I vi se trudite kao onaj rudar u Južnoafričkoj Republici, koji traži skupoceni dijamant, da pronađete iskru kajanja, praštanja i ljubavi, koja će zasvetleti među zavađenim srodnicima, vama i tvojim bližnjima. A u tome će vam pomoći i reč Hristova: "Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj" (Matej 5, 23-24) .
Bog neka vam u vašem trudu bude u pomoći. "Pregaocu Bog daje mahove", kaže narodna mudrost, a vi se zaista potrudite da u praštanju uspete. Shvatite, ma kolika nepravda bila prema vama, vi ste dužni da oprostite. Ako je Hristos mogao da oprosti onima koji su Ga na krst razapeli, ako je Njegov prvomučenik i arhiđakon mogao da se pomoli za svoje ubice: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj!" (Dela apostolska 7, 60) , zar vi niste u stanju da oprostite onima koji vas vređaju i ponižavaju, pa ako su to i članovi najuže rodbine.
Prilagođeno sa: Svetosavlje