Badnje veče je radostan praznik koji podrazumeva brojne običaje i rituale, a jedan od vodećih je porodica okuipljena za prazničnom trpezom. Na Badnje veče spremaju se isključivo posna jela pošto još traje Božićni post koji se prekida baš na dan Božića, 7. januara.
Centralno deo trpeze zauzimaju grickalice od orašastih plodova i suvoi voće. Uglavnom se serviraju suve smokve, šljive, grožđe, kajsije, a sa njima lešnik, badem, orasi, kikiriki. Namirnica koja se ističe za Badnje veče jesu orasi koji, osim što se serviraju za jelo, bacaju se u uglove kuće kao simbol zaštite od negativne energije i uspomenu na pretke. Na ovaj dan se jede kombinacija meda i oraha koja se nakon Badnje večeri čuva i konzumira za zdravlje.
Za Badnje veče se takođe mesi pogača koja se naziva badnjača, a od ostalioh jela na trpezi prema srpskoj tradiciji serviraju se riba, pasulj prebranac ili tucani pasulj i kiseli kupus. Pasulj kao simbol na trpezi, kako navode etnolozi, sprema se u čast predaka.
Nekada je postojalo verovanje da na ovaj dan ne treba da se jedu krompir, bundeva i pirinač.
Pored nabrojanih jela koje se postavljaju na trpezu prema običaju, na Badnje veče služe se posni slatkiši, baklave i pite. Nekada se badnja večera jela na slami, a danas se najčešće ubaci malo slame ispod stola. Po slami se poređaju slatkiši i pokloni za decu.
Prema verovanju, na Badnje veče treba ostati kod kuće i provesti praznik u ljubavi, dobroj energiji i radosti sa porodicom. Badnje veče je dan praštanja, pa treba negovati dobre odnose i izbeći svađe.
Izvor: Sensa