Pravoslavni vernici 21. septembra proslavljaju praznik posvećen rođenje presvete Bogorodice, poznatiji po nazivu Mala Gospojina. Za ovaj praznik vezuju se mnogi običaji, a posebno ga slave i poštuju žene.

Prema predanju, Sveti Joakim i Ana, Bogorodičini roditelji dobili su u poznim godinama ćerku. Bogorodica je rođena u Nazaretu, a već u trećoj godini odvedena je u hram u Jerusalim, a u sedmoj godini počela je da učestvuje u molitvama, bogosluženju i čitanju Svetog pisma, kako piše u predanjima.

Bogorodica je primila vest od arhangela Gavrila, taj dan se proslavlja kao praznik Blagovesti, da će dobiti dete koje će spasiti čovečanstvo, a prema svetim spisima Bogorodica je pratila svog sina sve do raspeća. Kako je zapisano u predanjima, Bogorodica je posle vaznesenja IsusaHrista živela još 24 godine i pomagala ljudima, posebno bolesnima, siromašnima i udovicama.

Od davnina za ovaj radostan praznik vezuju se određeni običaji. Najčešće je to dan slavlja, sreće, porodičng okupljanja, a neke porodice u Srbiji proslavljaju Malu Gospojinu i kao krsnu slavu. Postojao je običaj da se članovi porodice lepo obuku, slave, druže se i šire energiju ljubavi i mira.

Još jedan od starih običaja jeste da na ovaj praznik ne treba da se rade fizički poslovi, kako van kuće i u domu, već dan treba provesti u miru, molitvi i slavlju. Na praznik Male Gospojine verovalo se da ne treba započinjati nove poslove, već da treba odložiti sve za naredne dane.

Na ovaj dan širom Srbije nekada su se organizovala slavlja i vašari, a neka mesta su i danas sačuvala ovaj običaj. Takođe, naši preci su verovali, ako je na ovaj praznik vedronebo, Sunce će nas grejati i tokom jeseni i zime. Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i zakazuju venčanja, jer prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.

Izvor: Sensa