Poruka žene koja je pobedila bolest: sve se desilo sa razlogom kako bih naučila važnu životnu lekciju

Sve se dešava sa razlogom i uvek u pravo vreme.

Mnogi ljudi kada se suoče sa bolešću su nesrećni, razočarani, osećaju se beznadežno. Ja ih razumem. Godinama sam sebe psovala, žalila se i beskrajno raspravljala o stvarima o kojima nema smisla raspravljati.

Onda se javljaju zdravstveniizazovi i mi počinjemo da budemo još više gnevni na sebe, na život, na ceo svet. Tada ne vidimo širu sliku i ne shvatamo da je svaki izazov sam po sebi velikid ar koji donosi važnu životnulekciju.

Prošle su 23 godine otkako mi je dijagnostifikovan dijabetes. Toliko sam ga mrzela i nikako nisam prihvatila. Pitala sam se zašto ja. Bila sam besna dugi niz godina i zamerila sam Bogu što mi je dodelio ovuaj teret. Dugo vremena sam se borila sa zavisnošću od hrane i samouništavanjem, uživajući u prerađenoj hrani, mršaveći naglo i ne menjajući ništa u svojim navikama. Ali posle 18 godina, da tek posle 18 godina, pronašla sam tu zanimljivu vezu.

Napokon sam uvidela vitalnu i pozitivnu stranu dijabetesa. Oduvek sam želela decu. I paralelno sa ovom željom, dugo godina sam bila u različitim partnerskim odnosima. To su bili odnosi koji su bili sve koji su bili sve, samo ne ljubav. Možete li da zamislite da imate decu sa tim muškarcima? Dogodilo bi mi se upravo ono što nikada nisam želela i ne želim. Da sam istovremeno i majka i otac i da svojoj deci neću obezbediti prisustvo oba roditelja, sigurnost i zdravu porodicu. Da li vidite širu sliku? Dijabetes je moj spasitelj, zaštitnik i život me voli. Zahvalna sam što se u to vreme nije dogodilo onako kako sam želela.

Shvatite da život uvek ima plan za vas. On zna bolje od vas zašto nešto ispunjava, a zašto ne. Ne vidimo sve u datom trenutku, iako to neizmerno želimo, ponekad čak i ne tražimo odgovore.

Sada mi je dijabetes prijatelj i više nije smetnja. Sve se to dešava sa razlogom i danas, sa 32 godine, još uvek nemam decu, a želja je još uvek ovde. Ali ja živim sa svešću, "ako hoće, hoće, ako ne bude, biće u redu".

U svakom trenutku je sve u redu. Uverena sam i verujem životu da je tada tako ispravno.

Drugi primer je: Imala sam ginekološku operaciju. Opsežno, bolno i nimalo prijatno iskustvo. Sa dugim oporavkom. Kada sam pomislila da sam se već sve rešila, ubrzo je usledila još jedna operacija. Zahtevnija i prilično opasna, a istovremeno mi je dijagnostifikovan dijagnostikovan rak pankreasa. Pankreas je veoma važna žlezda i ne može se izvršiti transplatacija kao za bilo koji drugi organ.

Nastavak pročiitajte na sledećoj strani!

PageBreak

Ukratko, mislila sam da ću umreti. Stvarno. Opet sam se uplašila i naljutila. Sa 29 godina ležala sam pored ljudi sa sličnim problemima, ali oni su imali 70, 80 i više godina. Slažem se da je bilo koji postupak stresan za telo, veoma verujem alternativnoj medicini, ali kada nešto treba ukloniti, jer je fizički toliko daleko da druge nema, zahvalna sam i na zvaničnoj medicini. Prihvatila sam situaciju. I znate kakvu poruku želim da vam prenesem?

Nadam se da iz takvih i sličnih slučajeva bar malo bolje razumemo da je za nas uvek sve u redu. Svaki problem je rešiv, ma koliko to u početku izgledalo loše.

Uz sve zdravstvene izazove, situacija mi se dogodila baš u pravo vreme na poslu. Dakle, pre nego što sam došala do svog sadašnjeg posla, bila sam u fazi rehabilitacije svog zdravlja. Na početku, čak i pre potpisivanja radnog odnosa, rekla sam da postoji mogućnost ponovne intervencije i mog odsustva. Kompanija se na to složila i tiho sam se nadala da neću morati da se podvrgnem ovoj intervenciji, ali još nisam bila svesna ozbiljnosti situacije. To se dogodilo kasnije i bila sam na bolovanju devet meseci. Nije me bilo briga, mučila sam se neko vreme i naravno imala osećaj krivice. Nadređeni su me uverili da je tako u redu i da treba da prihvatim opciju koju sam imala. Bila sam zbrinuta i tako sam prvi put posle 18 godina zvanično bila na bolovanju bez brige i bez griže savesti. Ponekad mi je to bilo jednostavno nezamislivo, jer sam imala čvrsto ukorenjeno uverenje da moram da radim i zaradim novac. U ovom slučaju bila sam na velikom testu kako ću reagovati. Ova situacija mi se našla u trenutku kada mi je bilo najpotrebnije. Da li ćete reći da ovo nije savršeni Božji plan?

Mislim da osoba zaista nešto shvata i doživljava u potpunosti tek kada stekne iskustvo. Kada stekne iskustvo i oseti nešto na svojoj koži. Kada oseti i razume. A onda više ne ponavlja reči - ja sve znam. Jer ako znam, to ne znači da razumem, a kamoli da osećam, šta neko drugi doživljava.

Verujte životu.

Izvor: Sensa.si/Tamara Andrašič