Pravoslavni vernici u Srbiji 2. avgusta proslavljaju Svetog Iliju, veliki praznik u hrišćanskom svetu koji je obeležn crvenim slovom. Sveti Ilija se spominje u Starom zavetu kao prorok koji nagoveštava dolazak Isusa Hrista, a u Novom Zavetu se spominje kao svetac koji se pojavio na Preobraženje.
Rođen je u Tesvitu u izraelu, u 9. veku pre Hrista, a zbog mesta rođenja nazivali su ga i Ilija Tesvićanin. Prema starom predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Savah video je anđele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. Ova priča predstavlja simbol Ilijinog ognjenog karaktera i sile koja mu se pripisuje.
Veći deo život proveo je u molitvi, ali je živeo i asketski, često se povlačeći u pustinju da bi u tišini razmišljao i molio se. Za ovaj praznik vezuju se i razni običaji i narodna verovanja, a smatra se da se Sveti Ilija praznuje u najsušnije i najtoplije doba godine. Jedan od glavnih običaja jeste da se na praznik Svetog Ilije izbegavaju teški fizički poslovi, već se treba odmoriti i posvetiti dan molitvi i praznovanju.
Poznata je stara narodna poslovica "Od Svetog Ilije sunce sve milije", što nagoveštava da se vreme menja i da imamo još samo malo od leta i vrućina. Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i simpatično verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela. Takođe, veruje se da je med koji pčelari vade iz košnice na Ilindan posebno lekovit.
Sveti Ilija se još naziva i Ilija Gromovnik, a veruje se da se na nebo uspeo kočijama koje vozi po oblaima. Kada je na Ilindan grmljavina i sevaju munje, veruje se da Sveti Ilija gromovima tako tera zle duhove.
Izvor. Sensa