„Kada bi sve žene (jednog grada, jedne zemlje, jednog kontinenta ili sveta) izašle na ulicu, to bi bio najmasovniji zamislivi skup. Kada bi sve žene izašle na ulicu, ne bi stali samo pogoni i biznis kao i obično, zaustavilo bi se i sitno, fino tkanje svakodnevice koje podrazumeva mnogo sati neplaćenog, „emotivnog“ rada – mnogi bi tog dana ostali praznog stomaka, neopranih turova, nepodsečenih noktiju. Kada bi sve žene izašle na ulicu, shvatile bi da nisu same, da ona do nje i ona tamo malo dalje pričaju istu priču: jer lično jeste političko. Kada bi sve žene izašle na ulicu, shvatile bi da imaju ogromnu snagu, da imaju moć da promene sisteme i politike koje ih i dalje čine drugim polom,” kaže AdrianaZaharijević, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Nova era sa sobom je donela i nova tehnološka dostignuća, koja dodatno podstiču razvoj poslovanja. I pored velikih promena koje savremeno društvo doživljava, sferom privatnogbiznisa i tehnoloških nauka i dalje dominiraju muškarci. Prema rečima Adriane Zaharijević, „...žene u većem broju upisuju doktorske studije od muškaraca (57odsto), gotovo su ravnopravne u broju zaposlenih u naučnoistraživačkim institucijama (49 odsto), u polju prirodnih nauka ima ih iznenađujuće mnogo (54 odsto), u medicini dominiraju (60 odsto), po običaju su slabije prisutne u tehnološkim naukama (37 odsto), a suprotno opštim trendovima, u osiromašenim društvenim naukama ima ih „samo” 50 odsto, odnosno 58 odsto u humanistici. Za razliku od svojih kolega sa studija koji trostruko češće odlaze u privatni biznis, žene se više zadržavaju u javnim upravama i u naučnoistraživačkim ustanovama.”
Iako svakodnevne uloge koje žene „igraju” u svojim životima ponekad zavaraju trag koji vodi do njihove suštine – želja, snova i ambicija, ispunjenje težnji da budu svoje i samostalne u bilo kom životnom polju, pa tako i u privatnom poslovanju, sve je bliže. Bez obzira na prepreke na koje se nailazi u nastojanju da se ostvare zacrtani planovi, bez obzira na nepostojanje podrške ili nerazumevanje, dovoljno je podsetiti se svih onih žena koje su svetu približile ideju emancipacije i omogućile realizaciju iste, pa da ne odustanete od svoje vizije da budete, pa, šta god poželite, na primer – žena koja vodi svoj privatni biznis. Svojevremeno je i kontroverzna „čelična lejdi” Margaret Tačer izjavila: „U politici, ako hoćeš da se nešto kaže, pitaj muškarca. Ako hoćeš da se nešto napravi, pitaj ženu.”
O načinu sprovođenja ideje sopstvenog privatnog biznisa i visokim tehnologijama priča nam Sandra Nešić koja se bavi organizacionim i koordinacionim aktivnostima u okviru programa u ICT Hub, organizaciji koja okuplja i pomaže zajednicu inovatora i „tech“ preduzetnika koji tek počinju svoj biznis ili žele da svoje poslovanje podignu na viši nivo. Sandra je takođe i docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i adminstraciju – FEFA u oblastima finansija i menadžmenta, i predavač na predmetu Preduzetništvo.
Možete li za početak da nam pojasnite termine kao što su startap (start-up), CMO, CTO, CEO pozicija itd. Koliko te pozicije i funkcije definišu ličnost i koliko utiču na mogućnosti daljeg profesionalnog razvoja i napredovanja?
Mreža podrške
Pojam startap vezujemo za tehnološki inovativne, brzorastuće preduzetničke poduhvate koji imaju globalne ambicije i, upravo zasnivajući se na tehnologiji, na drugačiji način rešavaju probleme ogromnog broja poslovnih i krajnjih korisnika. Prema definicijama, startap je organizacija koja je u potrazi za određenjem ko su njeni korisnici, šta je to što pravi na odgovarajući način za korisnike i koja traga za održivim i ponovljivim poslovnim modelom. Sve velike kompanije današnjice su nekada bile startap kompanije. Svaki startap treba da ima tim ljudi sa komplementarnim veštinama razvoja biznisa, proizvoda, tržišta – otuda i pomenute pozicije. Oni su obično osnivači ili prvi zaposleni jednog startapa i umnogome svojim delovanjem definišu njegovu sudbinu, kako svojim ekspertizama, tako i svojom ličnošću, ponašanjem i delovanjem.
