Apsolutno i celo

Posle mnogo godina neprekidnog rada koji doživljava kao ogromno zadovoljstvo, Tatjanu Jevđović, u trenutku odsutnosti zaustavio je pad čiji je rezultat polomljena ključna kost. Međutim, „i pad je let” ako imate dara da tako posmatrate stvari:

- Kao neko ko živi to što radi, veoma voli ljude i sva živa bića i razume ih. Neko ko je nepoznata osoba, a potencijalni prijatelj shvati to odmah. Ovo čime se profesionalno bavim je jedan od najintimnijih kontakata s drugim ljudskim bićem koje prestaje da bude „klijent”, granice se brišu i to postaje susret dva bića koja se prepliću u davanju i primanju i dobar je i za jednog i za drugog. Ovo radim pre svega zato što sam to ja, to je ono što volim. Jedan moj prijatelj koji se bavi đotišem (indijskom astrologijom) nakon nekoliko godina našeg druženja pitao me je da li bih volela da pogleda šta o meni kaže ta vrsta astrologije. Složila sam se, ali se nakon toga on nije javio desetak dana(?). Kada smo se napokon čuli rekao mi je: „Ne znam kako ovo da ti kažem”. „Dobro, svi ćemo da umremo, ne uzbuđuj se zbog toga”, kazala sam. „Ne”, rekao je on, „zanimljivo je što ti možeš da se opišeš jednom rečju - hedonizam!” I on, kao i svi drugi ljudi koji me dobro poznaju misle da previše radim i da je to neko mučenje. Suština je u tome da ja uživam u svakom segmentu svog rada na različite načine. Neko me svojevremeno pitao kako mi nije dosadno da radim masažu, mislim da nije razumeo njenu suštinu. Nijedna nije ista, ne može da bude ponovljena, i ako stoti put radim istog klijenta uvek je drugačije. I u tome je lepota onoga što radim. Masaža je dakle način života i razumevanje da čovek nije samo fizičko telo, nego emotivno, duhovno i mentalno biće. Takva komunikacija je suština mog rada. Osim masaže i metoda koje spadaju u kozmetologiju i fizikalnu medicinu, ovde se, pre svega, bavimo onim što se zove telesna psihoterapija, onim što je u vezi sa muzikoterapijom, terapijom bojama, ishranom i mnogim drugim dobrim, zdravim, lekovitim stvarima.

PageBreak

Zagovarate holistički pristup svakom klijentu: kako kad nekoga vidite prvi put znate šta mu je potrebno?

- Kada nekog prvi put sretnete vi vidite njegov stav, a radeći hiling (lečenje energijom koja se stvara između vas i klijenta) vi možete i da je osetite. Neko ne želi da se suoči s onim što mu izaziva probleme: danima možete da pričate, a da on nikada ne prihvati ništa od onoga što bi mu umanjilo probleme. Ponekad je dovoljno da izgovorite samo jednu rečenicu koja čoveku otvori oči i navede ga da u svom mišljenju ili ponašanju promeni deo koji je za njega bio toksičan. Dugo mi je trebalo da shvatim da je obeležje ovog podneblja da ljudi vole da im je teško. Sažive se sa svojom nevoljom, ona postaje nešto sigurno, izvesno, kada mu to oduzmete – izmakli ste mu tlo pod nogama. Osoba koja prvi put dođe ovde najčešće se žali na bolove u leđima, nogama, glavobolje... biva primljena s poštovanjem, jer je ukazala poverenje mom biću i dala mi se u ruke. Radeći masažu, kroz spazme na koje nailazimo na određenim delovima tela, znamo šta je njegov uzrok. Navešću vam primer: ako neko ima problem sa zadržavanjem tečnosti u organizmu, sigurno je da Drugi energetski centar (koji se vezuje za urogenitalni trakt) nije u ravnoteži. Učenje ajurvede najstarijeg sistema celovitog zdravlja na svetu – u stvari je znanje o životu. Taj sklad fizičkog, emotivnog i duhovnog povezuje klijenta i terapeuta na poseban način, produbljuje međusobno poverenje, razumevanje i daje efekat koji nijedan drugi tretman nema i ne može imati.

