Profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Nenad Gugl, u razgovoru sa Sensom otkriva šta je znanje i kako ga oživeti za budućnost.
Da bismo se mudrosti uopšte i primakli neophodno je da tragamo, često lutamo prašumama svojih misli, pribegavamo samoposmatranju, uočavanju pojava oko sebe, a onda prihvatanju sebe, drugih i sveta, baš onakvim kakvi jesmo, uz stalan trud da postanemo bolji. Upravo u takvom životnom trenutku (koji, zapravo, traje) zatičemo Nenada Gugla, profesora srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji, motivacionog govornika i autora romana „Umro sam u petak”, koji, iako mlad, svojim zrelim promišljanjima, samoposmatranjem i predanošću svemu što radi, sasvim sigurno grabi ka oazi mudrosti, a time i ka samoostvarenju.
„Abraham Maslov je u svojoj hijerarhiji potreba naveo da je samoostvarenje najviša moguća potreba kojoj čovek stremi. Ipak, pred smrt on je redefinisao svoju hijerarhiju potreba i na najviše mesto stavio potrebu samotranscedencije. To znači da je najveća ljudska potreba, potreba za samoprevazilaženjem. To bi, zapravo, značilo da je čovekova najviša potreba da bude deo celine koja ga nadilazi. Zbog toga čovek osniva porodicu, ili se priključuje navijačkoj grupi, ili ugrađuje celog sebe u kompaniju u kojoj radi. Njemu je neophodna celina koja je veća od njega samog. Dakle, pravi cilj u životu, mogao bi biti, pronaći pravu celinu koja nas nadilazi i postati njen deo”, kaže Gugl.
Svoja razmišljanja o temama suštinskim za život svakog čoveka, ali i o umetnosti i svakodnevici, ne čuva samo za sebe. Svoje predavačke i oratorske sposobnosti iskoristio je da misli i znanja koja poseduje podeli sa ljudima držeći niz predavanja u maju 2017. godine.
