Čoveka ne čine njegove mogućnosti nego njegovi izbori, a oni uvek postoje, stalno smo na raskrsnicama i stalno biramo, kaže Dragan Jaćimović, prvi čovek iz Srbije koji se popeo na Mont Everest.
Do vrha ne stižu najjači
Kada sam posle toga otišao na VMA ispostavilo se da sam imao 11 miliona eritrocita (normalno je oko 5 miliona), jetra mi je bila u veoma lošem stanju... Godine 2004. na ekspediciji koju smo nazvali Srpski put krenuli smo prvenstvenim smerom (kojim niko pre nas nije prošao) na vrh Kabru 4, na granici između Nepala i Indije, na koji nikad nije kročila ljudska noga. Tu se desila havarija koju sam jedva preživeo: polomio sam rame, a drugar me je jedva zadržao na užetu. Bezbroj puta sam rizikovao misleći da moja volja može sve...
Samo zato da bih mogao da kažem - osvojio sam! Bio sam pun snage, bezumno sam iscrpljivao svoje telo i dovodio se u opasnosti. A to su, u stvari, bili samo adrenalin i zadovoljenje mog ega. Mučno je to bilo. Trebalo mi je vremena da shvatim kako da zatvorim taj adrenalinski krug koji me je stalno terao da pomeram svoje granice osvajajući nove vrhove. Jednog dana sam sebi jasno formulisao da je kranji ishod takvog ponašanja smrt.
Od tog trenutka više nemam potrebu da se dokazujem ni sebi ni drugima, u mene se uselio neki novi mir koji do tada nisam poznavao. Vrhovi su za mene prestali da budu izazov, postali su prostor koji mi pomaže da se menjam, da postajem bolji čovek.
Počeo sam da se bavim prenošenjem svog iskustva drugim ljudima. Svaka planina ima svoj karakter i drugačije pristupam svakoj, a one biraju, one odlučuju ko će doći na vrh. Do vrha ne stižu najjači, kondiciono najspremniji, nego oni koji nađu mir u sebi, koji uhvate ritam prirode, mnogo sporiji od našeg uobičajenog ritma.
Kad sada odem na Himalaje, niko ne mora da zna ni da sam bio, ni šta sam popeo. Sada mi ispunjenje predstavlja da drugima pomognem da dostignu ciljeve o kojim sanjaju i da vidim njihovu sreću."
Koliko se i na koji način zahvaljujući odlascima u "predvorje neba" kako zovu Himalaje menjao vaš odnos prema životu?
"Odlazak u planinu nije samo dokazivanje kroz uspon na vrh, mnogo je važnije iskustvo koje se taloži u vama tokom ekspedicije, kada čovek sebe konstantno preispituje, upoznaje i otkriva. To je neprekidan proces samospoznaje u komunikaciji sa prirodom i drugim ljudima u ekstremnim uslovima zivota. Ja sam tragač za znakovima pored puta jer mislim da nam ništa slučajno na njega ne dolazi. Verujem da sam dobar vođa ekspedicije, ne zato što sam natčovek, nego zato što sam dobar čitač znakova pored puta, zato u ekspedicijama koje organizujem niko nije povređen, ništa se ružno nije desilo. Umem da poštujem prirodu, i kad kažem "ne" to je "ne" koje sam dobio od prirode. Kad menjate sebe iznutra, vi menjate ceo svet.