U poslednje vreme često čujemo termin žena-preduzetnica. Zanima me zašto se upotrebljava takva fraza i da li u biznisu postoji rodna neutralnost?
Lično, dugo sam preduzetnike posmatrala kroz prizmu neutralnosti. Tremin preduzetnik za mene je podrazumevao i osnivače i osnivačice novih poslovnih poduhvata. Biti preduzetnik je prema definiciji jako teško, jer radite nešto što niko pre vas nije radio, ali kada ste preduzetnica, put postaje još teži. O ovome govore statističke brojke godinama unazad, posebno u svetu startapa. Svega je 10 odsto osnivačica startapa globalno, od ovog broja, njih 3 odsto dobijaju finansijsku podršku investicionih fondova. Važno je promovisati i podržavati uspehe preduzetnica i graditi mrežu podrške, kako bi više žena bilo motivisano da krene putem menjanja sveta u kom živimo.
Da li je startap bolja profesionalna opcija od visokih pozicija u korporacijama i da li pruža izvesnu slobodu ženama?
Preduzetništvo je, čini se, opcija koja otvara više prostora da upravljate svojim vremenom na drugačiji način u odnosu na korporativni svet, ali je potrebno napraviti razliku između više opcija preduzetničkih poduhvata. Neki od njih su takozvani „lifestyle” poduhvati, gde hobi može da preraste u biznis koji gajite bez prevelikih ambicija; neki mali biznisi odlukama osnivača ostaju mali. Startap se rađa globalan i, dok dostigne svoje ambicije, potrebno je mnogo vremena i odricanja, koji svakako mogu da prevazilaze iskustva i uložene resurse koje zahteva korporativni život na visokim pozicijama. Sloboda je stvar izbora.
Da li je teoretsko znanje presudno za uspešno vođenje biznisa i da li se u ovoj sferi mogu naći osobe koje su se prekvalifikovale?
To je teško reći, prevashodno zbog toga što zavisi u čemu ste, uslovno rečeno, teoretski potkovani. Prekvalifikacija isto tako može da se posmatra na dva načina – da li uspevate da se prekvalifikujete tako da koristite istu bazu teoretskog znanja ili je prekvalifikacija potpuna, u smislu da morate i nova teoretska znanja da usvojite. Tehnološko preduzetništvo, i uopšte, pokretanje startap projekata je zahvalno u smislu što dosta obrazovnih pozadina može poslužiti u te svrhe, pogotovo uzimajući u obzir to koliko aspekata poslovanja treba zapravo pokriti – razvoj proizvoda ili usluge, kreiranje marketing strategije, finansijsko ili administrativno vođenje, korisničku podršku…
Recite nam nešto više o ICT HUB-u, i na koji način kao organizacija, ali i Vi lično, radite na osnaživanju i hrabrenju žena da započnu svoje privatne poslove i otisnu se u „biznis vode”?
ICT Hub kao centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacije postoji od 2014. godine i radi na pružanju podrške preduzetnicima i preduzetnicama da svoju poslovnu ideju pretvore u uspešan biznis, kroz brojne edukativne formate, povezivanja sa ekspertima, investitorima i drugim relevantnim interesnim stranama. Preduzetnike gradimo i podržavamo i unutar velikih poslovnih sistema, gde god da je potrebna inovacija ili postoji želja da se neki vid inoviranja primeni. Istina je da na svim edukacijama i programima imamo manje žena, ali pored promocije dobrih praksi preduzetnica, obezbeđujemo i prostorno i programsko uporište našim mentorkama koje žele da unutar ICTHub okruženja pruže konkretni vid podrške ženskim biznisima; deo smo svih inicijativa koje podržavaju žene u IT sektoru i tehnološkom biznisu... Verujemo da ćemo u budućnosti raditi i mnogo više, kako bi žene dobile odgovarajuće ohrabrenje i pomoć u pokretanju svojih poslovnih poduhvata.
Pravna, finansijska, tehnička i menadžerska podrška su važne. Šta od toga omogućava ICT HUB?