Odrastala je na beogradskom Dorćolu, Karaburmi i Crvenom krstu u duhu apsolutne ljubavi prema ljudima, „u predivno vreme i na predivan način”. Njeni roditelji su se razveli kada je Tanji bila godina dana, odrastala je s majkom i njenim roditeljima, uz osećaj ušuškanosti i sigurnosti. Bilo je to vreme u kome zaista nije bilo važno kakvog si socijalnog statusa, čime se bave tvoji roditelji, pa je njihova kuća uvek bila prepuna drugara, najpre iz osnovne, pa iz srednje škole. Kada su školski drugovi „bežali od kuće” – pobegli bi uvek kod Tanje. Leta ja provodila u Splitu i na Hvaru (vukući sa sobom tim drugara) a neko vreme je igrala i fudbal(!?). Nikada nije doživela nikakve zabrane, jer nisu bile potrebne, a takvu vrstu vaspitanja primenila je i na svoje dvoje dece, i zato je uverena da su ona ispunjena u onome što rade. Njena potreba da bude okružena prijateljima postala je njena odrednica – tako je i danas.

- Cela sam jedino kad radim. Uživam (hedonistički) u svakom segmentu svog posla, jedino ne volim da se bavim papirima, srećom imam Jovanku koja to radi umesto mene. Osećam se kao ispunjeno biće: kroz ono što radim, to kakva su moja deca, to kakvi su bili moji roditelji, kroz moje divne, prave prijatelje budući da sam sada, otkad zbog ove povrede ne radim, imala vremena da razmišljam koga bih u ponoć mogla da pozovem u pomoć, a da znam da će da ustane i dođe... ne znam da li sam ih zaslužila toliko. Imam 47 godina i mislim da nisam malo uradila za to vreme.

Kako je došlo do otvaranja ovog centra?

- Završila sam Drugu beogradsku gimnaziju, upisala germanistiku, ali je nisam završila. Rano sam se udala, rodila ćerku i sina, pa - iako sam radila od 18. godine najviše sam bila majka i supruga. Sinu je 18, ćerki je 21 godina i već četiri godine ona radi sa mnom. Oni su moj istinski blagoslov. Već 11 godina smo sami, a moja osobina je da se, na suštinskim životnim prekretnicama okrenem i odem. I zaista sve ostavim iza sebe. Pre 11 godina otišla sam dakle samo sa onim što mi je bilo bitno, a to su moja deca. Pre četiri godine na isti način završila sam partnerski odnos jer mi nikada nije bilo teško da krenem ispočetka (koliko god puta da treba) jer je to mnogo bolje nego biti u nečemu što nisi ti. Neko vreme sam vodila školu latino plesova, a kozmetiku sam srela pre 18 godina kada sam, krenula u RU Đuro Salaj na kurs slikanja, pogrešila (da li?) vrata i našla se na predavanju iz kozmetologije. Preinačila sam svoju prethodnu odluku i uskoro uz svoj redovan posao počela da radim nešto što je za mene bilo potpuno nova dimenzija. Uskoro sam se susrela s ajurvedom, svešću da sve potiče iznutra i da je sve što se vidi na koži, našem najvećem organu uzrokovano onim što se događa u samom organizmu. To je put koji me je doveo do različitih učitelja, prvi je bio Fulvio Đemeli, ajurvedski instruktor. To što sam od njega naučila trasiralo je moj put i potpuno me opredelilo u odluci da može da se radi samo apsolutno i celo. Naučila sam brojne tehnike masaže i duboko verujem da je to jedan od najboljih načina prevencije bolesti. Ono što ovde praktikujemo, to i podučavamo, pa sam poslednjih godina organizovala brojne kurseve na kojima terapeuti mogu da nauče da dijagnostifikuju problem i da mu na pravi način pristupe, da budu svesni ko su i koliko ne znaju (kao što sam ja toga svesna) i da znaju kome da se obrate kad to prepoznaju.

