Pravoslavni vernici 28. avgusta slave praznik Velika Gospojina, dan posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Ovaj praznik se obeležava kao spomen na događaj kada se Bogorodica nakon smrti vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Dve nedelje pred praznik velika Gospoija praktikuje se Gospojinski post, smatra se za jedan od najstrožijih. Zatim se na Veliku Gospojinu vernici pričešćuju. Veruje se da je Bogorodica zaštitnica svih živih bića, a posebno žena i majki. Zbog toga žene posebno slave ovaj dan i praznik provode u radosti, molitvi, miru i ljubavi.
Širom Srbije, još od naših predaka, na ovaj dan se organizuju slavlja, vašari, ali i neke porodice ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu. Za praznik se vezuju razni običaji, a jedan od vodećih jeste da se danas ne radi ništa rukama, niti započinje posao, ne rade se teški fizički poslovi. Postoji stari običaj da do današnjeg dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima.
Veruje se da Bogorodica razume dušu svake žene posebno, razume njenu misao, bol, patnju, želju. Zbog toga žene se posebno njoj mole za zaštitu, sreću, zdravlje i unutrašnji mir.
Od praznika Velike Gospojine, do Male Gospojine (Rođenje Presvete Bogorodice), obeležava se period Međudnevnice, kada se beru lekovite biljke, koje se suše i čuvaju za pripremu prirodnih lekova i čajeva tokom cele godine.
Izvor: Sensa