Čuvanje potisnutih negativnih emocija u srcu je toksična navika koja nam samo šteti. Ako nosimo bes, mržnju i nezadovoljstvo prouzrokovanu situacijama iz prošlosti, koliko li onda tereta imamo na duši. Koliko još taj emotivni teret naša duša može da podnese?
Kada se oslobodimo loših osećanja, najpre gneva, mržnje i besa, osetimo slobodu, ljubav i svežinu novog života. U tome nam najpre može pomoći oproštaj.
Oproštaj je lekovit, on je lek za našu dušu. Kada oprostimo drugima i pronađemo način da oprostimo sebi i krenemo dalje, sve postaje mnogo jednostavnije. Ne stidite se da zatražite od nekoga oproštaj, jer će vma tako jedan ogroman kamen pasti sa srca, a u njega će se umesto tuge useliti sreća.
Otac Tadej koji nam je ostavio brojne životni mudrosti i lekcije, takođe je govorio o vrednosti oproštaja i koliko je on važan za naš unutrašnji mir:
"Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira."
Izvor: Sensa