Nasmejan čovek kome se divi cela planeta, počasni građanin Zemlje...

Kad kažemo dalaj-lama, svi odmah pomislimo na prepoznatljivo nasmejano lice četrnaestog dalaj-lame čiju životnu priču znamo iz filma „Kundun“ Martina Scorsesea.

Dalaj-lama zapravo predstavlja liniju religioznih vođa jedne grane tibetanskog budizma koje su od sedamnaestog veka bile i političke vođe u Lasi sve do kineske okupacije Tibeta 1959.

Tibetanski budizam veruje u sledeći život i sistem reinkarnacije i prepoznavanja lama. Za dalaj-lamu smatra se da je reinkarnacija Bude Saosećanja, koji je odabrao reinkarnaciju da bi služio ljudima i olakšao patnju u svetu. Prevedeno, njegovo ime znači „okean znanja“.

Buda Saosećanja XXI veka


Današnji dalaj-lama rođen je kao Lhamo Dhondrub 6. jula 1935. u siromašnoj porodici u severoistočnom Tibetu i imao je samo dve godine kada su visoke lame tradicije Gelugpa u njemu videle reinkarniranog trinaestog dalaj-lamu. Posle ceremonije inicijacije u dalaj-lamu, malom Lhami promenili su ime u Tonzin Gyatso. Kako tradicija nalaže, sa pet godina počeo je obrazovanje, a sa 23 dobio diplomu Lharampa, najviši doktorat budističke filozofije.

Tibet, koji je po tradicionalnim mapama kineska provincija, komunistička armija Mao Zedonga okupirala je posle Drugog svetskog rata i planirala da ga i zvanično stavi pod svoju kontrolu. Kada su početkom 1959. Tibetanci izašli na ulice i zatražili kraj kineske invazije, hiljade ljudi ubijene su na brutalan način, mnogi su odvedeni na prinudni rad, a tibetanski pokret otpora se raspao. Sve je ukazivalo na to da je život dalaj-lame direktno ugrožen, tako da je on sa dvadesetak ministara i pomoćnika započeo svoj egzil kroz Himalaje. U filmu „Kundun“ jedna upečatljiva scena prikazuje kako se dalaj-lama teško razboljeva i doživljava nekoliko vizija o prošlosti i budućnosti.

Posle teških i izazovnih petnaest dana tokom kojih niko nije znao da li su on i njegova svita živi ili ne, dalaj-lama našao se u Indiji, gde ga je tadašnji predsednik Nehru dočekao sa dobrodošlicom. Uz Nehruov blagoslov, dalaj-lama se skrasio u Daramsali, u severnoj Indiji, i osnovao tibetansku vladu u egzilu.

U egzilu


„Mala Lasa“, kako je Daramsala danas poznata, dom je i većini od oko osamdeset hiljada Tibetanaca, koliko je izbeglo prateći dalaj-lamu. Zajedničkim naporima u tom okruženju stvorili su zajednicu u kojoj se neguju tibetanska kultura, jezik, običaji i religija. Godine 1959. dalaj-lama osnovao je Tibetanski institut umetnosti, koji čuva tradiciju, i Centralni institut viših tibetanskih studija, glavni univerzitet za Tibetance u Indiji, kao i mnoge druge institucije, kako bi nove generacije imale pristup drevnim i tradicionalnim znanjima i veštinama.

Običan dan dalaj-lame u njegovoj maloj kolibi u Daramsali prati vrlo monaški raspored: na nogama je već u četiri ujutro da bi meditirao, posle čega se dan pretvara u neprekidne sastanke, audijencije, religiozna predavanja i ceremonije. Pre nego što se povuče u svoje odaje, dan završava molitvama i meditacijom. Zbog skorašnjih zdravstvenih problema, njegovi najbliži saradnici trude se da smanje broj javnih pojavljivanja i dužnosti, ali jedan pogled na njegov raspored pokazuje vam jasno da je on popunjeniji nego raspored nekih državnih zvaničnika.

Dalaj-lama je čovek svog vremena i s njim možete kontaktirati i preko njegovog ličnog e-maila ohhdl@gov.tibet.net.

Ljudi iz celog sveta dolaze da slušaju njegova predavanja. Ako vas put navede ka Daramsali, registracija za predavanja vrlo je jednostavna i jedino što vam je potrebno jesu jastuče, radio na kome možete da slušate prevod predavanja jer su sva na tibetanskom, kapa da vas zaštiti od sunca i šolja za čaj. Jednostavno, zar ne? Dalaj-lama planira i razna javna predavanja u Evropi ovog proleća i leta; potpun raspored i datume pogledajte na internet stranici http://www.dalailama.com/page.60.htm

Nastavak članka