Postoje one retke stvari u našim životima koje toliko snažno doživimo celim srcem i dušom da nam nijedno mentalno razumevanje ili objašnjenje više nije nužno potrebno. Pored još nekih drugih stvari, tako je kod mene bilo sa kirtanom. Nisam imala pojma šta pevam ali sam vrlo jasno svakom svojom ćelijom znala da je to iskustvo koje doživljavam najdivnija molitva, najsuptilnije slavljenje suštine koje sam ikad osetila...
Moj put, tada sam znala u velikoj meri, jeste put srca. I pre nego što sam mnogo više saznala o tome šta pevam, kupila sam gitaru sa namerom da naučim da sviram i da dalje podelim sa drugima iskustvo koje sam imala. Osećala sam da kroz to dajem najlepše iz sebe ili, bolje reći, dajem ono što i nisam više ja u smislu ego identiteta, već svedočim postojanje nečeg puno višeg čiji sam i ja deo. Kirtan je za mene bio najlakši način da se tom višem predam.
Lek za usamljenost
Pre 15-ak godina, na početku mojih dvadesetih, osećala sam se usamljena u uverenju da sa celim svetom nije nešto sasvim u redu, da bi život trebalo da nam bude mnogo ekstatičniji i lepši, i da iščašeni od svoje suštine jednostavno ne živimo potencijale koje sam slutila da imamo. Patnja mi je toliko uzdrmala biće da mi ništa drugo nije bilo dovoljno vredno do da raskrinkam celu tu misteriju života i otkrijem mesto sa kojeg smo zalutali. Svakog dana vapila sam za nekim vođstvom, za ljudima koji osećaju isto i znaju više od mene, za učiteljem koji to živi.
I naravno, kako na svaku tako snažnu čežnju dolazi i odgovor, vrlo brzo došao mi je prvi učitelj kod koga sam narednih desetak godina prilično redovno odlazila na razne seminare. Tada nisam shvatala koliko je čarobno to što mi se dogodilo ali sa ove distance danas, ne mogu da zamislim koji bi drugi čovek na ovom svetu bio do te mere savršen za ono što je meni bilo potrebno tada. Na njegovim školama i seminarima prvi put sam upoznala kirtan i u velikoj meri definisala svoj duhovni put koji za mene nije napuštanje materijalnog sveta zarad duhovnog (možda samo povremeno povlačenje od njega), ali suštinski svoj put osećam kao uzdizanje zemaljskog ka nebu i prožimanje materije duhovnim. Spuštati svetlost u podzemlje. Taj put je pun slavlja i radosti, pun ekstaze i zaljubljenosti, ljubavi i praštanja. Takav je put joge i tantre koje vode računa i o telu, prihvatajući sve što ono nosi, nastojeći da ga oplemenjuju i uzdižu.
Iako često kažem da je moj put - put srca, pevanje i slavlje je samo deo moje prakse koji mi pruža emotivan odnos sa božanskim u meni i svemu oko mene i zadovoljava jedan emotivan i umetnički aspekt moje duše koji, mogu reći, u velikoj meri i obeležava moj život. Ipak, u celu priču rada na sebi ušla sam sa vrlo naučnim umom. Čak sam se bojala prevelikog prepuštanja raznim mističnim iskustvima jer sam smatrala da se čovek tu lako može izgubiti, ne znajući stupa li zaista u dodir sa nečim mističnim ili samo pothranjuje svoju maštu. U tom kontekstu meni je vrlo važna i kontemplacija, meditacija, razumevanje joge kao nauke o evoluciji svesti i čoveku.
Taj deo mene, tu moju potrebu zadovoljio je moj sledeći učitelj, Dragan Lončar kod koga sam i završila obuku za instruktora Hatha yoge. Njegova škola zove se Vidya yoga (vidya - znanje) i, kao što samo ime kaže, primila sam vrlo važna znanja koja su mom umu bila potrebna da bi verovao mom srcu. Tek sa jednim takvim temeljom i stabilnošću osećala sam se spremnom da uđem u dublje odnose sa duhovnim svetom, da upoznajem razne prakse i rituale i da se lagano prepuštam uz svog velikog prijatelja, duhovnog brata i učitelja Sri Harija koji u velikoj meri pripada svuda i ne pripada nigde, a tako je valjda sa svakim ko pripada istini. I to osećam kao i svoj put.
