Da li su vam nekada ovakve i slične misli prolazile kroz glavu:

„Kako sam mogla da kažem nešto tako glupo?“

„To je bilo tako glupo s moje strane! Trebalo je da budem pametnija!“

„Nikada neću uspeti! Zašto bih se onda uopšte i trudila?“

„Volela bih da nisam tako smotana! Zašto ne mogu da budem elegantnija i ljupkija, kao Dženet?!“

Nekoliko godina to je bio moj unutrašnji glas. To je bio glas u mojoj glavi, glas koji mi je konstantno zvocao, ponižavajući me i želeći da budem drugačija, da budem bolja, pametnija, jača, duhovnija. Želela sam da budem bilo ko drugi, samo da ne budem ja. Najznačajnija lekcija koju sam naučila nakon što sam bila licem u lice sa smrću, jeste da ništa u mom životu neće da funkcioniše kako treba ukoliko ne volim samu sebe. Dubina i smisao mog života, sva iskustva koja doživim, u direktnoj su vezi sa količinom ljubavi koju imam prema sebi.

S druge strane, ljubav, ljubaznost i strpljenje prema drugima, takođe zavise od količine ljubavi, ljubaznosti i strpljenja koje imam prema samoj sebi; ne možemo dati drugima ono što nemamo. Zato nije iznenađujuće što je i količina ljubavi, poštovanja, podrške i saosećanja koje dobijam od drugih ljudi, takođe u direktnoj vezi sa količinom svega navedenog što dajem samoj sebi.

Dečak koji je ukrotio vetar: neverovatna životna priča afričkog dečaka budi nadu

Mnogi od nas su naučeni da vole svoje komšije kao što volimo sami sebe. Ali šta ako mi sebe ne volimo? Šta ako smo mi sami sebi najgori neprijatelj i najoštriji kritičar? Šta ako se prema drugima ponašamo onako kako se ponašamo prema sebi i ako drugima sudimo podjednako oštro kao što sebi sudimo? Da li je to razlog što na ovom svetu ima sve više ljudi koji su opsednuti pokušajima da osude svakoga ko je drugačiji, umesto da se međusobno prihvatamo svi mi koji delimo ovu planetu i da se svi zajedno radujemo različitostima?

Ljubav prema drugima počinje bezuslovnom ljubavlju prema samom sebi. Ovo izgleda kao neka strogo čuvana tajna koju mi niko nije otkrio dok sam odrastala. Štaviše, od malena sam ohrabrivana da sebe uvek stavim na poslednje mesto, učena sam da je sebično voleti sebe i stavljati sebe na prvo mesto. Zapravo, ja sam sebe samo davala i davala, zanemarujući pritom sopstvene potrebe, i to je išlo tako dok se nisam skroz istrošila i ugrozila sopstveno zdravlje. Uprkos tome, i dalje sam verovala da sam ja ta koja nije dovoljno dobra, da moram da radim na sebi. Zato sam nastavila da učim kako da budem bolja, ljubaznija, duhovnija. I pritom sam osuđivala sebe jer sam osećala da takva nikada neću biti.

Istinita ljubavna priča koja je očarala ceo svet: njih je spojila sudbina, a on je uradio neđšto neverovatno zbog ljubavi (FOTO + VIDEO)

A onda sam obolela od raka. Zapravo, nisam samo obolela od raka – skoro da sam od njega umrla. Ali taj rak najveći je poklon koji sam ikada dobila. Jer blizina smrti naučila me je da živim. Rak me je naučio koliko je važno da sebe i to što sam bezuslovno volim i vrednujem, naučio me je da sam savršeno biće, koje vredi i zaslužuje ljubav bez potrebe da se sebi dokazujem, da sebe „popravljam“ ili da se na bilo koji način menjam. Shvatila sam da sam neko ko ima pravo da izrazi svoju jedinstvenost. Sada znam i da ne moram da učim kako da budem duhovno biće jer mi smo u svojoj suštini duhovna bića, bez obzira da li to shvatamo ili ne.

To je naša istinska priroda; ne možemo da ne budemo duhovni. Biti svoj i biti duhovno biće – to je jedna ista stvar. Zahvaljujući tom iskustvu, nikada više sebe neću napustiti. Neću sebi da dozvolim da padnem, neću sebe da tretiram kao otirač i neću sebe da potcenjujem da bi se drugi osećali „velikima“. Shvatila sam i da je ovo najveći poklon koji neću da zadržim samo za sebe – podeliću ga sa planetom. Moj život je sada mnogo radosniji i smisleniji, imam mnogo više ljubavi koju delim sa drugima, ljubavi koju delim bezuslovno i bez trošenja same sebe. Ali ono što je najvažnije, jeste što sada razumem da će ceo Univerzum biti lišen onoga što jesam i što treba da budem ukoliko ne izrazim svu svoju autentičnost.

ANITA MURĐANI (ANITA MOORJANI) je poreklom Indijka, rođena je u Singapuru. Kada je imala dve godine sa roditeljima se preselila u Hong Kong u kom je provela većinu svog života. Zahvaljujući svom poreklu ali i edukaciji, govori nekoliko jezika – engleski, kantonski i indijski, kasnije je naučila i francuski. Godinama je radila u korporativnom svetu, sve dok joj 2002. godine nije dijagnostikovan kancer. Fascinantno iskustvo koje je imala 2006. godine kada se suočila sa smrću oči u oči, potpuno joj je promenilo perspektivu života, pa se i njen rad sada zasniva na dubinama i uvidima koje joj je ovo bolno iskustvo omogućilo. Upravo zato njena životna priča privlači publiku širom sveta.

Izvor: Lovesensa