Svet živih boja koje se odupiru konformizmu: upoznajte Uroša Šanjevića, umetnika koji slika jedinstvenom Ebru tehnikom
Vladimir Šporčić svet_zivih_boja_koje_se_odupiru_konformizmu_5

Klopka za slobodu

Kad se nešto masteruje totalno, ono više nema smisla. Prezentovati sebe kroz jednu stvar uporno, je samo vid rigidnosti. Dakle, konstanta promena kroz učenje. Ovo jednostavno dozvoljava da se uvek uči. Nema kraja, krajnji limit ličnosti i tehnike umetnika. Limitiranost može da postoji samo u smislu estetike, a to može samo da smeta drugima. Jer, organsko je, prirodno, nekada se javljaju ti paterni koji se javljaju u duhovnim iskustvima koja su vrlo intenzivna u vizuelnom smislu i poklapaju se neke priče u dvodimenzionalnom nivou.

U kom smislu se poklapaju priče?

U planovima koji su malo dalje, nakon astrala gde se ulazi u hodnik, svet prestaje da postoji u ovom smislu i postaje trodimenzionalni fraktal, mandala ili jantra, u kojoj aktivno učestvuješ. Jantranje samoga tebe se dešava na tim nivoima i onda se to ponavlja i osvežava mi sećanje na prostore koji kolabiraju vraćanjem u ovu realnost, jer je nemoguće verbalizovati i sećati se nekih stvari koje su tako fascinantne. Jer, postoje višedimenzionalni nivoi u kojima postaješ višedimenzionalan a to je teško objasniti i sebi, a kamoli drugome.

Ovom umetniku-nomadu, oazu predstavlja konstantna promena. Promena je deo univerzuma koji je uvek tu.

„Moja oaza je ta promena. Tu mi je najlepše. Upoznajem nešto novo. Kad si stalno na jednom mestu onda moraš da se trudiš i da tražiš novine. Te same promene i taj strah od njih je nešto što priželjkujem. Loš događaj je nešto od čega se više uči nego u komforu. Tako da, proizvodnja komfora je klopka za slobodu. Najbolje je taj komfor čačkati i iritirati da bi nešto naučio.“

Izvor: Lovesensa

Prethodna strana