Kada se početkom svoje karijere susrela sa brigama, strahovima i patnjom svojih pacijenata obolelih od malignih bolesti, dr Snežana Mijalković, psihijatar i psihoterapeut, otkrila je da u sebi ima potrebu da pacijentima i njihovim porodicama psihološki olakša prolazak kroz njihov najteži period. Nakon gubitka koji je i sama preživela, shvatila je da život uvek nosi i nešto lepo, a na Novom Zelandu gde je provela veći deo svoje karijere, naučila je kako da osnaži druge i da im pomogne da ponovo pronađu smisao.

Dr Snežana Mijalković, psihijatar, psihoterapeut, sertifikovani profesionalni kouč i trener, odmalena je znala da želi da se bavi medicinom, ali je na početku karijere sve vodilo ka specijalizaciji iz radiologije. Prvo zaposlenje joj je bilo na Institutu za onkologiju i radiologiju, gde je bila duboko dirnuta životnim pričama obolele dece i njihovih roditelja i u njoj se rodila snažna želja da u psihološkom smislu pomaže obolelima od malignih bolesti i njihovim članovima porodice. Tako je umesto ka radiologiji put odveo ka psihijatriji i psihoterapiji, u kojoj se u potpunosti pronašla i profesionalno ostvarila. Veći deo svoje karijere je provela na Novom Zelandu, gde se kontinuirano stručno usavršavala.

"Na Novi Zeland sam otišla pre 20 godina vođena radoznalošću psihijatra da se upozna sa drugim kulturama, željom za upoznavanjem sveta i potrebom za proširivanjem perspektiva gledanja na život. Avanturistički duh me je odveo daleko, čak na Novi Zeland."

Život na Novom Zelandu je podrazumevao rad sa pacijentima iz različitih kultura što je, uz stručno usavršavanje, izuzetno obogatilo profesionalno ali i životno iskustvo Snežane Mijalković.

"Živeći tamo daleko, otkrila sam mnogo sopstvenih snaga i veština koje možda ne bih upoznala da nisam povremeno bila oslonjena samo na sebe. Nove situacije traže nove načine rešavanja, a kada smo u tom trenutku bez svojih najbližih to nas usmerava ka sebi i pronalaženju nečega što je možda već u nama, ali ga do tada nismo koristili jer nije bilo potrebe. Tako sam se upoznala sa delovima sebe koji su strpljivo čekali da budu otkriveni i obradovala sam im se. Bio je to neočekivani poklon za kojim je vredelo tragati."

Prilagođavanje na novi način života, komunikaciju i običaje nije jednostavno, ali je za dr Mijalković olakšavajuća okolnost bila blizina okeana, s obzirom na to da je od malih nogu zaljubljenik u more. Brzo je zavolela grad koji je okružen okeanom i u kom je svaki, manje ili više naporan radni dan, završavala šetajući uz obalu praćena snažnim hukom talasa. Snežana uz osmeh dodaje da se brzo navikla na život u toj dalekoj ostrvskoj zemlji sa uzbudljivo lepom prirodom gde je stekla i dobre prijatelje.

Najtemeljnija potreba mog bića je potreba za intelektualnom avanturom...

PageBreak

Gubitak kao podstrek za pronalaženje novog smisla

Detinjstvo pamti kao veselo i spokojno. Kuća je uvek bila puna muzike, pesme, smeha, kućnih ljubimaca, uz širom otvorena vrata za brojne prijatelje. Odrasla je u doktorskoj porodici - mama je bila onkolog, a tata profesor stomatologije, ali su oboje nastojali da svoje profesije ostavljaju ispred ulaznih vrata.

Svojom blagošću i toplinom, Snežani i njenoj starijoj sestri prenosili su one neprolazne vrednosti kao što su dobrota, poštenje i skromnost. Od njih je naučila i da se nosi sa svim životnim okolnostima, bile one lepe ili ponekad i teške. Važna lekcija koju je ponela iz porodičnog doma je i da je duhovno važnije od materijalnog, a od roditelja je naučila da bude iskreno posvećena ljudima, što je za profesiju koju je izabrala od izuzetnog značaja. Uz roditelje i stariju sestru, najznačajnija osoba u njenom odrastanju je bila Maka - mamina majka, za koju kaže da je bila kao porodično sidro. Od Make je naučila da i veliki gubitak može da se preživi ako se pronađe novi smisao.

"Sa 19 godina sam ostala bez roditelja, kada je započeo proces koji je, dok je trajao, doneo mnogo uvida o sebi, drugima, životu. Gubitak me je, iako na bolan način, naučio mnogim životnim mudrostima koje su mi kasnije olakšale nošenje sa drugim životnim situacijama. Kada jednom preživite smrt voljenih, lista životnih prioriteta se promeni i okrenete se samo suštinskim vrednostima u životu.

