Moje prvo sećanje na Branka Čičića datira s početka osamdesetih, kada je, na jednom od prvih seminara transcendentalne meditacije (TM) u Beogradu, pokušao da utikač aparata za dijapozitive utakne u utičnicu na zidu. Nešto nije pasovalo, pa je tu radnju strpljivo ponavljao mnogo puta, sve dok mu nije uspelo. Gledala sam to predavanje o unutrašnjem miru bez daha. U ono vreme, nakon trećeg pokušaja, ja bih izgazila utikač, a utičnicu razbila udarajući je aparatom za dijapozitive. Ali, tu sam i došla zbog nedostatka unutrašnjeg mira.

I danas, dok sedimo u Centru "Mahariši ajurveda spa" u Makedonskoj ulici u Beogradu, koji miriše na sandalovinu i ruzmarin (Centar, ne Beograd), Branko emituje unutrašnji mir. Govori tiho, smireno, koncentrisano, sugestivno. Pitam ga da li je rođen takav ili je to divna posledica tridesetpetogodišnjeg bavljenja TM-om i življenja po ajurvedskim principima.

– Moj otac bio je vojno lice, pa smo živeli na mnogim adresama u tadašnjoj Jugoslaviji: u Skoplju, Strumici, Karlovcu, Leskovcu. Bilo mi je 20 godina kada sam u "Plavom vjesniku" pročitao da se u Zagrebu, gde smo u to vreme živeli, održava prvi TM tečaj u tadašnjoj Jugoslaviji. Izrezao sam taj članak i sačuvao ga. Nekoliko nedelja kasnije, u januaru 1974, otišao sam na predavanje, naučio tehniku i redovno je praktikovao. Posle četiri godine pitao sam svog učitelja da li je vreme da odem na kurs za učitelje TM-a i uskoro otputovao na tromesečni tečaj u Lejzan u Švajcarskoj. Zatim sam, mesecima, naučeno praktikovao, a treći stepen edukacije završio sam na Tajlandu u budističkom manastiru Vat Sung Sathit, u vlasništvu kraljevske porodice. Želeći da ta znanja proširim, zamolio sam oca da traži poslednju prekomandu za Beograd. On nikada nije naučio ovu tehniku, ali je meni za ljubav tražio premeštaj i ja sam s Tajlanda početkom ’79. doputovao pravo u Beograd, gde se u mom odsustvu porodica preselila, i odmah počeo da podučavam TM – priča Branko.

Branko je po obrazovanju socijalni radnik, ali se time nikada nije bavio. Za skoro 30 godina podučio je u tehnici TM oko 1.500, a zajedno sa saradnicima oko 40.000 ljudi u Srbiji, najviše lekara i pravnika. Šta je u njoj tako fascinantno, pa je postala njegovo životno opredeljenje?

– Tehnika transcendentalne meditacije je jednostavni postupak koji sve aspekte života čini snažnijim. Ona je nalik zalivanju korena koje hrani čitavu biljku. To je otkrivanje postojanja nove, unutrašnje dimenzije, da je subjektivna stvarnost ne samo podjednako velika i stvarna kao spoljašnja nego i, vremenom shvatite, jedina. Onoliko je svetova i stvarnosti koliko je ljudi. To je otkriće koje me je fasciniralo i podstaklo da ulazim što je dublje moguće u tu stvarnost. Kada sam prepoznao značaj tog procesa, poželeo sam da ga podelim sa drugima, da podučim druge da je otkrivaju u sebi.

Ajurveda je, pretpostavljam, bila prirodno proširenje interesovanja?

– "Ajurveda" je sanskritska složenica: "ajus" znači život, a "veda" znanje. Ajurveda je, dakle, znanje o životu i definiše zdravlje rečju svasta (sav, ceo). Onaj ko je sav, kome ništa ne nedostaje, taj je zdrav. Ona ima i medicinsku komponentu, ali to nije njena suština. Svrha ajurvede jeste stvaranje savršenog zdravlja u najdoslovnijem značenju te reči, pod kojim se podrazumeva stanje potpunog duhovnog, mentalnog, telesnog i socijalnog blagostanja, u čijoj se osnovi nalazi integrisana, prosvetljena svest, utvrđena u bitku, transcendentalnoj realnosti života. Najstariji  tekstovi, Rigveda i Atharvaveda, potvrđuju da je taj celoviti sistem prirodnog zdravlja koji su gradili mudraci i lekari star najmanje pet hiljada godina. Najstariji praktični priručnici Čaraka Samhita i Sušruta Samhita zapisani su pre 3.000 godina. Postoji sanskritska izreka Ajurvedo amritam – ajurveda za besmrtnost. Savršeno zdrava, savršeno integrisana, savršeno sinhrona fiziologija, temelj je takve uzvišene svesti. To je krajnji cilj ajurvede, a ona se, pre svega, bavi izgradnjom zdravlja kao pozitivne kategorije. Osnivač programa transcendentalne meditacije Maharishi Mahesh Yogi, sa trojicom vrhunskih indijskih ajurvedskih specijalista 1980. godine započeo je rad na obnovi tog drevnog znanja koje su nazvali Maharishi ajurvedom.

Nastavak članka