Kada bismo jednom rečju definisali sadašnje vreme, ta reč bi verovatno bila ubrzanje. Čini se kao da broj zadataka i obaveza koje imamo progresivno raste, a zahtevi i očekivanja s kojima smo suočeni postaju sve veći. To stvara unutrašnji osećaj da nam stalno nedostaje vreme. Izgleda da se potpuno izgubio onaj dobro poznati blagi spokoj prisutan po završetku započetog, jer kao da se više i ne zaustavljamo, već samo nastavljamo do sledećeg zadatka ili projekta. Gubitak trenutka u kome možemo da stanemo i iskusimo unutrašnji mir i ispunjenost sa sobom donosi novu realnost, nemir, nezadovoljstvo, umor i prazninu.
Brzina kojom živimo se neće vremenom smanjiti i izgleda da je pred nama novi, evolutivni izazov, usklađivanje s novim tempom života. Potraga za novim načinima vraćanja u ravnotežu je u centar pažnje tokom poslednjih decenija dovela nekoliko hiljada godina stare tehnike nastale na Istoku, u formi programa pod imenom Mindfulness.
Šta je, u stvari, Mindfulness?
To je program za postizanje novog kvaliteta života i uma kroz treniranje svesnosti i pažnje. Mindfulness istražuje zašto postajemo uznemireni i kroz razumevanje mehanizama stresne reakcije otvara mogućnost za prevazilaženje takvih stanja. Takođe, kroz jednostavne tehnike, navike koje smo usvojili možemo menjati i raditi s mislima i emocijama skoro na isti način na koji radimo s telom - vežbom. Mnoge klinike, kao Oksford recimo, više ne preporučuju antidepresive ili sredstva za umirenje, već Mindfulness.
Mindfulness program obično traje 8 nedelja i bavi se različitim aspektima koji dovode do stresnih situacija kao što su: misaoni procesi, pažnja, selektivna percepcija, kretanje kroz život na takozvanom auto-pilotu, uznemiravajuće emocije, komunikacija i saosećanje. Možda nam se može učiniti da čak i ako se mi promenimo, naše obaveze i naša realnost ostaju iste. Međutim, s unutrašnjom promenom, i životne okolnosti se neminovno menjaju.
Bez stresa
- Ujutru kada se probudimo, umesto da upalimo TV, komjuter ili telefon možemo da se setimo da smo odmorni, da je pred nama još jedan dan ispunjen mnogobrojnim mogućnostima i potencijalima. Osetimo svoje prirodno disanje i nekoliko minuta usmerimo pažnju na dah. Pokušamo da ne propustimo nijedan udah ni izdah, i na taj način dovedemo svoj um u sadašnji trenutak. Bez misli o prošlosti, bez brige za budućnost. Dovedemo um u jedino vreme u kome stvarno živimo, a to je sadašnje.
- Dok se tuširamo ili umivamo, umesto da planiramo sastanak ili dečiji rođendan, osetimo toplu vodu na koži, miris sapuna, pritisak i smer mlaza, kapljice vode na koži i prijatan, rastući osećaj svežine. Kada smo svesni kako um funkcioniše, koliko, u stvari, stalno analiziramo, brinemo i planiramo, shvatimo da nas takve aktivnosti odvlače od trenutaka uživanja i prisustva u životu koji živimo.
- Život na takozvanom auto-pilotu u velikoj meri može da umanji svakodnevnu radost življenja. Stvaramo navike da bismo pojednostavili svoje zgusnute rasporede i rasteretili misaoni proces. Problem nastane kada neprimetno navike preuzmu kontrolu nad našim životima, što je u velikoj meri razlog za nestajanje životne radoznalosti, svežine i radosti. Možemo otići u bioskop bez prethodne provere programa i gledati ono što poželimo u trenutku. Možemo odvojiti vreme za šetnju i bez plana dozvoliti da se izgubimo u delu grada koji izaberemo. Možemo otići na odmor na neko mesto na kome nikad nismo bili. Možemo promeniti stolicu ili sto u našem omiljenom kafeu, i pogledati sve iz drugačijeg ugla.
- Vrlo često, kada planiramo da negde idemo, jedva da primetimo put kojim hodamo, i tako izgubimo dragocene trenutke u kojima živimo. Dok koračamo istim ulicama, umesto razmišljanja o destinaciji na koju smo krenuli, ili gledanja u trotoar, možemo podići pogled i primetiti fasade. Možemo pogledati nebo i primetiti njegovu boju. Osetiti vetar na koži. Sve fine kretnje koje telo pravi dok koračamo. Miris vazduha i atmosferu dela grada u kome smo.
- Vrlo često živimo u svojim planovima, razmišljanjima i dilemama. Zaboravimo na svoje telo, ne primećujući da svaka emocija menja njegov položaj, da svaka misao utiče na način na koji dišemo. Kada smo tužni, ramena se spuštaju, kada smo ljuti disanje se ubrzava. Možemo da odvojimo malo vremena u toku dana, budemo svesni svog tela i disanja, možemo prošetati osećajući svaki dah i svaki pokret, povezujući ponovo telo i um, što nas dovodi u sadašnji trenutak u njegovom punom potencijalu.
- Kada smo umorni i neraspoloženi, umesto brige o tome zašto se tako osećamo, možemo proveriti položaj tela i disanje, ispraviti leđa i otvoriti grudni koš, udahnuti duboko i izdahnuti još dublje. Blago podići uglove usana kao da ćemo da se nasmejemo. Neraspoloženje menja položaj našeg tela, ali je proces dvosmeran. Položajem tela možemo da menjamo svoje raspoloženje.
- Usmeravajući pažnju na ovakav način postajemo svesni mehanizama i blokada koje nas sprečavaju da imamo puno iskustvo sadašnjeg trenutka, što podiže nivo životne energije, snage i radosti. Istovremeno, vežbamo um da ostane budan i pažljiv što će pomoći da kada se uznemirenost pojavi možemo s njom da radimo u začetku, koristeći sve ostale metode Mindfulnessa.
Izvor: Sensa
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!