Slavljenje svesne ljubavi
U joga psihologiji se zna da su i misli i emocije deo uslovljenog uma i da, ako želimo istinu, moramo otići iza toka misli i emocija koje su uslovljene. Ono što, po meni, kirtan čini posebnim jeste upravo ta činjenica da smo sa umom, u kontekstu logičnog razmišljanja i zaključivanja suviše identifikovani da bismo bili u stanju da zađemo iza njega. Meditirati u današnje vreme je isto tako vrlo izazovno i zato se preporučuje priprema za to kroz razne tehnike disanja, vežbanje ili, recimo, kirtan. Neki učitelji čak kažu da je u današnje vreme kirtan jedina stvar koja nas može odvesti do viših sfera, duhovnog uzdizanja, do Boga...
Moje iskustvo je da nas kirtan uči ljubavi. Bezuslovnoj, iskrenoj i čistoj. Ako smo mudri i ako uz to dodamo još ponešto, mogli bismo vrlo da unapredimo svoje međuljudske i, pre svega, partnerske odnose. Kao neko ko veruje u postojanje neke više svesti, mudrosti, Boga, kako je kome drago da to nazove, nalazim veliko uživanje da pevajući kirtan slavim višu svest spominjući njena različita imena. Ako govorimo o jogi, kirtan kao devocijsko pevanje je domen Bhakti joge, ali takođe postoji i u raznim drugim tradicijama: sufizmu, budizmu...
Bhakti joga je, pre svega, za ljude koji vrlo emotivno reaguju na ovaj svet, ali i ne samo za njih. Nekad je to odlična praksa upravo za nekog ko je emotivno blokiran da mu pomogne da aktivira i pročisti svoju srčanu čakru. Bhakti je devocija, služenje i obožavanje najuzvišenijeg. Ono što mi se kao iskustvo pokazalo jeste da i oni koji nisu verujući ako pevaju slaveći ono najlepše i najuzvišenije u sebi, takođe ovu praksu dožive kao veoma moćnu.
Slušanje mudrosti
Kirtan je praksa koja naše emocije i našu ljubav uzdiže na neke više, ne tako personalne nivoe. Najčešće se peva na sanskritu jer sanskrit je jedan vrlo specifičan jezik. Ako zamislimo jezik u kome svaka reč u sebi nosi toliko snažnu informaciju o onome što imenuje da možemo samo izgovaranjem ili slušanjem te reči da vidimo i osetimo u potpunosti to što imenuje, iako je to za nas, recimo, sasvim nov pojam, onda smo blizu da shvatimo koliko je velika moć sanskrita. Recimo da on poznaje simbole, ključeve za otključavanje naše svesnosti koja je zamagljena i da u njoj probudi sećanja na suštinu i sva znanja o jedinstvu i ljubavi koja duboko u sebi imamo.
Upravo zato, i bez razumevanja onoga što pevamo, imamo mogućnost tako intenzivnog doživljaja. Kada vodim kirtan meni nije tako važno iz koje je on tradicije. Svakako su mi neki bliži i jače rezoniraju sa mojim srcem, neki možda manje bliski, ali mi sva ta raznolikost pruža doživljaj različitih nijansi božanskog, suštinskog, univerzalnog i apsolutnog, pruža mi mogućnost da ga sagledam iz različitih uglova i vidim različitim očima, oslobađajući me svakog mog ličnog dogmatizma u koji bih mogla upasti. Ostavlja me otvorenom za direktno iskustvo ljubavi sa suštinom, stalno iznova novom i drugačijom.
Sigurno da i ovaj put ima svoje stranputice kao i svaki drugi. Ne postoji nekakav recept za to kako biti na pravom putu osim da naša dela, ljudi kojima smo okruženi, okolnosti u kojima živimo najbolje govore o tome gde smo. Uzimati od raznih puteva pomalo zna da nas drži na površini, ali nas, isto tako, zatvaranje u jedan put takođe može držati na površini. Svako od nas ko na ovaj način prolazi kroz život ima svoju sopstvenu religiju. Poštujući druge znaće da se jednog dana svi srećemo na istom mestu. Kvantna fizika danas je dokazala ono što joga govori već hiljadama godina. Ali ona može samo da nam pomogne da bismo imali poverenja da se otvorimo ka doživljaju, a da bismo doživeli istinu potrebno je malo više od naučnih dokaza. U današnje vreme, kako mnogi kažu, rad sa telom je od velike koristi, tehnike disanja bez kojih je gotovo nemoguće smiriti um i kirtan koji toliko snažno otvara srce da se um u njemu jednostavno rastopi. Osim predivnog iskustva bezuslovne ljubavi, devocije i razvijanja vere, kirtan ima mogućnost i da unapređuje naše odnose sa ljudima, partnerima i da pročišćava našu srčanu čakru.
Izvor: Sensa