PageBreak

Pretpostavljam da ste u brojnim susretima sa našim ženama poslednjih 15 godina uspeli da saznate više od institucija sistema. Šta misle i osećaju, čega se plaše, a čemu nadaju?

- Savremena žena u Srbiji je jaka, a ta njena snaga učinila je da je ona mnogo manje Venera, a mnogo više Mars. Zabrinjavajuće je da današnja žena što je uspešnija, obrazovanija, samosvesnija, ima manje šanse da nađe partnera s kojim će biti srećna. Ono što je, poslednjih 15 godina vidljivo, ne samo kod naših žena, nego kod oba pola jeste da se svi manje smeju. Odsustvo životne radosti što postojimo je poražavajuće. Suština svih nas koji se bavimo ljudima je u tome da im vratimo životnu radost. Svi mi hodamo kroz život s oklopima, s maskama, to je prosto društvena konvencija u komunikaciji s drugima. Divno je videti nekoga posle masaže, zato što ga sagledavate bez maske: neko se isplače, neko ustane ljut jer iskopamo njegov bes ili tugu i vrlo, zaista vrlo retko tokom masaže počne da se smeje. To znači da je svoju životnu radost zatrpao, ne dozvoljavajući joj da se izrazi. Svako od nas je čuo pitanje: „A što se ti stalno smeješ?” koje je u svojoj suštini veoma tužno i zabrinjavajuće. Dakle, ono što je vidljivo je da su i žene i muškarci ovde, izgubili radost što su živi. Ne postoji institucija koja nam može pomoći da je vratimo, to moramo sami. Svi smo u sličnim problemima, živimo u teškim vremenima u zemlji s mnogo balasta, ali baš zato je važno da se punimo na sve načine za koje osetimo da su naši. Šta je za nas dobro? Mislim da je jedan od najboljih načina da se dođe do tog odgovora da stanemo ispred ogledala, najbolje goli i da sa sobom iskreno razgovaramo. Da otkrijemo šta u stvari želimo i da krenemo u ostvarivanje tih želja.

Kakav je vaš odnos prema činjenici da starimo?

- On je donekle možda pomeren jer sam dosta radila na vremešnim ljudima. Imam recimo klijenta kome je 85 godina i mogu mirne duše da kažem da nisam često radila tako mlado biće. I obrnuto, imam klijente kojima je po 20-tak godina, a koji su veoma stari. Kao i rađanje, starenje je takođe blagoslov. Kada su naša iskustva pozitivna i optimistična, kada su radost, osećaj blagosti i vere prisutni, mi smo neiscrpan izvor na kome mogu da se napajaju mladi ljudi koji traže odgovore i pokušavaju da urade nešto sa svojim životima.

Osim što volite ono što radite, šta još činite da biste bili smireniji, zdraviji, kreativniji, uspešniji, srećniji?

- Punim se, na svim nivoima kroz predavanja na koja odlazim da bih učila. Poslednje je bilo na Rtnju, mestu koje je ogroman energetski generator. Bila je konferencija na temu da li je Rtanj piramida. Na takvim mestima susreću se ljudi s raznih meridijana stručnjaci iz oblasti fizike, biofizike, biomedicine... I još nešto: za mene je pokret izuzetno važan, neprestano sam u pokretu. Ples je pokret, pa petkom uveče odlazim u kafe Nušić gde igram do zore.

Tri saveta za srećniji život

1. Posvetite se sebi, da biste više mogli da pružite drugima
2. Igrajte s radošću, jer „život je igra”
3. Slušajte svoje instinkte prateći znakove pored puta