Takođe, to je trenutak kada se iskristališe ko je ko u vašem životu. Imala sam sreću da su uz mene bili, pored Make, sestre i njenog mladića, i moj divan mladić i iskreni prijatelji. To mi je veoma mnogo značilo. Vremenom se ponovo vratila radost i lepota življenja i to na još intenzivniji način, znajući da je jedino što stvarno imamo sadašnji trenutak."

Veliki gubitak na jednoj strani za Snežanu je značio dobitak na drugoj. Danas je duboko zahvalna na svemu lepom što joj život donese. Raduje se malim stvarima, i živi jednostavnim i ispunjenim životom. "Živim izuzetno brzo i okružena sam profesionalno ozbiljnim temama, kao i brojnim ljudima i događajima. Radi balansa sa takvim načinom života, potrebni su mi unutrašnji mir, prisutnost u trenutku 'sada i ovde' i pozitivna energija.

To postižem meditacijom, boravkom u tišini pored vode, muzikom, čitanjem, korišćenjem raznih veština iz pozitivne psihologije, objektivnim optimizmom i druženjem sa pozitivnim osobama."

U slobodno vreme kojeg malo ima Snežana fotografiše za svoju dušu i kaže da uz sebe uvek ima fotku ili video klip sa nekim trenutkom radosti koji je uspela da uhvati i koji joj donosi toplinu u duši i stavlja osmeh na lice. Voli muziku, film, pozorište, književnost, igru, druženje sa dubokim i duhovitim ljudima, let avionom...

"Volim kada sam u vazduhu na veoma dugim letovima, sedeći pored prozora zagledana u beskrajno nebo, plavo ili zvezdano... To mi uvek dâ posebnu perspektivu za razumevanje ljudi i događaja oko sebe."

Mir posle gubitka...

PageBreak

Povratak u Srbiju

Dr Snežana Mijalković trenutno živi na relaciji Beograd/Okland - dva grada koja najviše voli. Svojim velikim znanjem i iskustvom stečenim na Novom Zelandu, svakako da umnogome može da pomogne pacijentima u Srbiji. Njen fokus je na razvoju psiho-onkologije, a želja joj je da se stvore uslovi da psihološka podrška bude dostupna svim pacijentima obolelim od malignih bolesti i njihovim porodicama, ako za tim imaju potrebu.

Član je specijalističkog multidisciplinarnog tima Savetovališta za psiho-onkologiju čije je sedište u Klinici za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog bolničkog centra u Beogradu, kao i tima Asocijacije sistemskih terapeuta u Beogradu koji organizuje trening programe iz oblasti sistemske porodične psihoterapije.

"Nacionalno i internacionalno vodim radionice posvećene uspešnom nošenju sa životnim izazovima i promenama, ostvarivanju maksimuma ličnih potencijala i unapređenju kvaliteta partnerskih relacija, porodičnog i profesionalnog života."

Dr Mijalković u potpunosti živi u skladu sa svojim životnim motom da "Sreća nije rezultat onoga što dobijamo, nego onoga što dajemo" (Ben Karson). Na pitanje o tome šta je inspiriše odgovara da su to dobri, skromni ljudi koji umeju nesebično da daju, bez očekivanja da dobiju nešto zauzvrat, a moj je utisak da je takva upravo i ona, jer svojim posvećenim radom pomaže onima kojima je psihološka podrška najpotrebnija.

Ali nije moguće podršku dati, ako je prethodno i mi sami nemamo. Snežani podršku pružaju članovi porodice iz koje potiče, kao i muškarac sa sličnom potrebom za slobodom i pripadanjem, kao i nekoliko bliskih prijatelja. Velikim uspehom smatra činjenicu da je i nakon 16-17 godina života van granica naše zemlje, sačuvala stara i dragocena prijateljstva. Uz motiv da stalno ide dalje, da se razvija i otkriva nove ljude, mudrosti i predele, dr Snežana Mijalković živi dinamično i smisleno dok ujedno inspiriše druge da, kao i ona, pronađu sebe i da se konstantno usavršavaju.

Kako se muzikoterapijom leči strah...

Kao odgovor na pitanja koja joj često i znani i neznani postavljaju o životu, nastala je interaktivna radionica "Umetnost, veština i mudrost življenja" koju će Snežana voditi na Letu transformacije 2015. godine. Radionica se odnosi na važna poglavlja u životu kroz koja prolazimo i daje odgovore na to kako da postignemo umetnost življenja u dvoje, primenimo mudrost funkcionalnih porodica, steknemo veštine da se uspešno nosimo sa izazovima i promenama u ličnom i profesionalnom životu, ulažemo u prijateljstva kao bogatstvo stečeno davanjem, budemo ispunjeni i posedujemo smisao i u godinama koje se nižu, kao i kako da svakodnevno koristimo i sa drugima delimo male tajne za više sreće...