ICT Hub kroz ICT Hub Startup aktivnosti rada pruža edukacije koje su usmerene na pravilan način razvoja proizvoda, razvoja tržišta, razvoja kompanije. Mrežu naših mentora i eksperata iz različitih poslovnih oblasti otvaramo svim našim polaznicima. Povezujemo startape sa potencijalnim investitorima, partnerima u ostatku sveta. Naš cilj je da njihov biznis uspe, jer je to uspeh svih nas i srpskog startap ekosistema u celini.
Koliko rodne predrasude sprečavaju, otežavaju ili blokiraju samostalan rad žena u polju privatnog poslovanja i da li je iz tih razloga potrebna veća hrabrost i motivacija kod osoba ženskog pola?
Vizija vas definiše
Verujem da je potrebno dodatno promovisati ženepreduzetnice, jer ih u Srbiji zaista ima veoma uspešnih. Važno je pokazati da ništa nije nemoguće iako ste žena, ili ukoliko želite ili možda već imate porodicu. Važno je pričati o greškama i neuspesima, iz ovog razloga smo skoro održali Fuckup Night, isključivo sa ženama govornicama. Važno je pokazati kako napraviti promenu i podržati one koji su istrajni u tome da menjaju svet na bilo kom nivou okruženja.
Koji su najčešći izazovi sa kojima se preduzetnice suočavaju? Šta se od njih očekuje/ne očekuje i da li se greške teško praštaju? Šta savetujete kao najbolji pristup i način da dostignu zacrtani cilj?
Izazove preduzetnika bih generalizovala, jer nisu specifični samo za žene – neuspeh da se napravi odgovarajući proizvod za tržište, da se okupi odgovarajući tim, da se dođe do potrebnih izvora finansiranja… lista je dugačka. Startap je beskonačni niz eksperimenata, a time i pogrešaka, na kojima je važno naučiti mnogo i ne ponavljati ih. Za žene je možda teže da dobiju odgovarajuću finansijsku podršku investicionih fondova, o tome govori i pomenuta statistika, ali isto tako je sve više fondova koji podržavaju isključivo ženske biznise, jer su prepoznali kapacitete i potencijal koje nose ideje za koje većina fondova još uvek nema dovoljno sluha. Smatram da je najbolji način za dostizanje ciljeva okružiti se ljudima koji dele vaše vrednosti, imati sposobnost da slušaš i prihvataš komentar drugih i ceniti dobronamernu kritiku, ali i sve vreme verovati u vrednosti koje si zacrtao u biznisu.
Za osnivanje startap kompanije potrebno je biti realan, racionalan, proračunat i osetiti pravi momenat. Ipak, ima li mesta za izvesnu dozu sanjarenja? Koliko je vizija važna?
Za bilo koji biznis vizija je sve. Da biste u bilo čemu bili uspešni, neophodno je biti gotovo opsednut onim što želite da napravite, ne samo posvećen i motivisan. Vizija vas definiše i opredeljuje vaše ponašanje, svako vaše da ili ne pri donošenju odluka. Ali važnije je umeti podeliti viziju sa drugima kako bi je i oni videli, i kako bi postali podrška koja vam je potrebna.
Možete li nam navesti primere uspešnih poslovnih žena iz Srbije i inostranstva, koje bi trebalo da nas inspirišu da verujemo isključivo u sebe? Jesu li neke od njih započele u ICT HUB-u?
Primera uspešnih poslovnih žena je mnogo. U gostima smo skoro imali preduzetnicu dr Maju Zečević. Maja je osnivačica i CEO startapa Opionato (www.opionato.com), čija je misija da demokratizuje pristup informacijama u domenu plodnosti i očuvanja plodnosti. Maja je uspešno prošla jedan od najpoznatijih akceleratorskih programa za startape - Y Combinator, iz kog su potekli startapi poput Uber-a, Airbnb-a, Dropbox-a, i nastavila uspešno da gradi svoj biznis, koji iza sebe krije jednu sasvim ličnu priču snažne žene. Inspirativnih i uspešnih žena ima svuda oko nas, samo je potrebno da više slavimo naše pobede, da odvojimo vreme i prihvatimo priznanje koje nam se odaje na pravi način.
Da li je svet koji nas okružuje „muški svet” ili je ipak nešto počelo da se menja?
Ne bih nazvala svet oko nas „muškim svetom“, ali, da, postoje neka pravila igre koja prosto više favorizuju muškarce. Stvari će tek početi da se menjaju kada mi žene postanemo svesne podrške i pomoći koju moramo da pružamo jedne drugima i počnemo same da menjamo pravila igre.
Izvor: Lovesensa
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!